Šta se krije iza nove isterije sa vizami

Bugarska dovodi u pitanje svoje učešće u Paktu o stabilnosti

AIM Sofija, 31.10.2000.

Redovna godišnja serija zvana "Histerija zbog šengenskih viza za bugarske građane" dobila je novu dimenziju upravo mesec dana pre definitivnog rešenja tog problema.

"Ukoliko pitanje brisanja Bugarske sa negativnog viznog spiska ne bude pozitivno rešeno, zemlja će istupiti iz Pakta o stabilnosti u Jugoistočnoj Evropi", izjavio je predsednik poslaničkog odbora za spoljnu politiku Asen Agov. Na taj način on je objavio ultimatum i šengenskim državama, i zemljama donatorima Pakta od kojih Bugarska očekuje milione evra u sklopu programa obnove regiona.

Iz koloseka tihe diplomatije Agov je izbacio zemlju na teren bučne debate o pitanju viza. Pitanje koje je već odavno tema broj 1 na pregovorima Bugarske sa Evropskom unijom i koje je ovom prilikom stavljeno u ravan "ili - ili". Na kartu je stavljeno celokupno pozitivno iskustvo u lobiranju za izuzimanje zemlje iz negativnog spiska, zvanog još "crni šengenski spisak". A takođe i postignuta obećanja da će pakt podržati neke infrastrukturne projekte u narednim godinama. Da li se rizik isplati? I zašto je preduzet taj iznenadni snažan atak?

A što se ataka tiče, on je zaista snažan. Za razliku od ranije, kada je Agov činio gafove u svojim istupanjima o spoljnopolitičkim problemima, izgleda da je ovog puta pozicija usaglašena na najvišem nivou. Ministar inostranih poslova Nadežda Mihajlova i još neki ministri iz kabineta Ivana Kostova podržali su njegovu akciju.

U stvari iza čitave te galame krije se jedan prilično prikriveni način da se izrazi nova pozicija Bugarske o pitanju Pakta o stabilnosti. I čini se da je to jedan od odsnovnih ciljeva nove histerije. Zemlja je spremna da prekine svoje odnose sa Paktom, glasi skriveni refren u svim istupanjima. A taj se refren dovoljno često i glasno ponavlja od strane više uticajnih bugarskih političara. Jedino tako bi se moglo objasniti kako Bugarska povezuje dva pitanja koja na prvi pogled nemaju ništa zajedničko niti su na neki način vezana među sobom ' vize i učešće u Paktu.

"Pakt o stabilnosti mogao bi se pretvoriti u politički alibi za zamenu realnih ciljeva Bugarske i za njeno skretanje sa direktnog puta ka evropskim strukturama. Ukoliko vize ne budu ukinute, od zemlje koja je deo rešavanja problema, Bugarska će postati država sa problemom i direktan objekat Pakta", izjavila je s tim u vezi ministar Nadežda Mihajlova.

Njene kolege su takođe podržale stvar. Zamenik ministra finansija Plamen Orešarski je izjavio da do sada Bugarska nije dobila ništa od Pakta o stabilnosti, a verovatno neće ni dobiti. "Trebalo je da po toj liniji stignu sredstva koja bi kompenzirala gubitke zemlje zbog jugokrize. Međutim, naša zemlja ima dostupa do kreditnih resursa, tako da nije potrebno dobijati takve kredite preko Pakta o stabilnosti. I ako ispadne da se preko Pakta o stabilnosti nastoji da se uspori naše ćlanstvo u EU, onda on nanosi više šteta nego koristi", izjavio je Orešarski.

Do sada je Bugarska dobila svega 2 miliona evra, a očekuje 160 miliona evra samo za brze projekte kao što je Dunav most-2, modernizacija luke Lom i modernizacija aerodroma Sofija, napomenuo je Asen Agov. U sklopu projekata finansiranja u roku od dve godine očekuje se još preko 750 miliona evra.

Nacionalni koordinator Pakta o stabilnosti Nikola Karadimov podneo je ostavku odmah nakon izrečenih pretnji da bi Bugarska mogla istupiti iz njegovih struktura. U svojoj zvaničnoj poziciji on je izjavio da je došlo do "razmimoilaženja u njegovoj i u poziciji vlade". Portparol Pakta Endru Levi požurio je da spusti napetost tvrdnjom da se prva sredstva u sklopu brzih projekata očekuju u 2001. godini. Međutim, i on je izjavio da ne shvata kakva je veza između Pakta i viza.

Njegovi apeli da se stvari smire teško da će biti dovoljni obzirom na namere vlade. "Ono što je vrlo važno jeste da se Pakt ne pretvori u način za zamenu evropskih ciljeva Bugarske", izjavila je Mihajlova.

Inače Bugarska je spremna sa idejama kako treba postupiti u slučaju neuspeha pregovora o brisanju sa negativnog viznog spiska. Istupanje iz Pakta o stabilnosti je samo deo toga. Druga varijanta je da i Bugarska uvede vize za građane EU na bazi reciprociteta. I još nešto: "Prisustvo Ivana Kostova na samitu u Nici 6. i 7. decembra postaje nepotrebno", izjavio je Agov.

Osnovna ideja je da se digne galama pre rešavanja pitanja krajem novembra. "Evropa mora znati jasno i tačno kakva je pozicija Bugarske" , tvrdi on. Ne fale i neophodni dokazi u podršku bugarske stvari. Zemlja je ispunila sve instrukcije EU u pogledu zatezanja granične kontrole, uvođenja novih dokumenata i drugih mera, tvrdi Ministarstvo unutrašnjih poslova. Ono priprema izveštaj o svemu što je obavljeno poslednje dve godine sa ciljem da se Bugarska pretvori u pouzdanu spoljnu granicu EU. Prema njemu Bugarska više ne producira ilegalnu emigraciju. Trenutno se na njenoj teritoriji nalazi 55.000 stranaca, uključujući sve strane državljane koji legalno borave u zemlji. Prošle i ove godine kod nas je razbijeno 58 kanala za trafik ljudi. "Bugarska je zaplenila toliko droga koliko sve zemlje EU skupa", izjavio je premijer Kostov.

Prema ispitivanju Centra za istraživanje demokratije tek 1,5 - 2% Bugara imaju nameru da emigriraju. Kod Roma procenat je dvostruko manji. Ista je i situacija kod pripadnika turske etničke zajednice koji se zanimaju za život u Turskoj ali su iz ekonomskih razloga sprečeni dato učine.

Istraživanja bugarskih industrijskih i trgovinskih saveza i udruženja pokazuju da su vize osnovna prepreka za poslovne ljude. Trgovina sa zemljama EU je povećana sa 10-15% 1996. g. na 60% 1999. godine. Međutim, prepreke pred bugarskim biznismenima otežavaju proces uzajamnog partnerstva. "Za nas pitanje nije političko već ekonomsko. Bugarski biznis gubi puno novca zbog nerealizovanih poslova, neotkrivenih tržišta i provizija", izjavio je predsednik Bugarske trgovinsko-industrijske komore Božidar Bođinov.

Tako i nije postalo jasno da li Evropa daje jasne signale kako problem neće biti rešen, pa je preduzet taj poletni napad sa bugarske strane. "Indikacije su više istorijske prirode. Godine 1944. zapad je okolišao što se tiče Bugarske pa se ona našla u šakama Sovjetskog saveza. Sada moramo postavljati svom oštrinom pitanja koja se tiču budućnosti države i njenog naroda", izjavio je Agov.

A današnje indikacije su u tome da Bugarska ima šta da kaže u vezi sa Paktom o stabilnosti i svojim učešćem u njemu, ali peva pesmu o vizama. Ko zna, možda će se na kraju krajeva dogoditi i jedno i drugo - da vizni problem bude rešen i da Bugarska istupi iz Pakta.

Georgi Filipov (AIM)