Kome se veruje u Srbiji

Istraživanje

Prema istraživanju Centra za politikološka istraživanja Vojislavu Koštunici veruje 56 odsto anketiranih a bivšem predsedniku Miloševiću četiri odsto.

AIM, Beograd, 4. 11. 2000.

Posle 5. oktobra u Srbiji ništa nije isto, a opet na prvi pogled kao da je sve onako kako je i bilo: građani su se na minulim izborima oslobodili "velikog, neprikosnovenog vođe", njegove partije i julovske stranke njegove supruge. Oni su otišli sa političke scene, ali za njima je ostalo rasulo u svakoj pori sistema koji su godinama gradili kao carstvo kojim će večno vladati. Srbija je sada zemlja poput teškog bolesnika kome su konačno pronašli lek, ali to ne znači da će on odmah moći da stane na noge i da ozdravi kao da mu do juče ništa nije bilo.

Otuda teskoba zbog restrikcija struje i mraka koji sve više preti da nas proguta usred zime, zebnje zbog poskupljenja na svakom koraku, nerviranja što ima ili nema revanšizma i kazni za one koji su nas doveli tu gde jesmo. Pravo je čudo na čemu se danas temelji trajnost pozitivne gradjanske energije, koja opstaje uprkos bedi, nemaštini, stalnim provokacijama i smicalicama ljudi odlazećeg režima.

Srbija između izbora, onih septembarskih i predstojećih decembarskih republičkih , nije na raskršću, već u iščekivanju boljih dana, i boljeg života. I prva ispitivanja javnog mnjenja ukazuju da gradjani Srbije nisu ni u dilemi kome će na predstojećim izborima dati poverenje. Nezadovoljstva potezima nove vlasti, kojoj se zamera neodlučnost u obračunu sa ostacima

predhodnog režima, naravno ima. Prve poene kod gradjana socijalisti kao da ponovo osvajaju upravo na kolapsu elektroenergetskog sistema koji su izraubovali do te mere, da on danas jedva funkcioniše. Kad god imaju prilike oni za to optužuju novu vlast. A ta nova vlast vlada bez vlasti i institucija.

Tako su se u nekim podmaljenskim selima već su se pojavile pesmice u kojima iskri žal za bivšim vlastodršcem - seljaci su počeli da pevaju "nema struje, nema vode, od kad nama Sloba ode".

Ako je suduti po najnovijem istraživanju javnog mnjenja koje je je juče obelodanio Centar za politikološka istraživanja Insitututa drštvenih nauka čije prognoze važe za tačne, stvari stoje nešto drugačije od onih u pomenutoj pesmici: Vojislavu Koštunici, predsedniku SRJ veruje 56 odsto anketiranih gradjana, a kada bi izbori bili održani u narednih nekoliko dana demokratska opozicija Srbije bi imala šest puta više glasova nego sve ostale stranke zajedno. Tako je za DOS 61 odsto ispitanih gradjana, za SPS 6 odsto, ya Srpsku radikalnu stranku 3 odsto a za Srpski pokret obnove svega 1 odsto. Anketa o postizbornom raspoloženju gradjana,rejtingu političkih i javnih

ličnosti i stranaka je radjena na reprezentativnom uzorku od 1520 ispitanika. Ljiljana Baćević, upravnik centra za politikološka istraživanja i javno mnjenje je poredeći Koštunicu i Miloševića, podsetila da Slobodan Milošević ni u svojim "najboljim danima", 1990 godine nije uživao poverenje gradjana koje danas uživa novi predsednik SRJ:" te za njega najbolje godine, Milošević je bio lider od najvećeg poverenbja za 42 odsto gradjana, da bi danas pao na 4 procenta". U poredjenju sa svim drugim lideruma opozicije zajedno, gradjani veruju Koštunici tri puta više.

O novom predsedniku pozitivno mišljenje ima čak 87 odsto gradjana, a samo tri odsto negativno.Istraživači upozoravaju da su ovakvi rezultati preterano dobri.Za jedan period oni mogu da neutrališu žrtve koje zasigurno očekuju gradjane Srbije, ali i da donose kasnije velika razočarenja.

Prema tvrdnji dr Dragomira Pantića, direktora Insitutua društvenih nauka

Koštunica je postigao popularnost za vrlo kratko vreme, kakvu nije zabeležio nijedan lider bilo koje Istočno-evropske zemlje koje su na put tranzicije pošle mnogo pre nas.

Na skali, lideri iz "pobedničke garniture" po pozitivnom mišljenju nalaze na prva 22 mesta. O svim opozicionim prvacima preovlađuju pozitivne ocene, osim o Zoranu Djinđiću i Vuku Draškoviću.Loš rejting ovih stranačkih prvaka tumači se i kao posledica prljavih, kompromitujućih kampanja koje su protiv njih vođeni sa državnih medija pre izborne kampanje.Tako o Đjinđiću pozitivno mišljenje ima 42 odsto građana a negativno 45.

Po dobrom mišljenju građana, na visokom drugom i trećem mestu nalaze se Mlađan Dinkić i Miroljub Labus, iz G 17 plus, što se može tumačiti očekivanjem građana da će ova grupa uglednih stručnjaka i ekonomista uspeti da reši njihove egistencijalne probleme.O novom predsedniku savezne vlade iz Crne Gore, Zoranu Žižiću pozitivno se izjasnilo 18 odsto a negativno 27 odsto građana.

Na skali pojednačne popularnosti, bivši predsednik Milošević je na 25 mestu, sa 68 procenata negativnih mišljenja i 18 odsto pozitivnih.Najnegativniji stav je ispoljen prema Mirjani Marković,prtedsednici Direkcije JUL-a. o kojoj negativno mišljenje ima čak 85 odsto građana.odmah do nje su Vojislav Šešelj, lider radikala i Vuk Drašković sa 77 odsto negativnih glasova. O aktuelnom predsedniku Srbije Milanu Milutinoviću negativno mišljenje ima 66 odsto anketiranih a o Milu Đukanoviću, predsedniku Crne Gore 61 odsto građana Srbije. "Priklanjanje pobedniku nije nikakav srpski sindrom, već pojava karakteristična za bilo koju evropsku ili vanevropsku zemlju,, smatra koautor istraživanja Zoran Lutovac.

DOS bi dakle, danas pobedio u Srbiji.Pobeda bi bila toliko ubedljiva da uopšte ne bi imali opoziciju.To, prema mišljenju dr LJiljane Baćević, nije dobro ni za jednu vladajuću stranku, pa ni za DOS:" Za vladajuću stranku je važno da ima dobru opoziciju.problem nastaje ako je nema a DOS je skup političkih stranaka sa različitom političkom orjentacijom.Te razlike mogu da predstavljaju problem za vladajuću stranku, jer bi u slučaju eventualnih unutrašnjih sukoba neko morao da arbitrira".

SPS bi, prema ovim procenama, dobio svega šest odsto glasova birača. Srbija je ovih dana okupirana SPS-oviskim i JUL-ovskim aferama kojima su

svakodnevcno zasute stranice štampe, čime se takodje može timačiti aktuelno raspoloženje gradjana.Cifre kradja i malverzacija su zastrašujeće i SPS će imati velikih problema. Ukoliko se nešto ne promeni, jedva da će na decembarskim izborima preskočiti cenzus od pet odsto, koliko im treba da (p)ostanu palramentarna stranka. Dobar deo njihovih glasača će zbog debakla koji su doživeli postati apstinenti, a što se tiče Miloševića, on je politički mrtav.Mali procenat ljudi koji o njemu imaju pozitivno mišljenje, istraživači timače tvrdim SPS jezgrom, za koje odlazak Miloševića sa scene i znači i

spostveni kraj a možda i odgovoronst za kriminal i afere u kojima su se nezakonito obogatili.

Rezultati istraživanja Centra Instituta društvenih nauka nisu baš mnogo utešni za eks vladare političke scene u Srbiji, pa ni za bivše neprikosnovene lidere SPO i SRS, za koje se procenjuje da neće ni ući u srpski parlament, jer će im glasači potpuno okrenuti leđa zbog pogubne politike koju su vodili. Iz tabora koji su loše prošli, ne samo u ovom istraživanju, poručuju da anketa ima raznih i da u njih i može, a i ne mora da se veruje. Simpatizeri Koštunice i svega onoga što on personifukuje opet, plaše se da se ne ponovi pomama kakva je harala na ovim prostorima u vreme vladavine Slobodana Miloševića.

On je, naime dojahao na talasu koji se uzdigao oslobođanjem decenijama potiskivanih nacionalističkih strasti, a posle plime usledili su ratovi u kojima nismo učestvovali, ali smo u njima ginuli, sankcije, bombardovanje i bitka protiv NATO snaga koje smo "pobedili" kapitulacijom... Vojislav Koštunica je došao na talasu pokrenutom strahovitom potrebom građana za promenom režima koji nas je izmorio i utukao apsurdnim pobedama, obnovom i boljim životom, stvarnim samo u nestvarnom svetu koji nam je serviran svakog dana u vreme dnevnika RTS-a. Iskustvo sa vodjom nije Srbiji i njenim grajdanima

donelo ništa dobro. Koštunica za sada nije vodja, i na sreću za sada nema tu vrstu ambijcija.

Olga Nikolić (AIM)