Demokratski haos

Postizborna Srbija

Jugoslavija ima predsednika i parlament, ali nema saveznu vladu; Srbija ima parlament, vladu i predsednika bez vlasti; Crna Gora razmišlja šta bi mogla da ima

AIM, Podgorica, 17. 10. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Tri nedelje posle ubedljive pobede na lokalnim, saveznim i izborima za predsednika SR Jugoslavije, te nakon dramatične odbrane volje birača na beogradskim ulicama 5. oktobra, Demokratska opozicija Srbije (DOS) nailazi na teškoće koje se čine većim no što je bilo uklanjanje Slobodana Miloševića sa političke scene. Pesimistima čak i njegov eventualni povratak ne izgleda nemoguć ili nezamisliv, bez obzira na to što DOS drži praktično svu lokalnu vlast u Srbiji i kompletnu skupštinu Vojvodine, što je Vojislav Koštunica u prvih nedelju dana svog predsednikovanja primio desetine evropskih političara i što mu je ukazana čast da bude specijalni gost samita Evropske unije u Bijaricu pa, najzad, ni uz čvrsta obećanja gotovo pola milijarde dolara hitne pomoći odnosno ubrzanog povratka Jugoslavije u međunarodne organizacije iz kojih je bila iskučena poslednjih deset godina.

KLJUČEVI VLASTI: Ostvarile su se pretpostavke da će se, u slučaju poraza, Miloševićev režim ušančiti u Srbiji, gde socijalisti imaju predsednika i, uz podršku Šešeljevih radikala, jaku parlamentarnu većinu. Milan Milutinović nije pokazivao nikakvih afiniteta da koristi ogromna ustavna ovlašćenja predsednika Srbije, jer je na to mesto i ,,izabran,, samo da bi ga popunjavao posle Miloševićevog prelaska na funkciju predsednika SRJ.

S druge strane, po ,,žabljačkom,, ustav kojim je 1992. formirana SR Jugoslavija, savezna vlada ima neuporedivo veća ovlašćenja od manje-više protokolarne funkcije predsednika savezne države. Uveren u svoju pobedu – i ,,prirodnu,, koncentraciju vlasti u sopstvenoj ličnosti – Milošević ustavnim udarom s proleća ove godine nije dirao u te ustavne odredbe. Tako se Vojislav Koštunica našao u poziciji predsednika koji bez savezne vlade ne može da ostvaruje program čije ga je prihvatanje u biračkom telu dovelo na čelo savezne države, a DOS kao pobednik na lokalnim izborima u Srbiji ne može da promeni ništa jer je sva vlast koncentrisana u rukama Miloševićevog predsednika i socijalističko-radikalske skupštine Srbije. U ovom trenutku posmatraču sa strane bi teško bilo da smisli bolju ilustraciju za Marfijev zakon koji kaže da je nužda uzrok čudnom društvu u krevetu.

MUČNI PREGOVORI: Uprkos masovnoj ,,predaji,, na terenu i zahtevima lokalnih rukovodstava da se novi raspored političkih snaga u Srbiji prizna, sramota izborne krađe prihvati i ključne ličnosti smene, vrhovi Socijalističke partije Srbije (SPS) izdržali su razorni, prvi udarac izbornog poraza. To nije toliko posledica njihove čvrstine, koliko izvesna ,,legalistička,, uzdržanost pobednika. Prevremeni skupštinski izbori mogu se održati samo ako se o tome slože parlamentarne stranke, ili ako predsednik Srbije raspusti skupštinu. Milan Milutinović se složio da raspiše izbore za 23. decembar, ali se pokušaj DOS-a da u pregovorima iznudi i prevremene predsedničke izbore izjalovio.

Pojačavajući pregovaračku poziciju mekog predsednika – ali i čvršće ga vezujući za stranku – Izvršni odbor SPS izabrao je Milana Milutinovića na mesto potpredsednika partije. Pregovori u Predsedništvu Srbije su iz dana u dan nastavljani ili odlagani, a Milutinović se u njima znojio i uvijao pod budnim pogledima Nikole Šainovića, Milomira Minića i Gorice Gajević, troje najtvrđih Miloševićevih operativaca.

Povlačenje Šešeljevih radikala iz pregovora, ostavke nekolicine ministara, nagli skok cena osnovnih prehrambenih namirnica i panične vesti o nedostatku brašna za hleb – što je posledica opstrukcije od strane sadašnje republičke vlade – dodatno podižu napetost, isto kao i pretnje novim ,,izlaskom na ulice,, ili izvesnost da dragoceno vreme nezadrživo ističe.

CRNOGORSKO PITANJE: Savezna vlada, uprkos svakodnevnim najavama, nije formirana. Verovatno najpovoljniju pregovaračku poziciju u ovom trenutku ima Socijalistička narodna partija (SNP) Momira Bulatovića, dojučerašnjeg Miloševićevog saveznog premijera. Koristeći kratkovidi bojkot saveznih izbora vladajuće crnogorske koalicije Mila Đukanovića, SNP je – uz izlazak jedva četvrtine birača – osvojio dovoljan broj poslaničkih mesta da slobodno može postavljati uslove i DOS-u i SPS-u. Vojislav Koštunica je unapred najavio da će mandat premijera dati većinskoj grupaciji u saveznoj skupštini – a ko će biti ta većina zavisi od Momira Bulatovića.

Otud je jasno da SNP odbija svaku pomisao na nekakvu ekspertsku saveznu vladu, kao što Đukanovićev DPS i njegovi koalicioni partneri ne pristaju na saradnju sa ,,takozvanom saveznom vladom,, u kojoj bi Crnogorce predstavljala ,,manjinska Crna Gora,,. Tako se Koštuničin – i DOS-ov legalizam na saveznom nivou našao u procepu između priznavanja izbornih rezultata koje ne priznaje crnogorska vlast, odnosno pred izvesnošću da u jednom slučaju neće imati podršku Mila Đukanovića, a u drugom će možda imati saveznu vladu koalicije SPS-SNP, onu istu koja je vladala i pre izbora.

IZLAZ ILI ĆORSOKAK: Beogradski pregovori DOS-a i SNP-a prekinuti su u ponedeljak 16. oktobra gotovo senzacionalnom vešću da SNP zahteva učešće socijalista u saveznoj vladi. Nastavak razgovora je odložen za ,,četiri-pet dana,,. U međuvremenu, dok pišemo ovaj tekstVojislav Koštunica je u poseti poseti Crnoj Gori ali će mu – izvesno je – najnovija ponuda/ucena od strane SNP, znatno smanjiti uverljivost u pokušaju da od Mila Đukanovića dobije makar prećutni pristanak za formiranje savezne vlade u skladu sa izbornim rezultatima u Crnoj Gori. U vazduhu ostaje da visi Koštuničina više puta ponovljena spremnost da prizna volju građana da žive ili ne žive u zajedničkoj državi, na referendumu koji bi se održao u obe republike ili samo u Crnoj Gori. Ta ,,ponuda,, Đukanoviću ne može da prija, kao ni pritisak koalicionih partnera za ,,otcepljenje,,.

Što se Srbije tiče, teško da bilo koja strana u pregovorima – DOS, SPS i Draškovićev SPO – može biti zadovoljna postignutim kompromisom. DOS nije postigao raspisivanje predsedničkih, SPS do prevremenih parlamentarnih izbora nije dobio potpunu kontrolu vlade, a SPO ima veoma malo vremena da u biračkom telu obnovi bar deo podrške koji je imao do pre nekoliko meseci. Sporazum – za koji je lako reći samo da ga neće biti lako sprovesti – predviđa parlamentarne izbore 24. decembra. Do tada će 12 ministarstava u vladi kontrolisati SPS, a DOS i SPO po šest; Milan Milutinović odluke može donosti samo uz saglasnost dvojice potpredsednika, po jednog iz DOS-a i SPS-a, a sve tri stane će kolektivno i konsensualno upravljati ministarstvima pravde, unutrašnjih poslova i finansija.

Ishod takvog galimatijasa isprepletenih i suprotstavljenih političkih interesa teško je predvideti. Mnogo izvesnije su dve stvari. Prvo, proces demokratizacija Srbije i Jugoslavije ne može se više vratiti na stanje od pre 24. septembra. To ne znači da je mogućnost novih nemira i sukoba isključena. Jer, to je onaj drugi faktor, DOS preuzimanje vlasti obavlja pod dvostrukim pritiskom, građana iznutra i međunarodne zajednice spolja. Zima se približava, a životno važna finansijska pomoć neće biti upućena pobednicima izbora koji tokove novca ne mogu da kontrolišu.

Aleksandar Ćirić (AIM)