Dvojak stav Tirane prema Koštunici

Tirana, 11.10.2000

Optimizam, ali više skepticizma prema novom predsedniku Jugoslavije

Pobeda Koštunice I njegovo ozvaničenje kao predsednika nakon pritiska narodnog revolta protiv Miloševića, u Tirani nije doneo veliki entuzijazam koji je izazvala u drugim glavnim gradovima regiona i sveta. Iako između Beograda i Tirane ne postoje diplomatski odnosi od proleća prošle godine, kada je ih je Miloševićeva Vlada prekinula u znak protesta zbog pridruženja Albanije vazdušnoj kampanji NATO protiv Srbije, ovdašnji politički krugovi su svesni uzajamnog značaja bilateralnih odnosa. Sve političke partije u Albaniji odmah su reagovale I po prvi put sve su jednoglasno izrazile pozitivnu ocenu oko oštrih protesta opozicije u Beogradu I oko odlaska Miloševića sa vlasti.

Albanski premijer Ilir Meta posredstvom izjave koju je pročitao na TV pokazao se opreznim u pogledu brzog slanja pozdravnih poruka u ime albanske Vlade snagama pobedničke srpske opozicije još u noći događaja u srpskom glavnom gradu i zneo stav da predsednik mora da ode sa vlasti. I predsednik Republike Rexhep Meidani kao i predsednici glavnih partija na vlasti i u opoziciji Nano i Berisha, pozdravili su narodni revolt i pobedu opozicije u Beogradu. Jedan od znakova značaja koji pridaje javno mnjenje u Albaniji onome što se desilo u Beogradu je i činjenica da su po prvi put u ovih deset godina albanski listovi posvetili svoje prve stranice jednom međunarodnom događaju, kao što se to desilo sutradan nakon napada srpskih demonstranata na Parlament.

Olakšanje koje se osetilo u Tirani u vezi sa odlaskom Miloševića objašnjava se činjenicom što je konfliktualna politika bivšeg jugoslovenbskog predsednika tokom deset godina, a posebno njegova politika čvrste ruke i kampanja etničkog čišćenja na Kosovu, imala negativne posledice kako u bilateralnim odnosima, tako i na stanje i stavove albanskog faktora na Balkanu.

Stav Tirane prema novom predsedniku Koštunici bio je dvojak. Ako je prvi stav označavao pozdrav upućen pobedi opozicije u njenim nastojanjima za demokratsku Srbiju, drugi je stav izražavao skepticizam oko njegove buduće politike prema Kosovu i prema Albaniji. U političkim krugovima u Tirani razlog za uzdržani optimizam ne predstavlja nepoznanica politike novog predsednika, već njegov dosadašnji stav prema Kosovu. Svi najviši albanski zvaničnici u njihovim izjavama su podvlačili ovih dana da će Kosovo biti prvi njihov kriterij za određivanje odnosa sa novom Vladom u Beogradu. Predsednik Meidani je zatražio od novog rukvodstva u Beogradu da pruži konkretne dokaze o njihovim stavovima o novostvorenim realnostima na Kosovu. Takve stavove o Kosovu kao kriteruju izneli su i predsednik DSK Ibrahim Rugova, predsednik DPK Hashim Thaci i mnogi drugi albanski rukovodioci u Prištini. Oni su jasno stavili do znanja da je Koštunica za njih predsednik jedne strane države I da se neće složiti sa bilo kakvim njegoviom nastojanjem da Kosovo stavi pod Srbijom.

Političari u Tirani poznaju dobro Koštunicine nacionalističke pozicije, ali oni fokusiraju svoj interes samo na njegovu poziciju oko Kosova. Oni podsećaju da se Koštunica razišao od Tita još 1974. godine kada se protivio davanju autonomije Kosovu i Vojvodini od strane tadašnjeg jugoslovenskog liberalnog komunističkog vođe. Oni pominju da jeKoštunica bio blizak sa srpskim paramilitarcima koji su izvršili zločine na Kosovu i da je on napustio Đinđićevu Demokratsku partiju zato što je zahtevao oštriji stav prema Kosovu. I predizborna Koštunicina poseta Mitrovici 14. septembra okarakterisana je kao provokacija od strane politčara u Tirani I Prištini. Pada u oči da su albanske političke partije u Albaniji, na Kosovu i Makedoniji bile skoro jednoglasne u pogledu protivljenja nacionalnističkim stavovima Koštunbice oko pitanja Kosova, što najavljuje i odlučne stavove i akcije sa njihove strane na svaki Koštunicin korak na putu koji je sledio Milošević.

