Makedoniji otkazuju ljubav svetski finansijeri

MMF, Svetska Banka i EU odlozili na neodredjeno vreme potpisivanje vec skoro dogovorenih aranzmana. Ostra reagovanja i optuzbi na racun aktuelne Vlade. Kavadaracki FENI konacno prodat za 2,7 miliona dolara.

AIM Skopje, 27.10.2000

Glavna ekonomska vest u sedmici sto ostaje za nama iz Makedonije su “tri vruca shamara” koja su iz Vasingtona i Brisla udarena ovoj zemlji odlaganjem vec gotovo dogovorenih finansijskih Aranzmana, i to na neodredjeno vreme, sto je bukvalno shokiralo celu javnost. Najpre je MMF, putem telefona, odlozio prezentaciju pred Bordom, sto ce reci, odobravanje, vec usaglasenog Dogovora za PRGF i EFF kredite namenjene smanjenu siromastva i poboljsanju uslova za ubrzanje razvoja, oba vredna 36 miliona dolara. Zatim je Svetska banka, posredstvom svog pretstavnika u Skoplju Mari Elen Briknel, najavila da ce u stopu pratiti ”brata bizanca”, ukoliko makedonska Vlada ne ispuni preuzete obaveze, pa je pod znak pitanja stavljen aranzman FESAL2 tezak 50,3 miliona dolara namenjen reformama banaka i preduzeca. Poslednja u nizu zabrinjavajucih poruka je pismeno zvanicno odlaganje finalne runde tehnickih pregovora sa Evropskom Komisijom oko dopreciziranja Dogovora za stabilizaciju i asocijaciju, cije je potpisivanje bilo panirano za novembarski susret Unije i zemalja jugoistocne Evrope u Zagrebu. Time je fakticki blokirano 80 miliona eura pomoci obecane Makedoniji za savladavanje brojnih makro-ekonomskih i razvojnih problema.

Mozda vise od samih “shamara” gradjane Makedonije je pogodilo neadekvatno reagovanje nadleznih faktora, sto je izazvalo veliku nesigurnost i tenzije u zemlji. Prvo su bili iznenadjeni, pa su davali takva obrazlozenja u koja je bilo tesko poverovati, kao na primer da medjunarodni monetarci imaju pune ruke posla oko Jugoslavije, pa ce Makedonija zbog toga morati da se strpi jedno 4-6 nedelja. Zatim je usledilo objasnjenje da je prolongiranje roka za operacionalizaciju novog finansijskog aranzmana sa MMF-om trazilo Ministarstvo finansija, kako bi dobilo instrukcije sta sa viskom para ostvarenim u budzetu nakon uvodjenja poreza na dodatu vrednost, da bi na kraju, stigla i izjava “drzavnog blagajnika” ministra Nikole Gruevskog, da MMF razmislja da se potpuno povuce iz ove zemlje, jer joj je, navodno, “dobro krenulo, postize dobre ekonomske rezultate, te joj stoga bas niko i ne treba”, sto je u javnosti ocenjeno kao “apsolutni non sens”, vrhunac drskosti i slepila vlastodrzaca i priprema terena za definitivni odlazak medjunarodnih monetaraca iz zemlje.

Sta ce time Makedonija eventualo dobiti ili izgubiti? Sta ce to znaciti za mnoga preduzeca koja stenju pod teretom nenamirenih obaveza, za vracanje spoljnog duga poveriocima, godisnja je rata 40 miliona dolara, a na deviznim berzama danima nema ni centa; za vecinu gradjana koji sve teze sasatvljaju kraj sa krajem sa prosecnim platama od jedva 100 DM, koje i onako neredovno primaju, za armiju od bezmalo 364 hiljade nezaposlenih. Na ova i mnoga druga slicna pitanja jos niko od nadleznih ne odgovara. Uglavno ih smatraju tendencioznim i spekulativnim.

Usledile su brojne i veoma ostre reakcije i opozicije i ekonomskih analiticara. Traze da se vladini koalicioni partneri “probude iz dubokog sna”, da skinu “ruzicaste naocale” i da se suoce sa realnoscu koja nimalo nije takva kakvom je vide i svetu pretstavljaju.

