Nova sansa za naslednike SFRJ

Celnici Makedonije su uvereni da ce, sada nakon promena vlasti u Beogradu, ostavinska rasprava o imovini nekadasnje zajednicke drzave uskoro biti nastavljena i okoncana na zadovoljstvo svih pet sukcesora.

AIM Skopje, 09.11.2000

Makedonija pozdravlja prijem SRJ u Ujedinjene Nacije i s velikim optimizmom i nadom ocekuje nastavak pregovora o podeli nasledja nekadasnje SFRJ na pravednim i ravnopravnim osnovama.

Podloga za uverenja te vrste je, istice sef makedonske diplomatije Aleksandar Dimitrov, u samom cinu povratka SRJ u OUN, ne kao jedine naslednice, vec kao rezultat raspada bivse zajednicke drzave, onako kako su na osnovu Rezolucije 777 svetskoj asambleji pristupile i sve druge novonastale drzave. Zadovoljstvo ovdasnjih politicara je tim vece sto je novo jugoslovensko rukovodstvo pristalo da prodje isti put i proceduru kao i ostali, na cemu je Makedonija posebno insistirala i time potvrdilo da su svi naslednici jednaki, te da je spremno da uz privilegije, prihvati i obaveze koje iz toga proizilaze. To ce, nesumnjivo, ocenjuje sef makedonske diplomatije, doprineti brzem resavanju svih medjusobnih problema koji postoje i dati novi impuls Balkanu da najzad postane region saradnje, mira i stabilnosti u svakom pogledu.

Politicki analiticari makedonski optimizam i veru u brzo resavanje starih problema oko obelezavanja drzavne granice sa SRJ i sukcesije pripisuju i razgovorima koje je tokom Samita sefova drzava i vlada zemalja clanica Inicijative za saradnju u jugoistocnoj Evropi, odrzanom u Skoplju proslog meseca, vodio precednik Boris Trajkovski sa svojim kolegom, novim jugoslovenskim predsednikom Voislavom Kostunicom i ambasadorom SAD u OUN Ricardom Holbrukom. Tome se dodaje i poslednja izjava novoizabranog sefa jugoslovenske diplomatije Gorana Svilanovica da je spreman na dijalog sa susedima i o svim aktuelnim problemima, pa i taj do skora “gordijevom cvoru” u odnosima sa clanicama bivse zajednicke federacije, o sukcesiji.

Makedonija je i americkom ambasadoru u Ujedinjenim nacijama Ricardu Holbruku prilikom njegovog poslednjeg boravka u Skoplju dala na znanje da se ne namerava odreci svog dela imovine nekadasnje SFRJ i zatrazila da medjunarodna zajednica ne samo podrzi nastavak razgovora o sukcesiji vec i da ih “pogura”. Makedonsko rukovodstvo je bilo inicijator podrske regiona za vracanje SRJ u sve evro atlanske integracije nakon pada rezima Slobodana Milosevica. Ne slucajno je u Skoplju omogucilo pompeznu promociju kraja jugoslovenske visegodisnje medjunarodne izolacije i njenog povratka na medjunarodnu politicku scenu.

Sef makedonske diplomatije Aleksandar Dimitrov u nedelju 12 novembra putuje u Beograd na prve razgovore sa svojim kolegom Svilanovicem i sa sobom ce poneti, kako je izjavio u poduzem razgovoru na skopskoj A1 televiziji, prepunu putnu torbu. U njoj ce biti razni vazni dokumenti kako o normalizaciji medjusobnih diplomatskih i ekonomskih odnosa, tako i o resavanju problema vezanih za obelezavanje sporne granicne linije izmedju dve zemlje i podele nekadasnje zajednicke imovine.

