Neumerena obećanja I odgovornost

Priština, 18.10.2000

Na Kosovu izašlom iz rata pre više od godinu ipo ima dosta toga zabrinjavajućeg. Takve stvari nemaju ili imaju veoma malo objašnjenja i što je još gore, ne vide se izgledi njihovog prevazilaženja u doglednoj budućnosti. U nizu akutnog pitanja od dugoročnog uticaja, privredno oživljavanje predstavlja uznemiravajući uzrok iz prve ruke. Nezaposlenost, egzistencija, angažovanje mladih. Lanac problema skoro da nema kraja. Ima mnogo onih koji očekuju da bi se nakon lokalnih izbora moglo krenuti nabolje i u ovom pogledu. Delimično, ove nade se vezuju i za sadašnje predizborne debate u kojima svakojaka obećanja u cilju privlačenja birača zauzimaju glavno mesto u govorima političara i kandidata. Tokom predizborne kampanje političari i partije obećavaju stvari za koje i sami znaju ili bi trebali da znaju da ih ne mogu ostvariti ili da su neostvarive u kratkom periodu.

U zemljama sa manjeviše demokratskom tradicijom, birači su svesni takvih preterivanja političara i partija. Tamo gde nedostaju takva kolektivna iskustva i gde se ljudi suočavaju sa teškim problemima egzistencijalne prirode, elektorat i narod pokazuju sklonosti da ozbiljno shvate i veruju političarima, posebno onima koje nekritički smatraju nekom vrstom svojih idola. Elektorat ovih zemalja nema saznanja da u jeku borbe za glasove političari gube mnoge kriterije realnog pristupa problemima, ne razmišljaju o periodu nakon izbora, o vremenu realizacije obećanja, odgovornosti većine i o tome da neko ko pamti može da ih drži za reč. Kosovo sada nastoji da uspostavi neke poluge koje će određivati smerove njegovog hoda. Ono nema rešen status i iz tog razloga ne može sam odlučivati. Političari i partije ne bi trebalo da zaborave da Kosovu i Kosovarima nedostaje sve ili mnogo šta i da će se sa posledicama rata suočavati dugi niz godina.

Umereni pristupi i tokom trke za glasove su neophodni ili poželjni ne iz razloga što bi se neka partija ili lider zbog preteranih obećanja kasnije mogli izgoreti, već u prvom redu da se ne bi stvarale iluzije i lažna ogledala o mogućnostima brzog rešavanja problema. Kao narod bez demokratske tradicije i koji istovremeno ne kultivišu javne kritičke stavove, Albanci su skloni da prihvataju iluzije kao način izbegavanja suočavanja sa gorkom realnošću. To je kao neka vrsta želje za snom dok je loše i buđenjem kada se stvari poboljšaju.

Među Albancima ne bi trebalo da se više seju takve iluzije pošto bi u jednom trenutku one mogle da izazovu velike društvene potrese. Možda bi se moglo reći da je poslednje vreme da se političari i njihove partije angažuju kako bi suočavanje sa realnošću i istinom bilo što racionalnije i sa što manje potresa. Međunarodni faktori, donatori i drugi će pomoći u tome. Međutim, ubuduće će pomoć biti sve više pružena u vidu pomoći kako bi se olakšao sve veći teret Kosovara u cilju malo bržeg i lakšeg rešavanja svojih problema. Niko ne bi trebalo da gaji iluzije da će pomoć biti nešto veća od toga.

U dosadašnjoj predizbornoj kampanji domaći političari sva svoja obećanja oslanjaju na inostrane donacije, čak i za oživljavanje nekadašnjih potencijala koji bi možda imali perspektivu i danas, ali koji su nekada bili državno ili javno vlasništvo. Sve dok se ne reši njihov vlasnički status, a UNMIK za sada ne računa da će rešiti ovo pitanje, sasvim je nerealno očekivati donacije ili strane investicije. Zašto političari ili partijski aktivisti uopšte ne govore ili samo po neko od njih i to uzgred pominje pitanje lokalnih poreza i taksi? Može se pretpostaviti da se plaše reakcija birača koje bi se mogle odraziti na davanje glasova onima koji ne iritiraju obavezama taksi i poreza. Ali, one su zajedno sa dadžbinama drugih vrsta koje su obavezne da plaćaju građani i biznismeni, u demokratskim državama najznačajniji aspekt predizborne utrke.

Na Kosovu tek što je započelo ili se očekuje da će ubrzo započeti prikupljanje poreza ili taksi od svih vrsta privrednih aktivnosti. O zajedničkoj potrošnji Kosovari nekako automatski misle da je to teret i odgovornost drugih. To su teške greške i velike samoobamane. Kakvo će biti obrazovanje, zdravstvo, socijalna zaštita, druge razne usluge, sve će više zavisiti od poreskih obveznika. Međutim, u groznici investicija u svakojake objekte iz oblasti usluga, sitnu trgovinu i svakojaku gradnju, svi - uključujući i građane koji bi mogli imati takve obaveze, ostaće bez daha kada se direktno suoče sa činjenicom da će sami plaćati ili će biti primorani da plaćaju poreze i takse, razume se i obaveze za brojne komunalne usluge. Sada se već govori da će zdravstvo ubrzo moći da pređe u sferu pune odgovornosti Kosovara. Želite sami da odlučujete i da rukovodite? Izvolite. Međutim, treba i da plaćate.

Stvara se utisak da kandidati za lokalnu vlast imaju malo ili nimalo znanja o kompetencijama i problemima konstituisanja lokalne vlasti. Partije i njihovi lideri nisu još uvek izgovorili nijednu reč da će svi, zajedno sa UNMIK-om, prethodno morati da okončaju težak proces formiranja i kompletiranja prema visokim standardima organe i službe lokalne vlasti. Ovo je preduslov da bi se vlast predala lokalnim predstavnicima. Ali, i tada ostaje pravo administratora Kosova i regionalnih i opštinskih administratora za intervenciju u svim slučajevima kada se oceni da je ona potrebna. Pored ostalog to znači da političari i partije nemaju velikih razloga za stalno podizanje tenzija, utoliko manje za podsticanje međusobne netrpeljivosti. Razume se, niko ne može da negira značaj legalnog biranja predstavnika vlasti, pa bilo to na opštinskom nivou. Između ostalog, po prvi put će se u periodu višepartijskog sistema saznati koja je partija na Kosovu najjača. Iz toga će se zatim stvarati nove činjenice koje će u poređenju sa aktuelnim stanjem nametnuti promene u angažovanju kosovskih političkih snaga u jedinstvene strukture vlasti UNMIK-a na lokalnom i na nivou Kosova. Čak, mogle bi se izvršiti izmene i u pogledu širenja kompetencija lokalnih snaga, kako bi odlučivali o raznim pitanjima života i rada. I na kraju, nije dobro što političari i partije još uvek ne razmišljaju o odgovornostima i ako to neće biti samo vruć krompir, već istinski žar u rukama pobednika na izborima.

AIM Priština, Fehim REXHEPI