Za razliku od vladinih ministra, domaci ekonomski strucnjaci tvrde da nisu iznenadjeni. Ocenjuju da razloge za ovaj preokret svetskih finansijskih mocnika u odnosima sa Makedonijom treba traziti u prakticiranju vlasti “Koalicije za promene” koja unazad vise meseci “radi bez kompasa i, pretezno u korist licnih i partijskih biznis interesa”. Sada, kazu, kada je pao rezim Slobodana Milosevica, medjunarodni monetarci nemaju vise razloga da tolerisu makedonsko “glumljenje reformi”. Smatarju da je “poslednja kap u prepunoj casi” bilo nezadovoljstvo budzetskim suficitom od 200 miliona dolara. Podsecaju da MMF insistira na izbalansiranom punjenju drzavne kase, a ne na opterecenju privrednih subjekata i odrzavanju “duznicke ekonomije” koju vlada protezira. Kao dokaz navode ogromna ne namirena medjusobna potrazivanja u domacoj privredi, nedozvoljene inervencije u platama budzetskih korisnika, kao i monopolski dogovor sa rafinerijom Okta zbog kojeg u zemlji enormno rastu cene goriva, preteci da otkoce inflaciju. Posebno apostrofiraju tvrdoglavo ustrajavanje vlade na nekim merama suprotnim uobicajenoj finansijskoj praksi, poput upada inspektora u privatizovane kompanije sa akcionerskim kapitalom iz inostranstva (skopski “Alkaloid”, ”Duvanski Kombinat” ili “Komercijalna banka”), zatim privodjenja na informativne razgovore direktora profitabilnih trgovinskih drustava, odnosno nevjerovatno lako liferovanje imovine preduzecima koja su, navodno, saradjivala s rezimom Milosevica. Ako se tome doda sprovodjenje lokalnih izbora s mnostvom incidenata, pa i zrtava, koji uzgred budi receno, ni nakon dva meseca od pocetka nisu zavrseni, te sve veca korupcija i slab reformski potencijal Vlade, na sta je ukazala i Svetska banka nedavno – potez je, podvace ekonomski analiticari, kristalno jasan i logican i morao je biti ocekivan! Uprkos svemu nisu pesimisticki nastrojeni. Veruju da su oktobarski ”vruci shamari” iz Vasingtona i Brisla samo poslednja opomena za vladu premijera Ljubca Georgievskog koja ce morati, zeli li ostati na toj poziciji, da se pod hitno koriguje, i da disciplinovano i bez vrdanja ispuni sve sto se od nje trazi. Optimizam temelje na poslednjim izvestajima vladine komisije za strukturne reforme i za resavanje problema velikih gubitasa i na izjavi ministra ekonomije Borka Andreevskog koji je zvanicno potvrdio da je, konacno, izabran strateski partner za kavadaracki FENI. Time je ispunjen jedan od glavnih ”domacih zadataka” svetskih finansijskih zandara. Precizirao je da ce taj nekadasnji metalurski gigant, sada na kolenima, preuzeti Konzorcium sastavljen od francuske firme SCMM i nemackog koncerna “Krup-Tisen” izabran na medjunarodnom tenderu izmedju vise kandidata, kao najbolji. Odmah je potpisan samo memorandum, a kupoprodazni ugovor ce biti parafiran, dogovoreno je, kaze ministar Andeevski, za desetak dana, dakle u prvoj polovini novembra, nakon cega ce uslediti restart proizvodnje feronikla cija cena na berzama sada iznosi 7.450 dolara i garantira rentabinost. Novi gazda se obavezao da drzavi plati 2,7 miliona dolara, da obezbedi posao za sve 870 zaposlene radnike, i da ne zatvara fabriku najmanje 10 godina. Dobija je bez dugova, oni ostaju makedonskoj drzavi. Koliki su, zvanicno nije saopsteno, a nezvanicno se trenutno procenjuju na oko 70 do 80 miliona dolara! Novi vlasnici FENI-ja ce struju placati 2,2 centa za kilovat cas, a imaju obavezu da sledecih pet godina, u modernizaciju proizvodnog procesa investiraju 36 miliona dolara. Vlada je postignutim, kaze zadovoljna, a sta ce reci MMF i Svetska banka treba sacekati i videti. Ako se, ne daj boze, nesto izjalovi, zemlju ocekuju teski trenutci neizvesnosti i nemira, upozoravaju i analiticari, dadajuci da ce, Makedonija, koja je do skora vazila za lidera reformi, u suprotnom ostati na repu Balkana. Trenutno je jedina zemlja regiona koja dve godine unazad nema aranzman sa MMF i Svetskom Bankom i koja datu sansu za progres nije iskoristila.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA