Srbija: Previranja na poraženoj levici

Da je politički razvod SPS-a i JUL-a prilično okasnio vidi se i po tome što sada već značajan broj socijalista i julovaca otvoreno izražava sumnju da za Miloševića i njegovu suprugu uopšte više ima mesta u politici.

AIM,Podgorica, 13. 10. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Još u vreme održavanja 4. kongresa Socijalističke partije Srbije, u februaru ove godine, pojedini analitičari tvrdili su kako budućnost ove stranke direktno zavisi od samo jedne činjenice - eventualne sposobnosti Slobodana Miloševića da se u pravi čas politički razvenča od svoje supruge dr Mirjane Marković, tačnije od njene Jugoslovenske udružene levice. Milošević očigledno na takva upozorenja nije previše obraćao pažnju pa je dozvolio da u mesecima koji su sledili JUL dovrši tihi puč, preuzimajući pod svoju kontrolu sve vitalne državne funkcije - od vojske, policije i finansija do informisanja i zdravstva. Politika - ,,dve politike iz jedne kuće,, - potrajala je sve do 5. oktobra kada je na ,,tihi,, julski puč odgovoreno prilično bučno, pučem sa ulica širom Srbije. Ostavši bez vlasti i saterani u svoju dedinjsku (ili povremno neku drugu) teskobu, Milošević i njegova supruga najzad su, kada je za njih to postalo isuviše kasno, poručili da se politički razvode.

Socijalisti su tako saopštili da će ubuduće sami ići na izbore i najavli za 25. novembar vanredni 5. kongres ove stranke na kome će se očigledno krpiti od poraza i pokušati da sami sebe malo ohrabre pred događaje koji slede. Pre svega pred izbore za republički parlament koji bi trebalo da se održe u decembru i koji bi u slučaju novog neuspeha mogli da znače svođenje do juče neprikosnovene vladajuće stranke, na marginalnu političku skupinu. Predsednik JUL-a Ljubiša Ristić takođe je saopštio kako će ova stranka na predstojeće izbore izaći sama. Vrh Jugoslovenske levice saopštio je ujedno da njih u ovom trenutku ,,ne zanima,, učešće u vladama o kojima se upravo razgovara na saveznom i republičkom nivou što inače zvuči poprilično smešno - JUL praktično odbija da učestvuje u vladama u koje ga niko i ne poziva, još manje želi.

Da je politički razvod SPS-a i JUL-a prilično okasnio vidi se i po tome što sada već značajan broj socijalista i julovaca otvoreno izražava sumnju da za Miloševića i njegovu suprugu uopšte više ima mesta u politici. Tako nešto prvi su primetili socijalisti Niša koji su od Slobodana Miloševića tražili da se, za dobro SPS-a, okane politike i podnese ostavku na mesto predsednika ove stranke. Ujedno su mu zamerili što je svojim tvrdoglavim odbijanjem da prizna pobedu dr Vojislava Koštunice na predsedničkim izborima čitavu zemlju doveo gotovo nad ambis građanskog rata. Dvojica čelnika niških socijalista koji su se prvi usudili da savetuju Miloševića da napusti kormilo stranke, već sutradan su bili isključeni iz SPS-a što je istovremeno bio i znak da se vrh socijalista po prvi put okupio i oglasio nakon burnih prošlonediljnih događaja. Isključenje dvojice niških socijalista, uz kvalifikaciju da je reč o ljudima koji su odgovorni za najgori izborni rezultat koji je SPS ikada postigao u Nišu, nije izgleda ostavilo previše snažan utisak na članstvo ove stranke. Samo dan-dva kasnije sličan zahtev stigao je iz Šapca, a u četvrtak ga je ponovio i Miloje Mihajlović istaknuti socijalista iz Kruševca koji je ,,izrazio nadu da će Slobodan Milošević uskoro podneti ostavku,,.

Iz vrha SPS-a prva je inače otišla Gorica Gajević, dugogodišnji generalni sekretar ove stranke. Po opštem uverenju unatar samog SPS-a, Gajevićka je dala ostavku kako ne bi bila smenjena. Odmah posle izbora ona je izjavila da su za neuspeh na lokalnom nivou odgovorni loši kadrovi socijalista po opštinskim organizacijama. Dva dana kasnije, na prvoj postizbornoj sednici vrha stranke zbog ove izjave doživela je žestoku kritiku posle čega je morala nekoliko puta da se izvinjava upravo kadrovima iz unutrašnjosti. I pre izbora Gajevićka je spadala u red najnepopularnijih partijskih funkcionera, onih bez čijeg se potpisa i odobrenja ništa u SPS-u nije moglo uraditi, ali i onih koji su imali zadatak da Miloševiću donose isključivo dobre vesti. Na mesto generalnog sekretara stranke u međuvremenu je izabran Zoran Anđelković, koji je do sada uglavnom brinuo o kosovskim Srbima.

