AIM Junior: Klauzula za readmisiju
Tetovo, 28.10.2000
U skladu sa planom za saradnju i asociranje sa EU, zemlje Jugoistočne Evrope treba da se uključe u izgradnju zajedničke politike zemalja članica EU kako bi stvorile "zaštitni kordon oko Unije da bi se srečio priliv ilegalnih emigranata". Iz ovoga proizilazi i jedan od uslova za asocijaciju zemalja Jugoistočne Evrope u EU.
Makedonija kao konkurent mora da ispuni sve zahteve I standarde koji se preporučuju zemljama koje konkurišu, posebno zemljama Jugoistočne Evrope, kao bi eliminisale opasnost ponavljanja istorije migracije koja se desila nakon raspada Jugoslavije. U ovom pravcu, kontrola migracije ili sprečavanje trgovine ljudima, a koja koristi Makedoniju kao tranzitnu zemlju za prelazak u zemlje EU I njihovo vraćanje, izgleda da su glavna tendencija klauzule za readmisiju koju treba da potpiše i Makedonija. Vlada Makedonije je stavila do znanja njen stav da će, iako nije članica EU, vršiti nastojanja da prati tok razvoja država članica EU. Zato, će se stavovi Vlade harmonizovati sa zahtevima EU za vraćanje izbeglica preko njene teritorije, kao I drugim pitanjima koja se tiču statusa osoba koje traže azil. Vraćanje kosovskih izbeglica, što najviše nastoje da problematizuju određeni krugovi, nije tako zabrinjavajuće za Vladu zbog same činjenice što je najveći deo kosovskih izbeglica vraćen preko makedonske teritorije I to bez ikakvih problema. Njihove želje nisu da ostanu u Makedoniji, već da se vrate u njihovu zemlju, te zato sada kada se više od 90 odsto albanskih izbeglica vratilo, ne bi trebalo da predstavlja problem njihovo dalje vraćanje, konstatuje Vlada Makedonije.
Delegacija Makedonije u razgovoru sa EU oko potpisivanja Sporazuma o saradnji I asociranju, odnosno ekspertska ekipa, još uvek ne razgovara o klauzuli za readmisiju, dok glasovi koji ovu klauzulu izjednačavaju sa vraćanjem kosovskih izbeglica nastupaju protiv njenog prihvatanja. Predsednik Republike Makedonije Boris Trajkovski I ministar inostranih poslova Aleksandar Dimitrov izneli su suprotne stavove u vezi sa klauzulom, koja bi trebala da se uključi u okvir Sporazuma za asocijaciju I saradnji sa EU, a prema kojoj sve kosovske izbeglice koje su otputovale iz Makedonije u treće zemlje, mogu ponovo da se vrate preko njene teritorije na Kosovo. Za ministra Dimitrova ovaj zahtev EU ne predstavlja neki problem zbog toga što ne predstavlja opasnost za demografske promene u zemlji.
Predsednik Republike Makedonije Boris Trajkovski, za sada ne dozvoljava realizaciju zahteva EU za vraćanje kosovskih izbeglica preko makedonske teritorije. Statistike Vlade pokazuju da je najveći deo poslova oko vraćanja izbeglica izvršen, a da nisu evidentirani slučajevi da su izbeglice izrazile želju da ostanu u Makedoniji. Oko ovog slučaja, albanski politički subjekat izražava sumnju oko pravog uzroka kontradikcija oko prihvatanja klauzule za readmisiju. Prema nekim izvorima, sporna činjenica oko prihvatanja klauzule za readmisiju su makedonski državljani, kao i izvestan broj kosovskih Albanaca koji su u to vreme realtivno kratko boravili u Makedoniji, odakle su početkom '90 godina otišli u zemlje Zapadne Evrope, gde još uvek nemaju regulisan status boravka u tim zemljama. Mnogi od ondašnjih emigranata I danas se suočava sa nedostatkom raznih ličnih dokumenata. Vlada Makedonije je iznela njen stav da nema nikakve osnove da prihvati iz trećih zemalja osobe bez regulisanih dokumenata I ako budu podneli zahtev za dobijanje statusa azilanta, to prema Vladi ne znači da će oni osttai u Makedoniji.
Albanske političke partije ocenuju da povratak kosovskih izbeglica preko makedonske teritorije ne bi trebao da bude sporan, dakle ni prihvatanje klauzule za readmisiju. Oni će samo tranzitno prolaziti kroz Makedoniju, što znači da se tu neće zadržavati, ocenjuju albanske partije. Predsednik najveće albanske partije u Makedoniji PDSH Arber Xheferi je izjavio da ako Makedonija ima obavezu da prihvati te osobe, da to treba I da uradi. Poslanik ove partije Bilall Lutfiu stav predsednika države Borisa Trajkovskog da Makedonija ne treba da dozvoli povratak kosovskih izbeglica preko njene teritorije smatra neodmerenim i njegov začetak vidi u nepoznavanju tog pitanja, dok po njemu stav ministra inostranih poslova Aleksandra Dimitrova koji se zalaže da Makedonija dozvoli vraćanje kosovkih izbeglica, pokazuje da on dobro poznaje ovaj problem.
Poslanik albanske opozicione partije PPD, Mersel Bilalli kaže da ne stoje argumenti da će kosovske izbeglice ostati u Makedoniji iz prostog razloga što one nemaju nikakvog interesa da ostanu u ovoj zemlji. U vezi sa stavovima predsednika države o ovom problemu, Mersel Bilalli kaže da "Trajkovski vraća Albancima dobro zlim, iako nije nikakva tragedija da kosovske izbeglice tranzitno prođu preko makedonske teritorije". Po njemu to pokazuje da predsednik države počinje da konzumira antialbanski nacionalizam kako bi neutralizovao hipoteku da je izabran glasovima Albanaca.
Uprkos protivurečnim stavovima određenih političkih I intelektualnih krugova o nepriznavanju klauzule za readmisiju koju predviđa plan EU za aociranje I saradnju, Vlada Makedonije je najavila da će se novembra meseca potpisati Sporazum o Saradnji I asocijaciji sa EU.
AIM Tetovo, Nexhbedin SHAQIRI