Jugoslavija i svet: Skidanje sankcija

Dozvola SRJ da koristi CARDS program i sredstva Evropske agencije za obnovu znači da dojučerašnja Miloševićeva prćija postaje mezimica EU. Otvaranjem "velike kase", Srbija može izgraditi moderne infrastrukturne objekte evropskog značaja nepovratnim sredstvima iz budžeta EU. No, iluzije oko privrednog buma brzo će se raspršiti. Nacionalna je privreda prilično devastirana i biće potrebne godine, možda decenije, da se obnovi i modernizuje.

AIM,Podgorica, 11. 10. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Ministri inostranih poslova država članica Evropske unije sastali su se u ponedeljak u Luksemburgu. Cilj: reagovati na srbijanski demokratski prevrat od 5. oktobra i održati obećanje o ukidanju dela sankcija. Diskusija nije potrajala ni dva časa (zahvaljujući egu većine učesnika), predloženo je usvojeno, i još nešto pride. Ministri su ukinuli zabranu letova i embargo na uvoz nafte, kao i "sve sankcije uvedene protiv SRJ od 1998. godine, sa izuzetkom odredbi koje se odnose na Slobodana Miloševića i one koju su sa njim povezani". Takodje, SRJ je dozvoljeno da koristi CARDS program (za regionalni razvoj), zadržavaju se i proširuju evropski programi humanitarne pomoći, aktivnosti Evropske agencije za obnovu biće proširene na SRJ, a pominje se i ponovno uspostavljanje providbe Dunavom i učešće EU u studijama o izvodljivosti obnove i modernizacije SRJ na regionalnoj osnovi. Odluka stupa na snagu objavljivanjem u službenom glasniku Unije.

Da su efekti luksemburškog sastanka pre ekonomski nego politički, kako se gotovo uniformno mislilo u Srbiji, biće jasno već u prvim narednim danima. Ukidanje zabrane letova i embarga na uvoz nafte, suspendovanih krajem februara, možda zvuči nebitno laicima, ali predstavlja veliku stvar. Ograničimo se za trenutak na uvoz nafte. I mala deca znaju da Srbija ne uvozi naftu iz EU, nego iz Libije, Iraka i Kine, po najjeftinijim cenama. No, nafta se do ovdašnjih odredišta transportuje na vrlo čudne načine, neprimerene demokratskim društvima s kraja milenijuma. Pored okolnosti da niko ne može garantovati da će Gadafi, Sadam i Djijang Cemin biti spremni da Jugoslaviji Vojislava Koštunice izvoze naftu pod uslovima pod kojima su to činili svom intimusu Miloševiću, valja razmišljati o transportu. Dosadašnji, komplikovan, hajdučki, piratski, nužno je skuplji od običnog

brodskog. Snaga odluke EU upravo je u tome što ne obavezuje samo države članice, nego i kandidate. Par časova posle završetka ministarskog sastanka u Luksemburgu, Hrvatska je potvrdila da će otvoriti naftovod od ostrva Krk do rafinerije u Pančevu.

Sa ukidanjem zabrane letova je slična stvar. Avio-kompanije neće više zavisiti od političke odluke i linije će se formirati po zahtevima tržišta. Poenta je naravno u bilateralnim sporazumima, na osnovu kojih se uspostavljaju avio-linije: periodično obnavljanje, recimo svakih godinu dana, da se obaviti i faksom, ako ne postoje prepreke. Što se drugog dela odluke saveta ministara tiče, ukidanja "svih sankcija

uvedenih protiv SRJ od 1998. godine, sa izuzetkom odredbi koje se odnose na Slobodana Miloševića i one koju su sa njim povezani", to ostaje malo nejasno. U Luksemburgu je precizirano da će ostatak sankcija, emargo na investicije i lista nepoželjnih, odnosno osoba kojima je zabranjeno izdavanje EU viza, biti ukinut postepeno, "da se Milošević i njegovi ne bi time okoristili". Ključne stvari u dokmentu petnaestoro su da krajnji rok postepenog stupanja na snagu nije preciziran, što znači da ova odluka ne

mora biti realizovana do 1. januara 2001. ili slično, te da je formulacija "sa izuzetkom odredbi koje se odnose na Slobodana Miloševića i one koju su sa njim povezani" dvosmislena. Koliko je poznato, radni tekst je bio na engleskom, na kome izraz "and those related to him" može značiti Miloševićevi saradnici, ali i srodnici. Tek je u zvaničnom prevodu na francuski i ostale jezike, postalo jasno da se radi o nekim saradnicima.

Drugi deo sankcija, dakle, biće ukidan tempom pretrčavanja iz tabora u tabor.

Dozvola SRJ da koristi CARDS program i sredstva Evropske Agencije za obnovu znači da dojučerašnja Miloševićeva prćija postaje mezimica EU. Otvaranjem "velike kase", sredstava za razvoj i obnovu, Srbija (Crna Gora je korisnik već šest meseci, a Kosovo se finansira iz drugih izvora) može izgraditi moderne infrastrukturne objekte evropskog značaja nepovratnim sredstvima iz budžeta EU. Dalje, postoji i obećanje o hitnom uključivanju u Pakt o stabilnosti Jugoistočne Evrope, čišćenju plovnog toka Dunava i podizanju

mostova, porušenih tokom NATO bombardovanja, o trošku Nemačke. Ministri EU su naznačili svoju spremnost da podrže ulazak SRJ u medjunarodne finansijske institucije, zatraživši od Evropske komisije i Svetske banke da, pod okriljem Upravnog odbora za Balkan (jer drugačije ne može dok SRJ ne uspostavi kontakte sa Svetskom bankom), budu zajedno odgovorni za procenu potreba i koordinaciju ekonomske i finansijske pomoći SRJ.

Prvi koraci su već učinjeni. Savet je apelovao na brzo formiranje "Zajedničke radne grupe EU-SRJ", radi proučavanja načina za napredovanje ka sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju, i pozvao Evropsku komisiju da mu podnese predloge o proširenju beneficija asimetričnih preferencijala na SRJ. Normalizacija diplomatskih odnosa uslediće odmah. Ukratko, Jugoslavija je na dva koraka od kandidature za članstvo u EU, i odmah upada u drugi krug kandidata, zajedno sa Hrvatskom, koji bi trebalo da postanu punopravni članovi do 2010. Beneficije asimetričnih preferencijala ojačaće izvoz SRJ (od sada sa minimalnim carinama); sa druge strane, obezbediće zemlji sredstva za finansiranje javne potrošnje, pošto će evropska roba i dalje

dolaziti sa visokim carinama.

No, iluzije oko privrednog buma brzo će se raspršiti. Jugoslovenski izvoznici shvatiće kako je konkurencija na tržištu EU daleko veća nego pre 1991, kada su sa istog gotovo odstranjeni. Nacionalna je privreda prilično devastirana i biće potrebne godine, možda decenije, da se obnovi i modernizuje. Do tada zemlja će uglavnom živeti od donacija i malih projekata razvoja. U tom svetlu valja pomenuti odluku francuske vlade da

uputi hitnu pomoć SRJ od dva miliona franaka (oko 300 hiljada eura) i najavu ministra obrazovanja Žaka Langa da će finansirati školstvo u Srbiji. I danska vlada sprema se uputiti pomoć. Ministar inostranih poslova Nils-Helveg Petersen pomenuo je nekih 60 miliona kruna za razvoj demokratije, dok Italija navodno nudi celu milijardu (ne zna se čega: lira, maraka ili eura)...

Evropske zemlje koje nisu članice EU spremaju se slediti primer. Češka je ukinula sankcije protiv SRJ, Norveška planira takav potez u najskorijoj budućnosti. Uostalom, norveški šef diplomatije Tor-Bjern Jagland je prvi

priznao Koštunica za predsednika SRJ i, nezavisno od studentskih stipendija, obećao donaciju od 35 miliona maraka novoj vladi. Čak je i rumunski ministar inostranih poslova Petre Roman u utorak svratio do Beograda da ponudi neki kredit za prehranu, ili tako nešto.

Preko Atlantika, oduševljenje promenama u Srbiji je nešto manje. Jeste američki predsednik Bil Klinton razgovarao telefonom sa Koštunicom, hvalio ga pred novinarima, najavio obnavljanje diplomatskih odnosa, ali sankcije (SAD trenutno imaju različite oblike kazni prema 47 država u svetu) neće

tako lako pasti. Portparol Saveta za Nacionalnu bezbednost P. Dž. Krouli

izjavio je u ponedeljak da će Vašington ukinute neke sankcije SRJ, pre svih zabranu letova i embargo na uvoz nafte, kao i da će zamrznute privatne i

državne račune staviti na raspolaganje novoj vlasti, ali je ponovio stav da ukidanje ključnih (opet, neformalnih) mera, poput podrške za pristup medjunarodnim finansijskim institucijama, zavisiti od rešavanja pitanja sukcesije SFRJ i izručenja osumnjičenih za ratne zločine Haškom tribunalu. Ako Bela kuća i Stejt department ispune obećano, Beograd bi se mogao naći u istoj situaciji kao 1997. godine: embargo na uvoz i izvoz oružja UN iz

1. ostaje na snazi (Rusija je u utorak zatražila ukidanje embarga na uvoz, kako bi mogla da proda neke proizvode svoje vojne industrije, a embargo na izvoz nikada nije ozbiljno poštovan), spoljni zid sankcija takodje, baš kao i zabrana ulaska jednom broju lica u zapadne zemlje (onda su to bili pripadnici paravojski iz ratova u Hrvatskoj i Sloveniji, danas su to sudije, tužioci, direktori državnih kompanija, političari).

Druge sankcije EU uvedene su u maju 1998. (zabrana letova i embargo na uvoz nafte), posle referenduma na kojem su gradjani SRJ odbili strano posredovanje u kosovskoj krizi, nakon rasplamsavanja sukoba u proleće te

godine. Zapadna javnost govorila je o zločinima srbijanske policije, prekomernoj upotrebi sile, dok se to u Beogradu smatralo uplitanjem u unutrašnje stvari suverene države. Sankcije su proširene na zabranu izdavanja viza Miloševiću i njegovim saradnicima posle NATO bombardovanja, najpre u oktobru 1999, potom u februaru 2000. U aprilu ove godine uvedene su i "crne" i "bele" liste državnih i privatnih kompanija iz SRJ, za poslovanje sa EU, ali ova odluka nikada nije efektivno stupila na snagu.

Slične sankcije prema SRJ imale su i neke evropske zemlje kandidati za članstvo EU, Norveška, Švajcarska i SAD.

Ne postoje zvanične procene koliko su one oštetile SRJ, ali prema nekim preliminarnim procenama jugoslovenskih ekonomista, šteta od sankcija EU od 1992-99. je smanjenje nacionalnog proizvoda za svega 3.4 odsto. Poredjenja radi, šteta od sankcija UN u istom periodu je smanjenje nacionalnog poizvoda za 14.8%, koliko je odokativno i šteta od hiperinflacije. Kolika je korist, to je drugo pitanje. Srbijanski opozicioni prvaci i gotovo sva privredna javnost tvrde kako su sankcije štetne. Pred kraj Miloševićeve vladavine, medjutim, bilo je primetno da je režim ostao bez

novca. Jedno objašnjenje je neumerena javna potrošnja, drugo je sprečavanje polu-državnih kompanija da uvećavaju svoj kapital u inostranstvu usled preciznih mera EU.

Da li su sankcije srušile Miloševića? I da i ne, biće da su pomogle njegovom rušenju. Jedna teorija o nedelotvornosti sankcija kaže kako Fidel ima sankcije i još uvek je tamo gde je bio pre 40 godina, i Gadafi ima sankcije i još uvek je tamo gde je bio pre 30 godina, i Sadam

ima sankcije i još uvek je tamo gde je bio pre 25 godina. I Milošević je

imao sankcije, i prema geometrijskoj progresiji trebalo da je 22 godine bude na istom mestu. Ipak, svedoci smo da je posle 12 godina gotov...

Bojan al Pinto-Brkić (AIM)