I od viska glava boli
Vlada Makedonije rasporedila visak od 230 miliona maraka ostvaren u drzavnoj kasi za socijalu i vracanje starih dugova, a privredu ostavila na cedilu. Rebalans budzeta glavni razlog za razilazenje koalicionih partnera VMRO-DPMNE i DA i najnovije vladine krize u ovoj zemlji ciji je ishod, za sada, neizvestan.
AIM Skopje, 03.11.2000
Mala Makedonija na Balkanu ovih dana potseca na veliki Japan na dalekom istoku. Povod za ovakvu asocijaciju koja u javnosti kruzi poput vica, jeste suficit u budjetu koji imaju obe drzave kao jedine u svetu! Sve druge namerno planiraju i strogo kontrolisu deficit ili imaju izbalansiran priliv prihoda. Bar tako tvrde ekonomski analiticari.
Visak novca u makedonskoj drzavnoj kasi, ostvaren od aprila ove godine do kraja oktobra, zvanicno iznosi, kaze ministar finansija Nikola Gruevski, 230 miliona DM. Nezvanicno, dostize 430 miliona DM. Premijer Ljubco Georgievski, sav sretan, tvrdi da ce do kraja godine suficit biti povecan za jos 200 miliona DM i da ce se najverovatnije zaustaviti na nekoh 600 miliona DM. Ako se zaustavi, upozoravaju privrednici i ekonomisti, koji u ovakvom budzetu vide podrivanje ekonomske osnove drzave?!
U poduzem intervjuu datom skopskoj Sitel televiziji, predsednik makedonske vlade suficit ocenjuje “velikim uspehom” njegovog kabineta koji je “hrabro uveo VAT sistem oporezivanja dodatne vrednosti, odnosno DDV, naneo tezak udarac sivoj ekonomiji, privodi kraju privatizaciju drzavne imovine i privlaci razne donacije i kapital iz inostranstva”. Bilo bi dobro da je zaista tako, ali nazalost nije. Golim okom se na svakom koraku srecu sve siromasniji gradjani i preduzeca koja stenju pod teretom drzavnog nameta i pune njenu kasu, jer DDV je uveden, potsecaju ekonomisti, a da nije reformiran prethodni poreski sistem. To je, izmedju ostalog, i jedan od glavnih razloga sto se makedonska privreda vec duze vreme nalazi u kolapsu. Nedostaje ekonomski ambijent za vecu proizvodnju koja i dalje opada, nema dovoljno obrtnog kapitala, raste nelikvodnost i unutrasnja dugovanja, plate se radnicima neredovno isplacuju i sve su manje. Vlada to naravno dobro zna, ali nikako da prizna, podvlace privrednici koji traze da im se vrati direktno neopravdano oduzeti novac u vidu finansijske nepovratne injekcije, a ne putem novih bankarskih kredita.To traze preko svoje Asocijacije Privredne komore, ali je neizvesno dali ce ih neko posusati, jer je stvar vec resena.
Vlada Makedonije je, naime, kaze u dogovoru sa MMf-om, na poslednjoj sednici usvojila rebalans budjeta kojim je odlucila da visak novca s kojim raspolaze raspodeli svima po malo, cime, ocenjuju analiticari, privremeno kupuje socijalni mir i na neki nacin veruje da podize svoj rejting, (inace u permanentnom opadanju). Novac je, koliko se zna, raspodeljen za 14 prioritetnih namena. Konkretno, kako stoji u javno objavljenoj odluci ministarstva finansija, a tek treba da je usvoji sobranje Makedonije, bice dovoljno para za prevremenu isplatu rata vlasnicima zarobljenih deviza i kamata od njih (53 miliona DM), za namirivanje duga prema penzionerima od 8% (14,6 miliona DM), za ublazavanje siromastva, (26 miliona DM), zatim za namirivanje zaostalih dodataka za primaoce socijalne pomoci, za penzijsko i zdravstveno osiguranje nezaposlenima,hendikepiranima, sportistima, koji kasne nekoliko meseci, za rekonstrukciju zdravstvenih ustanova i nabavku bolnicke opreme, za popravku 70 –tak skola, izgradnju mnogih lokalnih infrastikturnih objekata. Za sve te aktivnosti ce biti potroseno ukupno vise od 100 miliona DM. Oko 12 miliona maraka suficita ce biti iskorisceno za namirivanje zaostalih obaveza budzetskih institucija prema privredi, kako bi se dao, bar mali konkretan doprinos poboljsanju finansijske discipline u zemlji; mali, jer Drzava preduzecima po raznim osnovama duguje oko 150 do 200 miliona DM. Na primer, samo Fond za zdravstveno osiguranje duguje skopskoj fabrici lekova “Alkaloid” 16 miliona maraka, ne racunajuci kamatu. Oko 31 milion DM vlada ce usmeriti na isplatu obveznica izdatih u procesu privatizacije Stopanske banke AD –Skoplje. Pored toga, planirano je da se, preko Narodne Banke Makedonije da 59,5 miliona maraka poslovnim bankama. One ce ih u vidu raznih, navodno, povoljnih kredita vratiti privredi i stanovnistvu do kraja godine i uz to se pobrinuti da obezbede podrsku makroekonomskoj stabilnosti zemlje i njenom platnom bilansu.
