Tirana I Balkanski samit u Skoplju

Tirana, 6.11.2000

Da li će Albanija učestvovati na Samitu lidera Balkana? I da li će se susresti albanski predsednik Meidani i jugoslovenski predsednik Koštunica?

Ova dva pitanja su zauzimala veliki prostor u štampi u Skoplju I Tirani, pre susreta. Odgovor je bio učešće Meidanija na Balkanskom samitu I slučajno rukovanje Meidanija I Koštunice u holu Samita, u prisustvu turskog premijera Edževita.

Albanija se dosta ustručavala u vezi sa urgentnim organizovanjem ovog neformalnog samita u vreme kada je redovni zvanični Samit lidera Balkana bio planiran za februar sledeće godine. Međutim, izgleda da su u Tirani iskalkulisali da bi neučestvovanje bilo hod protiv struje što bi dovelo do nesporazuma, tako da je izabran drugi put, tj., primena jedne direktne linije, odnosno izricanje stvari u oči, bez obzira što bi one mogle da zvuče veoma oštro.

Meidani je u stvari artikulisao naglas iste one stvari koje su do sada artikulisali I zapadni lideri I iste te stvari koje se sada izgovaraju ispod glasa. Koštunica je čuo od albanskog predsednika zahtev za slanje Miloševića u Hag I gonjenje ratnih zločinaca. Meidani je zatražio od novih jugo9slovenskih zvaničnika jasnu osudu Miloševićevog šovinističkog režima I zločina koji je on izvršio. Sa svoje strane, Koštunica nije pomenuo u svom govoru ime njegovog prethodnika. Meidani je takođe zatražio I oslobađanje albanskih zatvorenika koji se još uvek drže po zatvorima u Srbiji I pružanje podataka o nestalim ljudima na Kosovu.

Albanski predsednik je u svom govoru, koji je ocenjen kao veoma oštar, zatražio da Srbija isplati odštetu Albaniji za miniranje njene teritorije na granici sa Kosovom od strane srpske vojske tokom rata na Kosovu I za žrtve izazvane od eksplozija mina. Meidani je potvrdio poznati stav Tirane da Kosovo ima pravo na samoupravu I samoopredeljenje I da ono bude suverena jedinica u evropskoj federaciji. Prisutni posmatrači u Skoplju su podvukli da stavovi Meidanija najavljuju jednu veoma tešku problematiku sa kojom će se morati suočiti novo rukovodstvo u Beogradu. Međutim, prema posmatračima, oštar stav albanskog predsednika čini se da je bio povezan I sa činjenicom da je Tirana želela da izbegne svaki nesporazum sa kosovskim Albancima, posebno nekoliko dana pred tamošnje izbore. Susret premijera Nanoa sa bivšim predsednikom Miloševićem na Kritu u jesen 1997. godine izazvao je mnogo buke u Tirani I Prištini I imao je svoju političku cenu. Time se delimično može objasniti I ustručavanje Tirane.

Albanija I Jugoslavija nemaju diplomatske odnose. Beograd ih je prekinuo dan nakon što je NATO započeo kampanju bombardovanja nad Jugoslavijom. Na Konferenciji za štampu, po završetku samita, koštunica je izjavio da će se ponovo uspostaviti diplomatski odnosi između dve zemlje. Albanski ministar inostranih poslova Milo je u jednom televizijskom intervjuu u Tirani izjavio da je na Beogradu da napravi prvi korak, pošto je Beograd taj koji je odnose I prekinuo.

Promene u Srbiji, odlazak Miloševića sa političke scene dočekani su sa uzdržanim optimizmom u Albaniji. Kasnije, prve izjave Koštunice oko Kosova ohladile su taj prvi entuzijazam. Međutim, ono što je izazvalo čuđenje I zadovoljstvo istovremeno bila je izjava novog jugoslovenskog predsednika izrečene nedelju dana nakon njegove pobede, 12. oktobra u intervjuu za italijansku TV. Koštunica je tom prilikom rekao da će se od sada pa nadalje, regionalna nestabilnost prmestiti na jug Balkana I posebno u Albaniji, gde je po njemu legalizovan jedan oblik civilnog rata između Juga I Severa. To je već više puta plasirana teza, posebno tokom nemira 1997. godine, ali koja se kasnije pokazala pogrešnom, jer razlike između Juga I Severa nisu tako osetne I bez obzira na neke razlike, one ne mogu biti osnov za sudar na relaciji Sever - Jug. U Tirani se ova teza odbacuje od partija celokupnog albanskog političkog spektra. Ona se smatra nastojanjima nekih balkanskih krugova za stvaranje nestabilnosti u Albaniji I kao još jednu potvrdu da je pred novim rukovodstvom u Beogradu dug put kako bi se udaljio od starih dogmi I predrasuda.

Svakako, činjenica što su dva predsednika izbegla međusobni susret tokom samita predstavlja izvestan pokazatelj teške klime koja postoji u bilateralnim odnosima, između kojih pre svega stoji Kosovo.

Koštunica je ponovio zahtev za primenom Rezolucije 12 44 OUN za Kosovo, u kojoj Beograd čita samo član koji govori o suverenitetu SRJ, dok je albanski predsednik Meidani stavio do znanja da Albanija ne vidi budućnost Kosova pod srbijom, čak je otišao tako daleko da je aludirao I na moguću nezavisnost Crne Gore. U ovom smislu, predsednik Albanije je upozorio njegovog srpskog homologa da će se nakon završetka perioda diplomatske fešte za njegovu promociju kao predsednika, suočiti sa pitanjima koji neće moći da izbegne. Izgleda da Tirana ima neki adut u ruci, a to je da je za Kosovo povezan sjaj I pad Koštunicinog prethodnika Slobodana Miloševića.

S druge strane, glavni lideri albanskih političkih partija na Kosovu, kao što su Thaci iz Demokratske partije Kosova, Ramush iz Alijanse za budućnost Kosova I albanski mediji na Kosovu, pozdravili su Meidanijev stav na Samitu. Moderirani veteran političar Bakali je poslao pozdrav Meidaniju u kojem ističe da "ne treba uzeti u obzir primedbe da ste bili oštri, već je bolje da se već na početku iznesu naše pozicije o tome šta očekujemo od demokratskih snaga u Srbiji, nego da podilazimo novoj vlasti u Srbiji".

Izgleda da je Albanija zabrinuta nekom vrstom zapadne euforije koja se zapaža nakon pada Miloševića. Takođe, postoji jedna zabrinutost u porastu da bi moguće usredsređivanje pažnje na Srbiju ostavilo u zaborav Kosovo I samu Albaniju. I što je najvažnije, postoji isti taj osećaj straha koji postoji na Kosovu, da bi se dolazak Koštunice na vlast mogao percipirati od strane nekih zapadnih zemalja, uglavnom evropskih, kao zlatni ključ za rešenje I problema Kosova. Tu treba tražiti I neke od razloga skepticizma koji se zapaža u Albaniji prema fenomenu Koštunica.

AIM Tirana, Arjan LEKA