U euforiji pobede i izvanredne podrške koju ovih dana iskazuje međunarodna zajednica, novi predsednik Koštunica izgleda da ne posvećuje mnogo pažnje skepticizmu i nepoverenju koje mu dolazi sa Kosova. U njegovom patetičnom govoru nakon napada demonstranata na Savezni parlament Koštunica je spomenuo i Norvešku među državama koje on smatra značajnim za Beograd. Međutim, analiza od strane poznavaoca albansko - srpskih odnosa u albanskom glavnom gradu, upućuju na razmišljanje da Albanija jeste i ostaje za Koštunicu značajnija nego Norveška. Namerno ili nenamerno, izgleda da je sam Koštunica uticao na ovo nepoverenje albanskih političkih krugova u odnosu na njega. Njegova opklada tokom predizborne kampanje da će Kosovo biti deo Srbije čini se da nije i uspešna politička opklada u njegovim odnosima sa albanskim faktorom. Pitanje Kosova je pitanje na koje je njegov prethodnik oslonio čitavu svoju političku karijeru, na njoj je on stekao najveći uspon ali i svoj najveći poraz proterivanjem srpskih vojnih i policijskih trupa prošle godine sa Kosova i razmeštanjem NATO na ovom području. Albanske političke snage na Balkanu sa svojim rasporstaranjenošću i težinom, koja često nije tako uočljiva, mogu da prouzrokuju mnoge probleme za Koštunicu, čak i do gubitka njegove opklade. Svi albanski politički faktori u Albaniji, na Kosovu I Makedoniji su se ujedinili oko odbijanja Koštunicinih stavova prema Kosovu. Albanske političke parije na Kosovu su jasno stavile do znanja da će njihovo protivljenje poprimiti oštrije forme i puteve i čini se da neće imati uspeh poziv šefa UINMIK-a Bernara Kušnera upućen njima 7. oktobra da se "Koštunici pruži šansa". Ponavlja se fenomen koji je konstatovan tokom Miloševićeve vladavine među albanskim političkim partijama, gde ih strah od Koštunice po pitanju Kosova podstiče da traže još veću međusobnu koheziju. Jedan od veterana albanske politike i predsednik Komisije za spoljne poslove albanskog parlamenta Sabri Godo je 7. oktobra pozvao albanske političke partije u Albaniji, na Kosovu i Makedoniji da se ujedine u njihovom zajedničkom stavu u odnosu na Koštunicu.

Predsednik Koštunica bi trebao da se pokaže obazrivim i da ne smatra njegovu pobedu od 5. oktobra u Beogradu kao što je Milošević smatrao Kosovo Polje

1. godine. Prioritet koji je on proglasio da će posvetiti demokratizaciji Srbije pomoćiće mu u tom pravcu. Ali, istina je da se u političkim krugovima u Tirani nije umanjio skepticizam oko mogućnosti Koštunicine promene nakon njegovih izjava na dan polaganja zakletve u svojstvu novog predsednika kada je rekao: "Kosovo je sramota Evrope". Albanski politički krugovi polažu svoje nade u prisustvo i angažovanje međunarodnog faktora i konkretno SAD i NATO na Kosovu. Političke partije pozicije i opozicije su iznele stajalište da Kosovo više ne zavisi od Srba, već od zemalja NATO. U ovoj nadi ima neke istine, jer ni NATO ni EU ne bi bili zadovoljni ako bi se po pitanju Kosova sledila ona politika koja ih je primorala da preduzmu vojnu intervenciju NATO prošle godine.

Među albanskim političkim partijama postoji isto tako i zabrinutost da bi se Zapad svojom politikom podrške novom rukovodstvu u Beogradu i njegovo uključivanje u međunarodnu zajednicu mogao pokazati manje odlučnim po pitanju budućeg statusa Kosova. Ovu zabrinutost je formulisao i predsednik Ujedinjenog demokratrskog pokreta Kosova Rexhep Qosja koji je podržao saradnju međunarodne zajednice sa novim predsednikom, ali i podvukao da ona ne treba da popušta na štetu Kosova i njegove budućnosti.

S druge strane šef albanske diplomatije Paskal Milo u intervjuu za Radio Dojče Vele 6. oktobra je upozorio novog predsednika da on mora da odstupi od Miloševićevih stavova oko Kosova, ako želi da bude dogoročan političar. Ono što se desilo sa Miloševićem koji je bankrotirao upravo zbog onoga što je najzad uradio i želeo da uradi na Kosovu je signal koji Koštunica ne bi smeo da zaobiđe. Politički horoskopi lidera na Balkanu su jednostavniji nego u drugim regionima.

AIM Tirana, Shaban MURATI