Tekuca ekonomska kretanja u Makedoniji

Privreda na “staklenim nogama”

AIM Skopje, 20.10.2000

Privreda u Makedoniji sve jace stenje pod teretom problema koji se gomilaju godinama. Krvna slika 32.000 preduzeca, koja je od januara do aprila, porastom industriske proizvodnje od celih 10 procenata, puno obecavala, sada, nakon isteka devet meseci u 2000-toj, sve drasticnije pokazuje znake anemicnosti. To se, ocenjuju ekonomski analiticari, negativno odrazava na stvaranje uslova za dugorocniju ekonomsku stabilnost zemlje. Glavobolje su pocele, potvrdjuje neumoljiva statistika, jos od aprila, od kada se svakog meseca, u poredjenju sa proslogodisnjim rezultatima, beleze opadanja. Iako je, gledano zbirno, u tom periodu ostvarena veca industrijska proizvodnja za 6,4%, zahvaljujuci, pre svega, porastu proizvodnje materijala za reprodukciju od 14,4%. Proizvodnja sredstava za rad i robe za siroku potrosnju je bila manja za 4,3 %. Od ukupno 32 grane industrije u zemlji od januara do septembra, iako minimalni, ali pozitivni bilans je ostvarila 21 grana koja u ukupnoj industriskoj proizvodnji ucestvuje sa 41,4%. To, nazalost, samo ako se poredi sa pocetkom 1999 godine, kada je zbog kosovske krize prakticno cela makedonksa privreda bila “mrtva”.

Prvi na spisku “uspesnih” su elektroprivreda, proizvodnja uglja, gradjevinskih materijala, elektricnih masina i aparata, crna metalurgija, hemijska industrija itd. Ako se kao reper uzme ostvareni prosek i on uporedi sa rezultatima iz istog perioda godinu dana ranije, onda se dobija, kazu ekonomski analiticari, za avgust negativa od 2 pocenta, ili poredjeno sa julom 2000 godine za 0,8%. Proizvodnja u julu, pak, prema prosecnoj proslogodisnjoj u istom periodu je manja za 1,2%, a u odnosu na juni 2000-te, za 7,7%.

Analiticari podvlace da zabrinjavajucu, ali realnu sliku stanja proizvodnje daju mesecne komparacije. Majska proizvodnja je, na primer, manja od aprilske za 3,4%. Ili julska u odnosu na junsku cak 7,7%, odnosno, avgustovska od julske za 0,8 procentnih poena. Takvi trendovi se beleze u gotovo svim delatnostima. Najrdasticniji je pad u proizvodnji naftenih derivata i duvanskih preradjevina. Procenjuje se da ce negativni trend biti nastavljen do kraja tekuce godine.

Prateci kretanja u domacoj privredi statisticari su registrovali pozitivni bilans u spoljno trgovinskoj razmeni. Izvoz je na primer povecan za 42,3 procenta, ali, nazalost i uvoz i to za 52,1 posto. Deficit je stigao do 600 miliona dolara, a njegov rast se nastavlja. Rastu i gubici koji vec dostizu 320 milijardi denara (31Denar=1DM) sto pretstavlja polovinu ukupnog kapitala s kojim raspolaze makedonska ekonomija. Od tih 600 milijardi denara, (ili oko 2 milijarde DM) jedna cetvrtina novca je vezana u zalihama, 3/4 osnovnih sredstava se nalazi kod gradjevinara. Samo 12% novca je ulozeno u razne masine i opremu za proizvodnju. Erozija kapitala je sve vidljivija, a iz privrede se nemilosrdno i dalje ispumpavaju njeni poslednji “zivotni sokovi”. Nelikvidnost i unutrasnja prezaduzenost su najveci problemi koji makedonsku ekonomiju vuku u propast, a o gubicima koji premasuju 32 milijarde denara da i ne govorimo.

O njima i svim drugim nevoljama tekuce reprodukcije privrednici su ostro i ogorceno, javno progovorili na poslednjoj sednici Izvrsnog odbora Privredne komore Makedonije. Evo nekoliko njihovih lustracija: U budzetu drzave ima, receno je, 200 miliona maraka viska, stopa njihovog rasta je 31% u poredjenju sa proslogodisnjom i rezultat je uvodjenja poreza na dodatnu vrednost bez prethodnog revidiranja zakona o placanju personalnog poreza i poreza na promet, te akciza. Istovremeno dok 73 posto zaposlenih, sto je oko 130 hiljada, neredovno prima plate, za 21,7% raste javna potrosnja u zemlji, sto je apsurd. Na ziro racunima privrednih preduzeca ima 2,8% manje sredstava nego lani, a na onima van privrede novcana masa je veca za 17,7%. Poslovne banke su povecale svoje plasmane, ali je novac otisao za otkup strategijskih poljoprivrednih kultura, a ne u preduzeca. Makedonska privreda se uglavnom kreditira preko banaka koje jos uvek barataju visokim nominalnim i realnim aktivnim kamatama, koje se krecu i do 20% godisnje (9,5%,mesecno), a mogle bi biti samo 5%, ako se mobilisu i bolje rasporede raspolozivi potencijali, upozoravaju privrednici.