Od onih 230 miliona maraka, sto su protekle sedmice bili predmet rebalansa, 90% je otislo u cistu potrosnju, a samo 10 procenata je namenjeno podsticaju razvoja, navode analiticari, ocenjujuci da to nije dobro, jer podstice inflaciju koja se zasada namerno prikriva. Otvoreno sumnjajuci da je veliki suficit budzeta glavni razlog povlacenja svetskih monetaraca i bankara, traze da se pod hitno visak novca vrati privredi, te da se pocne reforma poreskog sistema kako bi se stvorio balans u drzavnoj kasi i otvorio novi razvojni ciklus.
Poslednji rebalans budzeta bio je povod za zustru svadju u redovima vladajuce koalicije. Doslo je do sukoba koncepcija vodjenja ekonomske politike dva partnera, koji se prelama preko ledja obicnih gradjana, jer od haosa sto vlada u domacoj ekonomiji njih najvise boli glava. Radnike, koji sve teze sastavljaju kraj sa krajem, nije mnogo briga ko savetuje premijera, njegov ministar finansija Gruevski, ili ugledni miljenik alternativaca, Ante Markovic, eks precednik Vlade nekadasnje SFRJ cije se vreme ovde po dobru pamti. On kao vladin savetnik vec godinu ipo dana prima po 13 hiljda maraka mesecnu platu, a nista ne radi. Bar tako misli premijer Georgievski, koji je navodno odlucio da se zahvali na usluzi tom vremesnom hrvatskom biznismenu. Markovic ovih dana javno i ostro kritikuje vladine, kako kaze: ”kobojagi reformske poteze” i suprostavlja se populistickoj raspodeli budzetskog suficita. Po njegovom savetu, inicijativi najvece partije na vlasti VMRO-DPMNE da se novcem ”ispumpanim“ iz privrede kupuje socijalni mir, se suprostavila koaliciona Demokratska Alternativa. To je izazvalo ozbiljnu vladinu krizu, ciji je ishod za sada neizvestan.
Prema recima lidera DA i podpredsednika vlade Vasila Tupurkovskog, Makedoniji je neophodno da sto pre pokrene proizvodnju i novi investicioni ciklus, kako bi se sanirale ekonomske dubioze i obezbedio razvoj. Stoga bi trebalo, kaze, da se sav suficit vrati privredi, ali ne preko novih bankarskih zaduzenja, kako je to predvidjeno poslednjim rebalansom budzeta. Premijer i lider VMRO-DPMNE Ljubco Georgievski ovo smatra ucenom i energicno je odbacuje. To analiticarima daje za pravo da ocene kako su za rasplet aktuelne krize u Makedoniji sve opcije moguce. Od raskidanja aktuelne vladajuce koalicije, do stvaranja nove vlade sa novim partnerima, ili formiranja tehnicke, ukoliko dodje do pregrupiranja politickih snaga u Parlamentu na cemu se uveliko radi. Trgovina je u toku, a rezultati ce biti poznati najverovatnije do kraja novembra.
AIM Skopje
BRANKA NANEVSKA