Novi potpredsednik SPS-a postao je predsednik Srbije Milan Milutinović, po mnogima čovek koji će u narednim nedeljama zapravo voditi ovu stranku, pokušati da organizuje ,,kongres spasa,, i možda pripremi teren za Miloševićevo povlačenje. U slučaju da Slobodan Milošević, uskoro i sam uvidi kako o njemu bez imalo poštovanja govore i najobičniji partijski aktivisti koji su do juče stajali mirno kad ga ugledaju na TV ekranu, i zatim odluči da se povuče, u SPS-u će se svakako otvoriti bitka za lidersku poziciju. Ambiciju da se ,,pomogne preporodu partije,, pokazao je ovih dana i nekadašnji predsednik SRJ Zoran Lilić. On je u intervjuu NIN-u od Miloševića zahtevao da se povuče i tako otvori mogućnost za spašavanje SPS-a, ali je istovremeno i sasvim direktno optužio Milana

Milutinovića da je nemo i pasivno posmatrao događaje u zemlji iako je u rukama imao mnoge instrumente moći kojima je mogao da spreči nedavnu krizu. Mnogi su ovu izjavu bivšeg predsednika SRJ protumačili i kao otvoreni početak borbe za Miloševićevog naslednika. U slučaju odmeravanja snaga između Milutinovića i Lilića, čini se da bi ovaj drugi odneo prevagu među običnim članstvom. U prilog mu ide pre svega to što je neposredno uoči izbora povlačenjem sa svih funkcija jasno stavio do znanja da se ne slaže sa uticajem koji JUL ima socijaliste. Unutar SPS-a mnogi tvrde da je Lilić, pre povlačenja, otišao kod samog Miloševića i otvoreno mu saopštio sve ono sa čim se ne slaže. U narednim kadrovskim pretumbavanjima, naravno pod uslovom da Milošević pristane da se povuče iz aktivne politike, ta činjenica mogla bi da bude od velike važnosti.

Nije naravno, isključeno i da stranka koja je planirala da na vlasti sačeka 21. vek, uđe u naredno stoleće pocepana na nekoliko frakcija. U nekim kombinacijama kao novi lider SPS-a pominje se čak i Milorad Vučelić koji bi navodno ovoj posrnuloj partiji mogao da donese ponešto evropskog imidža, pa čak i potpuno novo ime - ,,Evrocentar-levica,,. Trenutno, unutar ove partije postoje izgleda bar tri prepoznatljive struje: poraženo tvrdo jezgro koje pokušava da se održi i veruje da Milošević može još puno toga da kaže u politici, umerenjaci koji se zalažu sa saradnju sa DOS-om i insistiraju na vraćanju partije ,,sopstvenom identitetu,,, kao i oni koji se zalažu da SPS krene iz početka sa potpuno novim ljudima na čelu stranke.

O sudbini socijalista najverovatnije će, međutim, odlučivati ne oni koji će sutra eventualno voditi ovu stranku, već ljudi koji upravo ovih dana sa predstavnicima DOS-a pregovaraju (bolje reći izbegavaju da pregovaraju) o sastavljanju buduće vlade. Prosta računica kaže da socijalistima i radikalima nikako ne odgovaraju prevremeni izbori za republičku skupštinu, nezvanično već zakazani za 24. decembar ove godine. U svojim javnim nastupima lider radikala dr Vojislav Šešelj to sasvim javno i priznaje i ističe kako bi za njegovu stranku izbori u decembru došli prerano. Iako bi im, kao i radikalima, svako pomeranje izbora za kasnije ,,leglo,, kao i grogiranom bokseru sporije brojanje sudije u ringu, socijalisti prevremene izbore ne osporavaju (bar ne javno) iz pragmatičnih razloga, već radije govore o nedostaku legalne osnove za njihovo održavanje u decembru. Zbog toga su se i odlučili da krenu sa kupovinom vremena i čekanjem da se u DOS-u pojave prve pukotine i nervoza. Predlog čelnika DOS-a da se u vladi eksperata koja bi trebalo da premosti period do izbora, četiri najvažnija ministarstva - unutrašnjih poslova, finansija, pravde i informisanja – povere zajedničkom upravljanju predstavnika SPS-a i demokratske opozicije, u principu je prihvatljiv za SPS, baš kao i mogućnost da se na čelu ove privremene vlade nađe socijalista Milomir Minić. I pored toga, vrh ove stranke nije načisto s tim šta da čini: jedni su za to da se pregovara oko sastava nove vlade jer uviđaju da više nemaju gotovo nikakvu vlast, drugi bi radije da pokušaju da ,,kvare igru protivnika,, , podstiču haos i razvlače inicijative demoktratske opozicije (kojoj se izuzetno žuri), u nedogled. Kvariteljima igre se izgleda čini da je u haotičnoj situaciji, sa nedefinisanim komandnim sistemom u policiji, još moguće napraviti nekakav obrt i vratiti stvari tamo gde su i bile pre nekoliko nedelja.

Lideri DOS-a saopštili su već da vreme za formiranje novih vlada na saveznom i republičkom nivou ubrzo ističe. Ako sa socijalistima ne bude išlo drugačije (radikali su se očito udaljili od svih pregovara), spremni su da ponovo pozovu narod na ulice i na vrlo direktan način odbace prigovore radikalnijeg dela javnosti da polovične revolucije obično nisu previše uspešne. Čini se da je krajnji rok za objavljivanje dogovora o novoj republičkoj vladi subota 14. oktobar, dan kada se u Beogradu igra fudbalski derbi između ,,Crvene zvezde,, i ,,Partizana,, . Teško je poverovati da je čak i tvrdo krilo SPS-a spremno da se još jednom suoči za ,,kriznim štabom delija i grobara,, , za koje se tvrdi da su pre gnevnih Čačana upali prošlog četvrtka u saveznu skupštinu.

Nenad Lj. Stevafanović (AIM)