Izabrana četvrta vlada SRJ

Ako je ikada sudbina jedne države zavisila od njene vlade onda je to slučaj sa Žižićevim kabinetom, nastalim iz braka neprirodne koalicije, ali i sa željom da se sačuva SRJ. Zbog republičkih preuzimanja ingerencija savezne vlade, novoj vladi predviđa se kraći mandat od svih pethodnih, pa čak i od vlade Milana Panića koja nije sastavila ni 10 meseci.

AIM, Beograd, 5. 11. 2000.

Na četvrtu vladu treće Jugoslavije se dugo čekalo, ali joj se najavljuje kratko trajanje. Ovakav preovladajući utisak potvrđen je na jučerašnjoj konstituirajućoj sednici saveznog parlamenta, koji nije proizašao iz bizarne podudarnosti da je izbor Vlade obavljen na Zadušnice ( dan umrlih ), već zbog spleta okolnosti u kojima je došlo do njenog formiranja. Ishod saveznih parlmentarnih izbora poigrao se sa političkim partijama, kako s onima koje su na njima učestvovale tako i sa strankama koje na njima nisu izašle.

Paradoks se sastoji u tome što je Vlada nastala u koaliciji stranaka koje su u izbornoj kampanji bile u suprotnim političkim taborima. Socijalistička narodna partija Crne Gore je politički i ideološki bliska sa Socijalističkom partinjom Srbije, ali zbog izbornih neuspeha Miloševićevih socijalista SNP je morao da se opredeli za druge koalicione partnere. Silom prilika odlučili su se za Demokratsku opoziciju Srbije, iako je pobednička koalicija priželjkivala saradnju na saveznom nivou s Đukanovićevom Socijalističkom demokratskom partijom, ali to je bilo neostavrljivo zbog apstinencije SDP od saveznih izbora.

Tako sastavljena Vlada izazvala je konfuziju u poslaničkim izlaganjima još pre njenog izbora, koja se manifestovala u nedoumicama kako da se objasni njen politički profil. Brojni “kumovi” nisu štedeli atribute koji su se kretali od naziva da je to Vlada kompromisa, kontinuiteta, raskida s prošlošću, pa do konstatacije da je to nenormalna Vlada ili produžena ruka Srbije ( svakako ne zbog zasedanja saveznih poslanika u zgradi republičke skupštine ). Da je reč o neprirodnoj koaliciji, ili "braku iz računa", videlo se i iz odgovora mandatara Zorana Žižića na primedbe poslanika, koji je veću pažnju poklanjao opaskama koje su došle iz redova poslanika SPS, dok je svog koalicionog partnera primetno naglašeno opominjao da će se Vlada raspasti onog trenutka kada jedna od strana prestane da poštuje koalicioni ugovor, sklopljen uoči formiranja saveznog ministarskog kabineta.

Predviđanja da će ova Vlada kratko trajati ne proizilaze iz okolnosti da će koalicioni partneri "spavati" na istom jastuku, a sanjati različite snove, već, pre svega, iz činjenice da su se Srbija i Crna Gora toliko osamostalile u odnosu na saveznu državu i njene institucije, prenevši poluge vlasti iz federacije u republike, tako da Savezna vlada nema čime da vlada.

Demontiranje federacije započeo je Milošević, koji je s mesta predsednika Srbije upravljao Jugoslavijom. U nemogućnosti da Crna Gora prisili Srbiju na prilagođavanje njenog republičkog ustava saveznom ustavnom tekstu manja članica federacije sledila je primer veće tako što je i ona preuzela prerogative savezne države u svoju nadležnost. Obaranjem Miloševićevog režima u Srbiji je na scenu stupila politička opcija koja je spremna da saveznoj državi vrati njene otete funkcije, ali u Crnoj Gori vladajuća koalicija ne pokazuje nameru da sledi taj primer, već inzistira na osamo -staljivanju dveju republika do nivoa njihovih neokrnjenih suvereniteta. Crnogorsko rukovodstvo smatra da je lakše prekomponovati federaciju u neku labavu vezu, nego ukiniti institucije koje su u republici preuzele nadležnosti savezne države.

Surevnjivost između Beograda i Podgorice dovela je do apsurdnog epiloga, da Jugoslovija pre doživi međunarodno priznanje i podršku u svetu, nego u svom dvorištu. Novom predsedniku SRJ Vojislavu Koštinicu politički protivnici zameraju što je, koristeći međunarodno raspoloženje, naklonjeno Jugoslaviji, posle političkih promena u njoj, koristio prečicu za učlanjenje u UN, a zaboravlja se da je njegov prethodnik tu istu državu doveo u izolaciju s mesta predsednika Srbije.

DOS se, kao nova preovladajuća politička snaga u Srbiji, opredelio za koaliciju s ideološkim i političkim protivnikom iz Crne Gore sa ciljem da se izbegne stvaranje leve koalicije u parlamentu,(SNP-SPS-JUL) koja bi obrazovala svoju vladu, kao i eventualno izazivanje parlamentarne krize. I jedna i druga opcija vodile bi produžavanju međunarodne izolacije i uskraćivanje inostrane financijske pomoći.

Nova Vlada je svesna da je već u startu hendikepirana, zbog narušenih odnosa između dve republike, pa je kao jedan svojih prvih ciljeva postavila zalaganje za harmonizaciju na liniji Crna Gora - Srbija, predviđajući i promenu saveznog ustava. Među prioritetne ciljeve svrstani su obezbeđivanje međunarodne podrške za privredni oporavak, te upuštanje u privredne i društvene reforme. Ostvarivanje svih namera, pa čak i približavanje Srbije i Crne Gore, nije moguće bez podrške iz inostranstva, bilo da se ona sastoji u pružanju financijske pomoići ili ispoljava u pritiscima na republička rukovodstva da uvažavaju saveznu državu.

Pred Žižićevim kabinetom stoji obaveza brzog uklapanja u svetske trendove i uvažavanja međunarodnih pravila. Ulazak u političku Evropu zahteva prethodno preuređenje Jugoslavije, koja, između ostalog mora da svoje zakonodavstvo prilagodi evropskom. Pred Jugoslavijom stoji sveobuhvatna zakonska reforma, čiji zakoni treba da budu prilagođeni evropskom pravu. Savezna država u ovaj posao ulazi prilično onesposobljena, jer ju je dugogodišnja izolacija odvojila od evropske stvarnosti. Mnogi sumnjaju da zemlja u ovom trenutku raspolaže s kadrovima koji bi mogli da to obave. Ima ideja prema kojima bi na odgovarajućim domaćim fakultetima trebalo uvesti predmete koji se bave proučavanjem evropskog prava, ali to je posao na dužu stazu.

Savezna vlada mora da žuri, ne samo zbog neizvesnosti u pogledu trajanja svog mandata, nego zbog situacije u kojoj se zemlja nalazi. Zato je, odmah posle zakletve njenih ministara, ispraćena s ocenom da će ući u istoriju ako bude uradila i pola od onoga što je sama sebi stavila u obavezu.

Ratomir Petković (AIM)