Politicka koza nostra

Pod pritiskom opozicije, ciji su poslanici napustili parlament odbivsi da se vrate pre no sto zapocne rasprava o politickom nasilju, pozicija prihvatila raspravu o bezbednosti poslanijka i incidentima na lokalnim izborima.

AIM Skopje, 13.10.2000

"Gradjani su uplaseni od metoda koji se primenjuju i dovedeni su u situaciji da razmisle dali ce izaci na izbore" rekao ja parlamentarac iz redova vladajuce koalicije i Demokratske alternative(DA) filmski reditelj Stole Popov na sednici parlamenta koja jos traje i koja je posvecena "dogadjanjima na lokalnim izborima, sa posebnim akcentom na nasilja u tri izbirne runde, kao i ugrozenosti bezbednosti poslanioka". Po njemu "porazavajuce je sto politicka kultura je na najnizem nivou, retorika zastrasujuca i pogubna i razgradjuje gradjansko tkivo", jer nedopustivo je da "politicke partije izlaze na izborima reketarima": "Neki kazu da su to aktivist, ali oni su placenici, stoje svojstveno mafiji. Ne mogu partije da se upustaju u atmosferu divljeg zapada". Popov je tom prilikom izneo svoj osecaj da se stvari u Makedoniji odvijaju po terku politicke Koze Nostre.

Ovoj sesiji parlamenta, prethodila je prava manifestacija moci parlamnetarne vecine koja je disciplinirano slusajuci svoje partije odbila da na dvenni red stavi i raspravlja o napadima na parlamnetarce koji su iz redova vladajuce VMRO-DPMNE presli u novoformiranu VMRO -VMRO, o "beloj knjizi" Partije za demokratski prosperitet (PDP) o i ncidentima u prvom krugu lokalnih izbora u mestima Zapadne Makedonije u kojima su Albanci vecina, sto je bio i povod da se ova partija kompletno povuce sa ovih izbora, zatim zahteva Socijaldemokratskog zaveza (SDSM) da se raspravlja o njihovoj informaciji o zadnjim incidentima na istim tim lokalnim izborima. Odbijanje da sve to bude predmet parlamentarne rasprave nateralo je vecinu opozicionih parlamentaraca da objave bojkot rada parlamenta sve dok pozicija ne dozvoli s njihove strane trazenu raspravu. Ustvari, na neki nacin nadjen je "castan kompromis" za vladajucu vecinu u parlamentu i posebno za parlamentarnog spikera Savo Klimovskog. Omogucena je rasprava o incidentima, ali i prihvacen predlog Klimovskog da se formira anketna komisja koja ce incidente istraziti i parlamentu ponuditi zakljucke na usvajanju. Ovakav kompromis, ukoliko se pokaze da je zaista postignut, sigurno ce rezultirati vec vidjenom situacijom: u par dana parlamentarne sesija pretsavnici opozicionih partija ce zucno izneti svoja saznanja o incidentima, pruziti mnogo dokaza o tome kolko su vlast ili partije koje je cine upleteni u dogadjaje, sve ce to imati ograniceni uticaj kroz medije, dok ce anktena komisija i svi nadlezni organi istragu u incidentima razvodniti do kraja, da bi nakon par meseci postalo bespredmetno bilo sto uciniti u odnosu na ne bas naivne dogadjaje.

Potsetimo se. Najprije, je neposredno pre pocetka lokalnih izbora, na kojima je i sama pozicija ocekivala gubitak poverenja kod glasaca, kao sok delovala vest da 6 poslanika, uz najavu tri put vise drugih, napustilo vladajucu VMRO-DPMNE i preslo u najnoviju VMRO - VMRO(Vistinska makedonska reformska opcija). Bio je to udar za stub vladine koalicije, koja i nije znala kako da najbolje odgovori snaznom pritisku ujedinjene opozicije koja je na svojim mitinzima po Makedoniji zagovarala tezu da lokalni izbori neci biti obicni izbori, vec referendum o (ne)uspesnosti vlasti i sazivanju vanrednih parlamnetarnih izbora. "Dogodio se narod", pa su prebezi iz VMRO-DPMNE u VMRO-VMRO bili izlozeni pravim opsadama i kamenovanjima u gradovima gde zive, pri cemu je bilo i pucnjave i za srecu lakseg ranjavanja.

