Most Dunav-2 odlaže se na bolja vremena

Zapadu se više isplati čišćenje reke i obnavljanje starih kopnenih koridora kroz Jugoslaviju. Bugarska žuri sa programom aktiviranja veza sa Beogradom

AIM Sofija, 25.10.2000

Mesto koje se u Paktu o stabilnosti čuvalo Jugoslaviji već je popunjeno. Međutim, aklamacije njenih suseda novoj vlasti u Beogradu posle obaranja Miloševića kao da su počele ustupati mesta strahovanju za sudbinu i iznos sredstava koja su zemlje članice očekivale da dobiju kao kompenzaciju za gubitke pretrpljene zbog prošlogodišnjeg rata, kao i za vreme rata u Bosni.

Koordinator Pakta Bodo Hombah ih teši da kada Srbija zauzme svoje mesto, obavezno će biti osigurano više novca tako da neće doći do "ponovne preraspodele kolača". Međutim, ova uveravanja nisu imala bog zna kakav smirujući efekat na političare u Jugoslaviji susednim zemljama. A još više posle obećanja Evrope da dodeli Jugoslaviji 200 mln evra.

Dok su se Bugarska i Rumunija borile više meseci da bi ipak dobile neku mrvicu od obećanih miliona Zapada. Pokazalo se, međutim, da projekti za čije su ostvarivanje bila predviđena sredstva, moraju sačekati. Sada su za Pakt o stabilnosti prioritetni drugi projekti. "Čišćenje Dunava može početi odmah", izjavio je Hombah za vreme Ekonomskog foruma za Jugoistočnu Evropu, održanog 16. i 17. oktobra u Sofiji. Pare su tu, tehničke mogućnosti su proučene, precizirao je on.

Donedavno su koridori broj 4 i 8 koji prolaze kroz Bugarsku i Rumuniju kao i vezani za njih energetski i drumski projekti bili među omiljenim Bodu Hombahu. Očigledno da će sada biti istisnuti u drugi plan. U sećanju bugarskoh premijera Ivana Kostova probudila se uspomena na susret sa koordinatorom Pakta o stabilnosti iz jeseni 1999. godine kada mu je g. Hombah rekao: "Valjda ne mislite da čim se ujutru probudim mislim samo na Bugarsku". Tada je Kostov zapamtio i njegove reči da odgovornost za Bugarsku snose sami Bugari. I da Pakt o stabilnosti ne može da igra ulogu dadilje.

Bilo kako bilo, Sofija ipak računa na transgranične projekte, predviđene u Paktu o stabilnosti da bi pokrenula svoju privredu koja je za vreme jugoembarga prilično olinjala. Međutim, projekat Dunav most - 2 koji je deo koridora broj 4 kao da je bio inspirisan strahovanjima da će Milošević upravljati Beogradom bar još sto godina. Zato što se ideja na kraju krajeva svodila na to da se Jugoslavija zaobiđe i ostane po strani od tranzitnih prevoza. Samo što su se stvari promenile, pa je put Grčke i Turske prema Centralnoj Evropi koji više od jednog veka prolazi kroz Jugoslaviju, ponovo aktuelan.

Sada su oni koji su upućivali kritike na adresu projekta Dunav most-2 još dok je bio u začetku, sve kritičnije raspoloženi. Oni zastupaju tezu da je to u stvari bila nagrada Bugarskoj i Rumuniji za njihovu saradnju sa NATO tokom 78-dnevne vazdušne operacije protiv Jugoslavije. Pokazalo se međutim da je medalja bez zlatnog pokrića. Pored mosta ima još puno stvari koje treba precizirati. Kao što je, recimo, infrastruktura u rejonu, modernizacija dve deonice železničkih pruga - Kalafat-Krajova i Vidin-Sofija, a takođe i Sofija-Kulata-Solun ukupne dužine 354 km. Predviđeno je da nova železnička veza preko mosta Dunav-2: Budimpešta-Arad-Temišvar-Krajova-Kalafat-Vidin-Sofija-Solun bude dužine 1370 kilometara. Ali je preko Jugoslavije trasa kraća za 259 kilometara. Samo što je deo transportnog koridora broj 10.

Ozbiljne su i razlike u drumskom transportu. Put Budimpešta-Beograd-Niš-Solun dug je 1081 km. Novi put preko mosta kod Vidina biće za 247 km duži. Inače je taj projekat sam po sebi izvrstan. I pre ili kasnije će se ovo postrojenje Vidin-Kalafat sa sigurnošću izgraditi. Ali se realizacija projekta za sada prosto odlaže. Već su stigli i prvi signali. FAR je odbila da finansira deo infrastrukture kod drugog mosta na Dunavu pošto je oblasni upravnik Vidina Veličko Jonov predstavio projekat o izgradnji deonice dužine 46 km u vrednosti od 2,2 mln evra.

I ovom prilikom se činovnici u Sofiji ponovo prisećaju Hombahovih reči, a naime, da Bugarin mora sam sebi pomoći. Što znači da ukoliko želimo da imamo drugi most na Dunavu, moraćemo da zavučemo ruku u budžet zemlje. Očigledno da nove političke prilike na Balkanu nalažu promene u hodu. Vreme je deficitarna roba pa se stoga mora žuriti. Rukovođena ovakvim razumevanjem, 12. oktobra je bugarska vlada odobrila poseban program neodložnog aktiviranja veza sa Jugoslavijom na svim nivoima. S tim u vezi Paktu o stabilnosti će biti podneti zajednički projekti koji uključuju izgradnju autoputa Kalotina- Severni luk kružnog puta oko Sofije kao dela magistralnog puta Niš-Sofija, novi granični prelaz Belogradčik-Zaječar i elektrifikaciju deonice pruga Dragoman-Dimitrovgrad. Projekti su uključeni u Nacionalni plan regionalnog razvoja u 2001. g. koji je takođe odobren

1. oktobra. Među njima su i izgradnja gasovoda za Srbiju. Plan uključuje ukupno 734 objekta u ukupnoj vrednosti od 2 mlrde 350 mln leva. Obezbeđeno je 40 procenata tih sredstava. Istina, autoput Sofija-Niš spada u drugi transportni koridor pa ne bi sledilo da to utiče na Dunav-2.

Po svemu sudeći, međutim, projekat tog postrojenja ostaće da leži u fascikli sa natpisom "Čekajući bolja vremena". Jer se Zapadu ipak više isplati čišćenje Dunava i obnavljanje starih kopnenih koridora koji prolaze kroz Jugoslaviju.

Plamen Kulinski (AIM)