"Sivi kardinal" SDS digao je glavu pa su mu je posekli

Skandal u vladajućoj partiji

AIM Sofija, 30.10.2000.

Vladajuća partija u Bugarskoj - Savez demokratskih snaga (SDS) dobila je udarac iz svojih redova. Potres nije uspeo da poljulja fotelju lidera Ivana Kostova i njegove vlade četiri meseca pre isteka njihovog mandata. On je međutim izbacio napolje članove posade koji su već odavno slovili za "crne ovce" plavog rukovodstva. Za neke neočekivano, za druge ne baš toliko neočekivano, na udaru se našao "sivi kardinal" SDS Hristo Biserov. Najtajanstvenija i sporna ličnost u upravljanju partije sama je izazvala skandal. Da bi miran sedeo, ne bi čuda video, kaže se u narodnoj izreci za slučaj kao što je njegov. Da nije bio toliko pohlepan za vreme privatizacije, ne bi imao problema, parafraziraju izreku njegove kolege na političkoj sceni.

Skandal "Biserov" je na prvi pogled unutrašnji za najveću partiju u Bugarskoj. Međutim, već odavno su bitke među pojedincima u SDS poprimile nacionalni značaj. Svako od članova Nacionalnog izvršnog saveta (NIS) tokom godina manje ili više skoncentrisao u svojim rukama ogromnu ekonomsku vlast. To se naročito odnosi na takve figure kao što su glavni sekretar Hristo Biserov i šef budžetske komisije u parlamentu Jordan Conev. Kada neko od njih dvojice objavi rat Komandiru, kako zovu premijera Ivana Kostova, onda se ne radi o idejnim ili političkim razlikama. Obično se radi o povređenim ekonomskim interesima.

Poslednji konflikt je takođe počeo na prvi pogled na političkoj osnovi, ali ispod zvanične verzije nazire se bol zbog povređenih ekonomskih interesa Biserova i Coneva.

Četiri meseca pre isteka mandata vlade, Hristo Biserov zatražio je ostavku premijera Kostova. U intervjuu dnevnom listu "Trud" on je izjavio da bi istupanje Ivana Kostova iz vlasti bio najjači dokaz nove koalicione politike SDS. To su i prvi pozivi za ostavku kabineta od strane članova najvišeg upravnog saveta SDS.U podršku svog kolege Conev je izneo tezu da "sociološka ispitivanja ukazuju na paralelan pad poverenja prema Kostovu i prema SDS-u".

Svega dan kasnije pokušaj prevrata je sprečen. Dvojica političara koji su se usudili da dignu glave primorani su da podnesu ostavke. Za svega nekoliko časova Kostov je mobilisao čitavu partiju, lokalne strukture, da bi likvidirao svoje političke oponente. U stvari dvojica "revolucionara" nikada nisu bili realni politički faktori u Bugarskoj, nego ekonomski. Zbog toga SDS ne gubi nikakve formalne ili neformalne lidere u njihovom licu.

Biserov je zadobio nadimak "Sivi kardinal" upravo zbog svoje veštine da kanališe sredstva - bilo za stvar SDS, bilo na svoj lični račin u banci. Kao glavni sekretar vladajuće partije on nikada nije bio među najpopularnijim ličnostima. Ali on je bio čovek u senci koji je obezbeđivao finansiranje predizbornih kampanja. A kao predsednik parlamentarnog odbora za nacionalnu bezbednost kanalisao je ogromnu količinu informacije, pretežno ekonomskog karaktera. Kostov ga je prikrivao kada su krenule optužbe da su ogromna sredstva sa carine Svilengrad na granici sa Turskom prebačena u centralu partije u sofijskoj ulici Rakovskog br. 134. Ostalo je nejasno odakle je Biserov našao para dabi podigao superluksuznu kuću u Sofiji. I upošte su njegova delatnost i on sam bili pokriveni velom tajanstvenosti, svakako ne bez učešća Ivana Kostova.

Kao čovek koji nije direktno angažovan u izvršnoj vlasti, Biserov je dobio puna prava da kontroliše partijski život. Sve do trenutka dok su se jedan i drugi sučelili. Iza paravana teorije o novoj koalicionoj politici i sve manjem rejtingu kriju se neslaganja o toku privatizacije. Poslenjih nedelja premijer je oglasio nove promene pravila u svojinskoj transformaciji. I za razliku od prethodnih korekcija kada su sve te promene pružale sve veće mogućnosti vladajućoj političkoj eliti da se lično obogati, izgleda da ovog puta promene stvarno imaju za cilj da se izvede svojinska transformacija.

Konkretni interesi Biserova vezuju se za privatizaciju duvanskog holdinga "Bulgartabak", tržište goriva i kontrolu carina. Zajedno sa burgaskim poslanikom Jordanom Conevim oni su kružili oko firme "Jukos" (od nedavno "Nafteks") koja je privatizovala distibutersku kompaniju "Petrol". Smatra se da je upravo tada Biserov izvojevao jednu od svojih pobeda nad Kostovim koji je lobirao za daleko ozbiljniju kompaniju "LUKojl". Glavna poluga u svim privatizacionim uspesima bio je blizak Biserovu šef Agencije za privatizaciju Zahari Željaskov. Vlasnik "Nafteksa" Denis Eršov je nedavno proteran iz Bugarske zbog sumnji za pranje prljavog novca, a ime Željaskova se sve češće spominje kao najsigurnija promena u vrhovima vlasti.

Sasvim nedavno smenjen je i šef carina - smatra se da je to bio direktan udarac po imperiji Biserova. "Bulgartabak" je ostala jedna od malo kompanija koje još uvek nisu prešle u privatne ruke. Ista je i situacija sa privatizacijom elektrana gde, kako se pretpostavlja, Biserov takođe ima interesa. Činjenica je takođe da rejting SDS opada zbog skandala u privatizaciji gde su se prijateljski grugovi nastanili u bivšoj socijalističkoj svojini.

Do trenutka u kome su Kostov i Biserov neglasno podelili među sobom preduzeća, njihova međusobna netrpeljivost je ili dobro prikrivana, ili pak nije postojala. Međutim, kada je Biserov digao glavu, pokazalo se da šovek koji je bio u stanju da preokrene tok svake političke konferencije ipak nije toliko jak. Ispalo je da je koncentracija ekonomske vlasti slab adut u jednoj političkoj bici.

SDS je kao politička partija svakako izašla čistija iz tog skandala pošto se bezbolno rastala sa jednom od najkompromitovanijih svojih figura. Ostaje otvoreno pitanje da li je to bilo političko samoubistvo ili će se možda ekonomska vlast Biserova preusmeriti prema nekoj drugoj političkoj snazi. Kao i to da li možda ova solo akcija nije odavno dobro planirana i odmerena. Za sada su gibitnici samo njih dvojica - Biserov i Conev.

Georgi Filipov (AIM)