Srbija: Život u dvovlašću

Nepuni mesec dana postizbornog dvovlašća u Srbiji propraćen je drastičnim padom standarda, ekonomskom nestabilnošću, i opstrukcijama bivšeg režima koji je ispraznio i državnu kasu i magacine sa zalihama hrane.

AIM, Podgorica, 26. 10. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Decenijska težnja većeg dela medjunarodne zajednice i domaće opozicije da skine Slobodana Miloševića sa vlasti u Jugoslaviji je ostvarena, ali dogadjaji koji su neposredno posle toga usledili pokazuju da su ih ipak promene iznenadile. Jugoslavija se tako našla u prostoru kada je jedan pogubni režim otišao, a drugačija vlast još nije promovisana. Posledice sporog uspostavljanja demokratske vlasti se svakodnevno ispoljavaju kroz težnju oborenog režima da se haos sa ulica koji je vladao 5. oktobra prenese u institucije sistema s nesagledivim rokom vremenskog trajanja. Najpogodniji teren za to je dalje urušavanje životnog standarda. Divljanje cena je rezultat takvih nastojanja i ukoliko se ne prepozna šta je do toga dovelo u javnosti bi mogla da se stekne kriva slika kako je do svega došlo zbog promene vlasti. Na to računa i prethodni režim i zato predizbornu kampanju vodi preko ledja gradjana s namerom da za postojeće stanje okrivi nove strukture.

Za razliku od demokratskih zemalja u kojima se vlast postepeno preuzima, po predvidjenoj proceduri, u Jugoslaviji su prilike nalagale drugačiju praksu. U igri su postojale dve opcije. Po jednoj je silno nezadovoljstvo naroda trebalo da bude iskorišteno za revolucinarnu promenu vlasti, a po drugoj da se započeti prevrat na ulici preobrazi u demokratsko preuzimanje vlasti. Razvoj dogadjaja pokazuje da je odabran treći put, sastavljen od kombinovanja obe metode, sa ciljem da se, pre svega izbegnu ljudske žrtve.

Ipak, odredjena cena mora da bude plaćena, tim pre što je jugoslovensko institucinalno klupko izuzetno zamršeno zbog nedefinisanih odnosa izmedju Srbije i Crne Gore, kao i urušavanjem postojeg režima u samoj Srbiji. Nesredjeni odnosi se u najvećoj meri prelamaju preko ledja gradjana koji su, na jednoj strani, izloženi bujici drastičnih poskupljenja osnovnih životnih namirnica, a na drugoj su uskraćeni za normalno snabdevanje strujom i redovno grejanje, kao najakutnijim potrebama, dok je lista ostalih odricanja prilično dugačka. Prema procenama ekonomskih eksperata samo u oktrobru inflacija je povećana za 20 odsto, dok su zarade u septembru povećane za 6,8 procenata. Nesklad izmedju niskih primanja i visokih troškova života doveo je najveći deo jugoslovenske populacije u izuzetno težak financijski položaj. Poskupljenja su išla kao na tekućoj traci. Hleb, mleko, meso, ulje, šećer, brašno su za veliki broj gradjana postali nedostupni.

Defekte, koji su nastali kao posledica višegodišnje primene komandne ekonomije, čime je stvoren nesklad u cenama izmedju pojedinih proizvoda, trebalo je da, preko noći, otkloni delovanje tržišta. Stara vlast je posle izbornog poraza povukla mehanizme za kontrolu cena, smatrajući ih svojom tekovinom koja ne bi smela da "padne u ruke" novoj strukturi, koja još ne raspolaže instrumentima za vodjenje ekonomske politike.

Ekonomski insitut u Beogradu procenjuje da pred budućom vlašću na saveznom i republičkom nivou postoje da puta u otklanjanju postojećih dispariteta. Jedan se sastoji u postepenom otklanjanju nesklada, a drugi preporučuje brži način, koji bi se obavio tako što bi se trižištu prepustilo da uspostavi skladaniji odnos. Prvi otvara prostor da se lakše podnesu poskupljenja, ali je zato ozdravljenje domaće privrede na "dugom štapu". Institut se opredelio za drugu varijantu, odnosno brže otklanjanje dispariteta. Njegovo praktično sprovodjenje zahteva velika odricanja najvećeg dela stanovništva.

Primena brže varijante izazvaće, prema procenama stručnjaka ovog Instituta, inflaciju od oko 80 odsto u tri poslednja ovogodišnja meseca. Ovaj efikasniji "rez" neizbežno vodi prema krupnim socijalnim potresima ukoliko ne bude podržan sa odgovarajućim socijalnim programom. Procena je da bi oko 30 procenata populacije u Srbiji trebalo da bude obuhvaćeno pružanjem socijalne pomoći. Srbija nema sredstva, kojima bi finansirala socijalnu pomoć koja se dosad pružala opterećivanjem privrede.

Gradjani Srbije su se tako našli u položaju najvećih svetskih prosjaka, koji spas za održanje vide u donacijama svetskih dobrotvora. Prethodni režim je, u cilju dobijanja poverenja na izborima, izpraznio magacineosnovih životnih namernica (brašno,ulje, šečer), potrošio novac iz fondova. Čak su i plate za zaposlene u policiji kasnile. Strukture koje su dobile poverenje biračkog tela još nisu organizovane na potrebnom nivou da bi mogla da se obavi bezbolna smena vlasti.

Poskupljenja životnih namirnica, restrikcije struje, zbog kojih je trećina stnovnika Srbije ovih dana i po osam sati bez električne energije i grejanja, predstavljaju samo prvi talas teškoća s kojima će se gradjani suočavati u razdoblju dok se u zemlji ne podigne proizvodnja, koja će da omogući da se zadovolje osnovne potrebe. Povećani troškovi života i teškoće sa strujom i grejanjem nisu nastale kao posledica smene vlasti. Poznavaoci prilika ocenjuju da bi stanje u zemlji bilo još teže da do promena nije došlo, jer prethodni režim nije mogao da računa na stranu pomoć, koja se pobednicima na izborima nudi sa svih strana.

Gradjani trpe što se predizborna kampanja za predstojeće parlamentarne izbore ne vodi na mitinzima i preko plakata, već otežavanjem životnih uslova sa ciljem da se pokaže kako je prethodni režim bio bolji. Za razliku od radikala koji otvoreno vrše opstrukciju, vrh SPS se opredelio za taktiku kojom javno podržava brzo razrešavanje političke krize, a destruktivno delovanje je preneo na ekonomski teren. Namera je da se u javnosti stvori utisak da su ionako teški uslovi života drastično pogoršani dolaskom novih struktura, koje su time stavljene pred velika iskušenja. Predizborna obećanja da će ekonomsko ozdravljenje da započne kada ode Milošević nisu zaboravljena. Oporavak privrede vodi, medjutim, kroz teškoće i odricanja. Možda je Ekonomski institut u pravu kada predlaže bržu i drastičniju varijantu, ali je pitanje da li se s njom mogu da do-biju decembarski izbori.

Ratomir Petković (AIM)