Od Vlade traze da ubrza ekonomske reforme, osobito one u finansijskom sektoru, izvrsi hitnu reviziju poreza, da liberalizuje uslove za spoljno-trgovinsku razmenu i privlacenje inostranih investitora. Umesto u Fondove, novac treba vratiti privredi koja je prezaduzena, podvuceno je. Njene nenamirene obaveze su povecane za celih 23,1%. Posebno je iskazano mnostvo kritika na racun vodenja politike cena, osobito energenata koji makedonsku privredu vuku ka dnu ponora. Predstavnici tekstilne industrije “Teteks” su na primer izneli podatak da su za 9 meseci ove godine, iako su rigorozno stedeli i ustedili milion kilovata, za struju dali 500 hiljada DM vise nego u istom periodu prosle. Prognoziraju da ce do kraja taj izdadatk biti 1,5 miliona DM veci nego lani. Kakav li ce sok pretrpeti nakon najnovijeg povecanja cena nafte i njenih derivata od 7,5% u proseku, tek ce analizirati.

Na zalbe privrednika makedonski ministar finansija Nikola Gruevski uopste ne obraca paznju. On smatra da uvodjenje poreza na dodatnu vrednost, popularnog DDV-a nije krivo za prisutnu nelikvidnost. Razloge za trenutno stanje u domacoj ekonomiji, za koje se ne slaze da je katastrofalno, vidi u nesposobnosti i nerazumljivoj inertnosti menadzerskih timova, t.e. u njihovom navodnom otporu ka reformama koje sprovodi vladajuca koalicija. Obecava bolje dane i solidnije uslove privredjivanja kada se uskoro, nakon dve godine zastoja, potpisu novi finansijski aranzmani sa Svetskom Bankom i MMF-om.

Prvi finansista nije jedini koji u ovoj zemlji nosi “ruzicaste naocale” i tako posmatra sve oko sebe, upozoravaju ekonomski analiticari koji ovih dana putem medija zestoko osporavaju objavljene stope rasta BDP-a (bruto domaceg proizvoda) u prvom polugodistu 2000-te: zvanicno 7,6 %, nezvanicno cak 14 posto, kako je ovih dana obznanio licno premijer Ljubco Georgievski, stavljajuci tako grubo u sluzbu politicke propagande, statisticku alhemiju. “Zetva visokih stopa rasta BDP-a je u direktnoj vezi sa ekonomskom apokalipsom koju je Makedonija dozivela prosle godine zbog rata u SRJ i njegovog uticaja na privredne subjekte koji su morali da stave kljuc “u bravu”, tvrdi Natalija Nikolovska, profesor skopskog ekonomskog fakulteta i analiticar bez dlake na jeziku u jednoj svojoj kolumni koju objavljuje opozicioni ”Utrinski vesnik”. Prema zakonima ekonomije, kaze Nikolovska, kljuc za razumevanje kategorije privrednog rasta su obim i struktura investicija, posebno onih u opremu, koje omogucavaju povecanje produktivnosti rada. Tokom proteklih godina tranzicije Makedonija ima nepovoljnu strukturu investicija. U proseku, dve trecine od njih su u infrastrukturi (saobracaju, elektroprivredi), sa iskljucivo niskim koeficijentom efikasnosti (od 0,07 do 0,02%) i malim uticajem na dohodovni autput. Uz to je i obim investicija nizak, u proseku zadnje tri godine (1996-1999) iznosi 15% bruto drustvenog proizvoda. Njihovo ucesce u industriji, je, na primer, svega 3,7 posto i ispod je nivoa amortizacije.

U zemlji je otvoren proces razgradnje pogonske snage domace ekonomije, od koje se ocekuje da omoguci odrzljiv rast blagostanja, upozoravaju analiticari. Ono ce biti na staklenim nogama sve dok ne prestane drasticni trend zatvaranja proizvodnih kapaciteta, njihovo marginalno koriscenje od jedva 25% i bagatelna rasprodaja, sve dok u strukturi porasta BDP industrija ne poveca svoje ucesce koje sada iznosi 10,7%, na racun trenutno vodece trgovine sa 67,1 procentom. Nuzno je povecati produktivnost rada koja je ovde poslednjih deset godina smanjena dva i po puta.

Ukoliko su objavljeni podaci o porastu BDP tacni, kako tvrde statisticari, onda je to rezultat egzogenih shokova, priliva spekulativnog kapitala, odnosno “scenarija o doticanju dna, da bi se uvidela blagodet penjanja gore” koju praktikuju makedonski vlastodrsci, ocenjuju analiticari. Oni savetuju premijera i Vladu da se okane statisticke alhemije, i trikova u dokazivanju nemoguceg, jer gradjani najbolje osecaju sav haos i teret komatozne ekonomije na svojim ledjima. Posebno inflaciju koja, unazad tri meseca, ima stopu rasta 12,6% i preti da se izmakne kontroli. Dokaz tome su i ucestali strajkovi, te izlasci radnika, stecajaca ili nezaposlenih, na ulice u znak protesta, kao i otkazivanja gradjanske poslusnosti, koju su pre dva dana zapoceli shtipski tekstilci zabranivsi deci da idu u skolu, jer nemaju osnovnih uslova za normalan zivot. Drastichan pad zivotnog standarda, te najnovije povecanje cena goriva su bili neposredni povod da crveno svetlo upozorenja vladajucoj oligarhiji uputi i Vece Saveza Sindikata Makedonije. U njemu se izmedju ostalog naglasava da u zemlji trenutno ima 365.198 ljudi bez posla, 238 hiljada penzionera, 73.949 korisnika socijalne pomoci i 117.103 zaposlenih koji neredovno primaju plate, koje su, uz to jos, kod 65% radnika ispod republickog proseka i ne omogucavaju pokrice osnovnih zivotnih potreba ljudi.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA