Tenkove u staro gvoždje?

Slovenija i NATO

Američki ministar odbrane Wilijem Koen predao je slovenačkom ministru odbrane Janezu Janši (tokom njegovog boravka u SAD) studiju američkih vojnih stručnjaka kojom se traži da Slovenija svoje tenkove otpiše, kao otpad!

Ljubljana, 10.10.2000.

Tekst je izradila posebna grupa američkih vojnih stručnjaka, koju je predvodio američki general Džozef G. Džeret (Joseph G. Garrett). Radno nazvanu Garetovu studiju čine dva dela; prvi ocenjuje stanje u Slovenačkoj vojsci, a u drugom se nude rešenja i predlozi za bolje uredjenje trupa. Prvi deo nije ništa manje šokantan od drugog - američki eksperti zaključuju da je "borbena gotovost slovenačke vojske niska"; zato savetuju da neke jedinice treba rasformirati i umesto njih stvoriti brigadu za brzo reagovanje (Rapid Reaction Task Force), što je naziv za laku pešadijsku brigadu, koja bi uz podršku dva ešalona rezervista bila mobilna i spremna za brzo slanje u krizna žarišta po svetu. Takva brigada bi brojala 4150 vojnika, od toga 3700 profesionalnih vojnika i 400 regruta. Vojnici bi bili izvežbani za alpsko ratovanje i specijalne operacije.

Plan američke vojske razlikuje se od nacrta ministra odbrane Janeza Janše (koji protežira potpunu profesionalizaciju vojske) utoliko što i dalje zadržava postojanje sistema regrutacije kao izvora "popunjavanja rezervnog sastava". Uz kritiku na račun istog sistema pošto američki savetnici smatraju da je "postojeći način osposobljavanja vojnika, zahvaljujući svojoj neefikasnosti, najskuplja slovenačka investicija u ljudstvo". Mana je i u dužini trajanja vojnog roka u Sloveniji (sedam meseci), smatraju oficiri iz Pentagona; zato predlažu da se regruti uvežbavaju u većim centrima, u kojima bi sticali osnovno znanje, a potom odlazili u specijalizovane jedinice.

Najzanimljivije od svega je, medjutim, šta Garetova grupa misli da treba uraditi sa slovenačkim tenkovskim i oklopnim jedinicama. Prvo, predlaže Garet, tenkovske jedinice Slovenačke vojske trebalo bi da dobiju status rezervnih jedinica, pošto Sloveniji (u dogledno vreme) ne preti nikakva ozbiljna (spoljna) vojna opasnost. A i održavanje takvih tenkovskih jedinica kakve su sad jeste, bar što se tiče operativnih troškova - mnogo skuplje nego u ostalim rodovima vojske. Amerikanci slično razmišljaju i o slovenačkim vazdušnim snagama. Za podršku kopnenim jedinicama i mornarici, tvrde Garetovi ljudi, bile bi sasvim dovoljne dve eskadrile borbenih i dve eskadrile kombinovanih helikoptera. Lovačka avijacija nije potrebna, s tim što se zvaničnoj Ljubljani savetuje da u NATO savezu otkrije oslonac koji bi "u kriznim situacijama bio sposoban da osigura savezničku vojnu nadmoć u slovenačkom vazdušnom prostoru", i sve to iz baza, kako "izvan, tako i iz same Slovenije".

Garetova grupa je na jednak način "obradjivala" i vojne kapacitete u Makedoniji, koja je konačno dobila sličnu pouku kao i Slovenija, a izvesno je da će slične savete dobiti i Hrvatska, Bosna i Hercegovina, možda čak i Jugoslavija. Cilj vojnih stručnjaka u službi Vašingtona je jasan, upozoravaju slovenački komentatori - oni žele da osiguraju ravnotežu snaga na Balkanu tako što bi istovremeno sve države uklopili u evro-atlantski odbrambeni mehanizam, preko koga bi SAD i njihovi saveznici mogli da deluju globalno.

Treba reći da u Garetovom izveštaju ima delova koji nisu bili po ukusu nekih slovenačkih generala. Zamenik načelnika Generalštaba Slovenačke vojske brigadir Alojz Jehart ocenjuje da Slovenija ne bi smela da se odrekne "bojevih mogućnosti koju pružaju tenkovi". Jer, ukoliko tenkovske jedinice ne budu imale sopstveni profesionalni sastav i školovane kadrove, onda neće moći da ospobljavaju regrute za zadatak tenkiste. Američki predlog zapravo predstavlja prečicu ka potpunom ukidanju tenkovskih jedinica. Za Slovenačku vojsku, koja poseduje oko 88 tenkova - od toga polovinu savremenih T-84 sa 125 milimetarskim topovima - opstanak tenkova jeste pitanje prestiža. Jer Austrija, na primer, prema odredbama Državnog ugovora ne sme da ima tenkove. A Slovenija ih ima, i to 88. Što je deo vojnog "plena" koji je uzapćen od nekadašnje JNA tokom njenog izvlačenja iz Slovenije 1991. godine.

Tenkovi su praktično deo sukcesijske mase o kojoj će se tek raspravljati, kada ponovo krenu dogovori oko nasledja bivše SFRJ. U formalnom ugovoru izmedju bivše JNA i slovenačke Teritorijalne odbrane, utanačenom 1991. godine, piše da će Slovenija do konačnog dogovora samo "čuvati" tenkove i drugu vojnu opremu. Slovenija je, medjutim, deo tenkova poverenih joj na "čuvanje" u vreme rata prodala Bosni (u glavnom starije modele T-34), a deo tenkova T-55 je modernizovala uz asistenciju izraelske vojne industrije. Tako je T-55 ruske proizvodnje dobio izraelski "aktivni oklop" i nov sistem veza, top od 105 milimetara i Iskrin odnosno "Fotonin" sistem za navodjenje. Ponovo ustoličeni ministar odbrane Janez Janša smatra da je taj projekat preskup, te je upravo potpisao novi ugovor sa STO Ravne o proizvodnji 10 "valuka" (domaća varijanta borbenog vozila pešadije, napravljena po licenci Štajerovog "pandura"). Neki analitičari, s druge strane, upozoravaju da bi bilo još skuplje svo to oružje baciti u staro gvoždje.

Ne treba zaboraviti ni činjenicu da je italijanski predsednik Kosiga u vreme intervencije JNA 1991. godine u Sloveniji ponudio tadašnjem Beogradu i Ljubljani Trst, kao destinaciju za izvlačenje tenkovskih jedinica prema jugu. Nije to bila samo diplomatska ponuda, pošto na jedan tenk u odbrani treba spremiti tri u napadu, pa bi šezdeset (jugoslovenskih) tenkova manje na slovenačkoj strani granice značilo 180 tenkova manje na italijanskoj strani medje. Računica je ista i danas, bez obzira na prijateljske odnose izmedju država koje sve više pripadaju jedinstvenom evropskom političkom prostoru. Američki predlozi su, po svemu sudeći, pisani u skladu sa američkim pogledom na svet u kome slovenački vojnici služe u ulozi sanitaraca, vozača helikoptera, vezista, rezervnih vojnih policajaca i izvidjača, dok se ozbiljniji ratni zadaci - možda i opravdano - ostavljaju pravoj vojsci. Američkoj, jasno.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)