Tom pritisku nije odoleo premijer Ljubco Georgievski. Svojom famoznom izjavom da ce licno predloziti vanredne parlamnetarne izbore do kraja godine ukoliko se dogodi da udruzena opozicija ima samo 10 otsto glasove vise od koalicije VMRO-DPMNE i DA (kasnije dopunskim objasnjenje pridodata i Demokratska partija Albanaca - DPA). Prvi krug glasanja sasvim neocekivano prosao je u znaku oruzanih sukoba u Zapadnoj Makedoniji, u naseljima u kojima vecina stanovnistva su Albanci. Sudiri izmedju "simpatizera" dvaju albanskih partija doveli su do ranjavanja sedmoro ljudi, od kojih je desetak dana kasnije jedan od njih, mladi Fatmir Jakupi iz sela Kondovo, preminuo od zdobijenih rana. Opoziciona PDP je zbog incidenata donela odluku da se kompletno povuce sa lokalnih izbora. Njena je parlamentarna grupa sacinila "Belu knjigu" o incidentima u kojoj su pomenuta mnoga imena, svedoka i uzrocnika incidenata.

Incidenti u drugom krugu, i na preglasavanjima, produzeni su pravim ratom "reketara" makedonskih rivala VMRO-DPMNE i SDSM. Obe partije se uzajamno optuzuju o tome ciji su "reketari" (tako se ovde nazivaju momci koji se unajmljuju za "pracenje" izbora) prouzrokovali brojne incidente tipa upadi na izbiracka mesta, ubacivanje glasackih listica i krsenje glasackih kutija. Kulminacija su bili dogadjaji u nedelju, tokom preglasavanja u Ohridu kada se opet pucalo, pri cemu je jedan 18 godisnjag dobio prostrelnu ranu u glavi, i ciji je zivot, srecom izvan zivotne opsanosti. Bilo je mnogo pretucenih, demoliranih automobila...

Brojni monitoring lokalnih izbora, sto domaci, sto strani (po prvi put je koalicija "Za gradjane" okupila ovdasnje nevladine organizacije i sa oko 1700 posmatraca uspela pokriti gotovo svako izborno mesto, uz brojne strane posmatrace uglavnom pod okriljem OBSE) dao je zasad najgoru ocenu za bilo koje izbore odrzane u zadnjih deset godina u Makedoniji. Cak su se oglasili istrani diplomati sa sedistem u Skopju, koji nisu krili svoje nezadovoljstvo onim sto se zbilo na lokalnim izborima. Ovde se ne bez ironije konstatira da su mnogo bolje organizirani i prosli izbori i u Albaniji i Srbiji.

Zadnji broj dvonedelnjika "Forum" za kaver temu ima sve zesci konflikt izmedju vlasti i medija. Ne bez razloga, tvdi se da eskalacija sudira sukobljenih strana moze dovesti i do toga da neko usitinu nastrada. Jer aktuelna vlast ima snaznu opoziciju i "ljutog neprijatelja" u vecini medija na makedonskom jeziku (oni na albanskom su jadna prica sama za sebe - barem po kriteriju odnosa sa "svojom" partijom na vlascu). Ali, u konkretnom slucaju mediji prakticno stede vlast! Jer, parlamentarna rasprava o pomenutim ozbiljnim incidentima na kojoj je insistirala opozicija, ovih dana zapravo i nije vest za medije koji gotovo dva meseci se bave pokusajem usutkivanja prebeglih parlamentaraca i incidentima na lokalnim izborima koji su se dosada odvijali u znaku revolvera! Kao da su se umorili u momentu kada trebaju poentirati, pa se stice utisak da dogadjaji koji su u mnogome smanjili rejting Makedonije kada je proces demokratizacije u pitanju vise nisu vest ili tema. Neki ovdasnji analiticari smatraju to i znakom "oguglanosti", privikavanja, dizanja praga osetljivosti na dogadjaje na makedonskoj politickoj sceni u stilu "nista nas vise ne moze iznenaditi", pa stoga i ne treba se previse uzrujavati! Po njima ovaj "ulazak u letargiju" medija je samo prvi znak da ce i narod krenuti istim putem - dici ruke i ostaviti da se stvari odvijaju "svojim tokom". Stoga i nije neobjasnjiva rezigniranost analiticara koji ovih dana povodom desetgodisnjice prvih visepartiskih izbora u Makedoniji pokuzsavaju oceniti desetgodisnji hod Makedonije u tranziciji. Kao da preovladjuju oni koji smatraju da Makedonije je malo toga ucinila na putu svoje demokratizacije i transformacije iz zatvorenog u otvoreno drustvo.

AIM Skopje

ISO RUSI