Razgovori o sukcesiji, potsetimo, traju punih sedam godina i jos se nisu makli dalje od pocetka. Nije definirano ono osnovno, sta kome i u kojem omeru pripada, te kako ce se jednoga lepog dana, to sto se dobije, vracati ili placati. Makedonija je u tom procesu do sada bila zajedno sa Slovenijom, Hrvatskom i Bosnom i Hercegovinom. Potvrdila je da i dalje ostaje u tom drustvi i na poslednjem zasedanju svetse organizacije na kojem je SRJ postala novi ravnopravan clan porodice Ujedinjenih nacija. Ove cetiri zemlje naslednice nekadasnje SFRJ se zalazu za podelu kompletne imovine stecene tokom zajednickog zivljenja na ravnopravnim osnovama, prema udelu koji je svaka od njih dala u fondove Federacije. Procene vrednosti su se nekada kretale, zavisno od toga ko ih je pravio, od 63 milijadre dolara, preko 100 do 200 milijardi zelenih americkih banknota koje je izracunao tim SRJ, jer je imao u vidu oko 9000 stavki i sve sto je od 1945 godine gradjeno novcem iz saveznih fondova. Clan makedonskog pregovarackog tima za sukcesiju Saso Georgievski, potsecajuci da su pregovori prekinuti vec bezmalo dve godine,pre pocetka kosovske krize, i da SRJ treba vremena da konsolidira novu demokratsku vlast, sugerise oprez u pogledu mogucih finansijskih efekata od eventualnog zavrsetka deobene agonije, jer su sume procenjene vrednosti imovine SFRJ iz 1989 i 1990 danas, nakon svega sto se izdogadjalo, znatno nize. Ne treba se unapred previse radovati, upozorava Georgievski. Prema podatcima kojima se sada barata u Skoplju, cetiri zemlje naslednice, dakle Makedonija, Slovenija, Hrvatska i BiH, smatraju da deobeni bilans vredi oko 2,5 milijardi dolara. Koliko ce kome pripasti utvrdice se posebnom metodologijom, najverovatnije onom Medjunarodne banke za poravnanja ( BIS) iz Bazela gde se cuva ono najvrednije za podelu i svakako najinteresantnije - zlato i devize, veruje se da vrede oko 700 do milijardu dolara. Ista formula je bila kljuc i za prijem u clanstvo u MMF i prema njoj Makedoniji pripada najmanje, svega 5,40 posto. SRJ moze da racuna na 36,52 %, Hrvatska na 29,58%, BiH na 28,49% i Slovenija na 16,39 %.

Koliko se ovde zna, osim razlika u pogledu kontinuiteta drzavnosti nekadasnje SFRJ, koji sada vise ne postoji, glavne kocnice tokom dosadasnjih pregovora o sukcesiji su bile datum raspada zajednicke drzave i to kako podeliti zlato i devizne rezerve. Za oruzje ima zainteresovanih, ali ne previse. Svi su medjutim itekako zeljni da sto pre dobiju nasledje dragocene arhivske gradje. Savezna Repunblika Jugosavija je insistirala na pravljenju posebnog deobenog bilansa za svaku novu drzavu u vreme izlaska iz federacije, a “neprincipijelna” cetvorka je bila za utvrdjivanje tacnog datuma raspada. Predlozila je da to bude 25 juni 1992 godine kada je iz zajednicke drzave kao poslednja izasla BiH.

Oko zlata se sporilo najzesce i najduze zbog toga sto SRJ tvrdi da njegov najveci deo potice iz Kraljevine SHS kojeg su posle prvog svetskog rata u novu drzavu, unele Srbija i Crna Gora.Vrednost tog “unetog” zlata se procenjuje, zajedno sa kamatama, na oko 859 miliona dolara, sto znaci da se vrednosti pohranjene u bazelskoj banci ne bi ni delile. Ostale zemlje naslednice kao protiv argument iznose cinjenicu da je Kraljevina SHS tada bila prezaduzena, pa nije ni mogla imati rezerve u zlatnu. Dali to mogu i da dokazu, ostaje da se saceka i vidi, a nade se ovde polazu u slovence koji su do sada u procesu sukcesije bili najaktivniji i najagresivniji.

Veliko je i interesovanje zemalja sukcesora nekadasnje SFRJ za devizne rezerve, od kojih raspodeli podleze milijardu dolara. Znacajan deo te sume je, sumnja se, zavrsio na Kipru ili na racunima jugoslovenskih banaka u drugim delovima sveta. Stoga se insistira na utvrdjivanju odgovornosti za one koji su ih neovlasceno trosili. Dali ce na tome i ostati kada se pregovori obnove, ovde za sada nema raspolozenja za izjasnjavanje. Nezvanicno saznajemo da su jugoslovenski eksperti koriscenje deviza pravdali podacima Narodne Banke SFRJ da na ime posedovanja i navodnog koriscenja jugo dinara od bivsih Republika u vreme kada su uvele vlastitu valutu, potrazuje 3,5 milijardi dolara.

Sve u svemu, celnici Makedonije i predsednik Boris Trajkovski, i premijer Ljubco Georgievski i sef diplomatije Aleksandar Dimitrov su optimisti i ocekuju da ce novo demokratsko rukovodstvo SRJ uvaziti stavove Badinterove komisije, te da ce zahvaljujuci tome i na bazi predloga Slovenije o metodologiji, pitanje sukcesije, u kratkom i razumnom roku biti reseno, na zadovoljstvo svih drzava naslednica nekadasnje mocne SFRJ koje i posebno treba da rasciste medjusebna dugovanja. Makedonija o tome za sada ima sporazum samo sa Slovenijom.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA