Lokalni izbori u Albaniji: Izlazak iz začaranog kruga

Tirana, 8.10.2000

Nije se desilo najgore, a nije ni najbolje. Lokalni izbori od 1. oktobra u Albaniji su se odvijali mirno, bez nasilja i ozbiljnih incidenata, ali njihov rezultat nije priznat od gubitničke strane. Dok su socijalisti na vlasti proglasili svoju pobedu, demokrate u opoziciji optužile su Vladu da je manipulisala izborima i da oni neće priznati ni jedan izmanipulisani rezultat.

''Kao jedna sramna izmanipulisana farsa'' - ovako je okarakterisao izbore šef opozicije, bivši predsednik Berisha. S druge strane premijer Meta smatra odbijanje Berishe da prizna rezultat izbora kao ''propali i diskreditovan alibi da bi se pokrio poraz''. Međunarodni posmatrači OEBS-a i Saveta Evrope ocenili su izbore kao jedan ''značajan progres Albanije prema ispunjavanju standarda za demokratske izbore''. Oni su obavestili da je zapažen i izvestan broj neregularnosti, posebno sa biračkim spiskovima, ali prema objavljenom izveštaju ove neregularnosti nisu imale nekog uticaja na rezultat izbora. Ambasador SAD putem saopštenja za javnost artikulisao je na najdirektniji način stav da su lokalni izbori bili ''free and fair'' i mirni. Za razliku od ranijih prilika, međunarodna zajednica je bila jedinstvena u oceni ovih poslednjih izbora.

Takođe, Koordinator Pakta za stabilnost Hombach, predsedavajuća po redu OEBS-a ministarka inostranih poslova Austrije Benita Ferrero - Waldner, italijanski zamenik ministra inostranih poslova Ranieri, smatraju izbore normalnim i kao korak napred u pravcu demokratije i stabilnosti u Albaniji.

Prema prvim informacijama, socijalisti su dobili 27 od 65 gradskih skupština, uključujući i Tiranu kojom su upravljele demokrate tokom čitavog perioda postkomunističke tranzicije. Demokrate su uspele da pobede samo u devet gradskih skupština, od kojih samo u jednoj od većih gradova u zemlji, u Skadru. S druge strane, za 27 gradskih skupština i 131 opštinu, dakle za oko 40 odsto izbornih jedinica biće potrebno održavanje i drugog kruga izbora za određivanje pobednika.

Poslednji lokalni izbori u širokoj javnosti smatrani kao test za demokratiju i stabilnost zemlje, pokazuje da su Albanci uspeli da izađu iz začaranog kruga nasilja, ali ne i iz začaranog kruga osporavanja rezultata izbora. Sigurno je da je učinjen korak napred i još jedan korak u mestu. Bilo kako bilo, Gordijev čvor albanske politike izgleda da je počeo da se odrešava. Zasigurno, ustanovljene neregularnosti sa listama, iako na neki način bacaju senku na pobedu socijalista, ne mogu izmeniti poraz demokrata.

Konfuzija u vezi biračkih spiskova pratila je celu kampanju. Albanija je u poslednjih godina imala nekontrolisane pokrete stanovništva, kako iz sela u glavne gradove zemlje, tako i unutar samih gradova, što je registraciju stanovništva pretvorilo u jednu skoro nadrealističku avanturu. Opozicija se žalila da su liste upotrebljene da bi se ostvarila politička selekcija glasača, ali međunarodni posmatrači iako su priznali neregularnosti, nisu podržali pretenzije za falsifikovanje i manipulacije.

Štampa u Tirani je posvetila više pažnje porazu opozicije nego pobedi socijalista. U centru kritika i hipoteza stavljen je lider opozicije, bivši predsednik Berisha. On je lično vodio predizbornu kampanju njegove partije koristeći kao i uvek stil masovnih mitinga i veoma oštar rečnik prema socijalističkim protivnicima. Stil Berishe izgleda da nije efikasan samo kada je reč o homogenizaciji njegovih sledbenika, ali da je taj stil zastrašujući i kontraproduktivan i kada je reč o privlačenju mirnih i neopredeljenih birača u zemlji. Berishina Demokratska partija izgleda da nije shvatila da za dobijanje izbora nije dovoljan samo glas militanata, već da je potreban i glas onih koji stoje u centru ili koji su neopredeljeni. Demokratska partija se nalazi pred alternativom. Ili da ostane jedna zatvorena partija militanata ili da se pretvori u jednu otvorenu partiju građana. S druge strane, albanska desnica je podeljena u izvestan broj malih partija koje ili služe kao Berishin dekor ili su u konfliktu sa njim.

''Demokratska partija je danas usamljenija nego ikada do sada, a desni spektar podeljeniji nego ikada ranije'', komentarisao je nedeljnik ''Spekter'' u svom poslednjem broju. Poraz na izborima je osetno otežao položaj Berishe unutar partije, Berishini kritičari zahtevaju da on ode sa čela partije i da prizna poraz na izborima. Ali, ne postoje izgledi da Berisha ode sa čela partije koji on u potpunosti kontroliše. S druge strane, izgleda da Berisha ide ka delimičnom osporavanju rezultata izbora. Potpuno osporavanje izbora bi komplikovao mnoge stvari u zemlji, ali pre svega unutrašnju i spoljnu poziciju samog Berishe.

Na svom poslednjem sastanku, Demokratska partija nije uspela da u potpunosti reši njenu glavnu dilemu: Učešće u drugom krugu izbora 15. oktobra. Ona nije isključila učešće u drugom krugu, ali je postavila nekoliko uslova za koje se smatra da nema šanse za realizaciju.

Demokrate su zatražile da se odloži datum održavanja drugog kruga, špo izgleda nemogućim i zbog toga što socijalisti na vlasti to ne žele, a i iz razloga što međunarodna zajednica želi da ''opere ruke'' što pre od albanskih izbora, kako bi se koncentrisala na one na Kosovu.

Demokrate su takođe zatražile izmenu članova Centralne izborne Komisije, koju su oni stalno osporavali zbog njenog prosocijalističkog sastava, ali i to će se veoma teško realizovati iz razloga što se izborni proces nalazi u svom središtu.

Ono što se može realizovati od postavljenih uslova demokrata je ponovno razmatranje biračkih spiskova u zonama gde se održava drugi krug izbora, što bi pomoglo otkrivanju koeficijenta greške na listama u prvom izbornom krugu na nivou zemlje.

U ovakvoj situaciji, teško je predvideti da li će opozicija učestvovati u drugoj rundi izbora. Vlada, pošto je dobila potvrdu o normalnim izborima od strane međunarodne zajednice, izgleda da nije toliko osetljiva prema reakcijama demokrata.

Postoji strah da bi se eventualno osporavnje rezultata moglo pratiti i nemirima i scenama nasilja, ali takvo što se nije desilo. Sledbenici opozicije nisu protestovali na ulicama. Berisha, koji je ranije upozoravao socijalističke lidere rečima ''ko se igra glasom, igra se glavom'', nije uputio nikakav poziv za održavanje protestnih manifestacija svojim sledbenicima. Miran transfer lokalne vlasti sada je sasvim moguć. Nema takođe znakova da će demokrate odbiti dobijena mesta u jednom broju gradskih skupština i opština.

I dok će demokratski lider morati izgleda sam da se suoči sa porazom, u socijalističkom kampu, premijer Meta i predsednik partije Nano zajedno dele pobedu. Meta je izašao jači iz ovih izbora ne samo zbog rezultata, već posebno zbog načina njihovog toka. Pragmatični premijer je uspešno položio test stabilnosti zemlje jačajući svoje pozicije. Unutrašnji konflikt između dve glavne socijalističke grupacije izgleda da je sada splasnuo. Nano i Meta u najmanju ruku u ovom trenutku, osećaju se više komplementarnima nego rivalima. Nijedan od njih ne traži mesto drugoga.

Obojica izgleda da su istog mišljenja i u vezi sa budućnošću vladajuće koalicije. Mali saveznici, više nego što dorinose, socijalistima donose brigu. Demokratska Alijansa više je kritičar nego saveznik Vlade. Partija za ljudska prava koja predstavlja etničke manjine u zemlji, pridružila se glasovima koji optužuju Vladu za manipulaciju biračkim spiskovima. Socijaldemokrate u drugom izbornom krugu na nekim mestima imaju zajedničke kandidate sa socijalistima, a u nekim zonama njihovi se kandidati suprotstavljaju kandidatima socijalista. Agrarna partija je dobila manje glasova od jednog nezavisnog kandidata. Nano je jasno stavio do znanja da on više preferira Savez sa civilnim društvom, nego Savez sa partijama bez birača.

U ovakvim uslovima '' Alijansa za državu'' je sve, ali ne Alijansa. Njen raspad će otvoriti proces promena u Vladi i istovremeno pitanje balansa između Nanoa i Mete unutar nje. Izgleda da jedini problem za socijaliste ostaje razvod sa socijaldemokratama koji su uspeli da dobiju osam odsto glasova, postajući tako trećom partijom u zemlji i odgurnuvši tako razjedinjene monarhiste, dezorijentisane republikance i Partiju za ljudska prava, koja je isto tako pretrpela poraz. Interesantnim se čini posebno drugi krug za gradsku skupštinu Himare, gde će se takmičiti kandidat socijalista i predstavnik organizacije grčke manjine ''OMONIA''. I dok Albanija smatra himariote kao Albance koji govore i grčki, Grčka zahteva da se oni priznaju kao grčka manjina. Atina isto tako primenjuje jednu politiku privilegija posredstvom viza za himariote i povećala je investicije u toj zoni. List ''Demoktacia'' partije grčke manjine, velikim slovima je obaveštavao da se priprema koalicija PD -PS (Demokratska partija - Socijalistička partija) protiv kandidata Homonie. Ko se to desi, biće to prvi put da socijalisti Nanoa i Berishini demokrati sklope jednu lokalnu koaliciju. Socijalisti koji kontrolišu više od dve trećine u Parlamentu i koji izgleda da će kontrolisati više od polovinu lokalne vlasti postaju tako dominantan faktor na političkoj sceni zemlje. U jednoj zemlji gde je ravnoteža vlasti u stvari poremećena, gde se kohabitacija vlasti u stvari više pokazuje kao međusobno blokiranje, ovo bi moglo da otvori put za efikasnije vladanje. Međutim, ne isključuje se isto tako da se ovaj dvostruki mandat percipira i kao dozvola za zloupotrebu vlasti, posebno u uslovima kada se opozicija nalazi u dubokoj krizi i teško da bi mogla odigrati ulogu jedne demokratske protivteže. Ako je za demokrate od velike važnosti da se suoče sa porazom, za socijaliste je takođe veoma važno administriranje pobedom.

Za pobedu socijalista izgleda da je bio odlučujući glas neopredeljenih, srednjih slojeva stanovništva, koji uprkos njihovom skepticizmu prema socijalistima ipak pre glasaju za njih nego za demokrate. Izbori od 1. oktobra bili su prvi izbori na kojima su TV ekrani bili značajniji od trgova mitinga. Izgleda da su socijalisti to bolje shvatili. Dok su demokrate kao i uvek izlazili kao pobednici na trgovima mitinga, drugi su shvatili da je značajnije upućivati poruke posredstvom ekrana i to većini koja odbija ili je mrzi da ide po mitinzima.

Izbori od 1. oktobra izgleda da su nekako prevazišli, ali ne još uvek ne u potpounosti, podelu glasača na sever i jug. Socijalisti su popularniji na jugu, a demokrate na severu. Ali ta podela nije tako jasna i zapaža se izvestan porast popularnosti kako socijalista na severu, tako i demokrata na jugu.

Na izborima od 1. oktobra učestvovalo je oko 60 odsto glasača, jedna od najnižih cifri do sada registrovanih. Više nego pokazatelj ravnodušnosti ljudi prema politici, ova cifra izgleda da je pokazatelj njihovog nepoverenja prema dva glavna politička kampa u zemlji i odbijanja permanentnog političkog konflikta.

Nakon dva meseca, Albanci će obeležiti deset godina od pada komunističkog režima i nakon tog praznika, narednog proleća će izaći da glasaju deseti put. Da li je 1. oktobar bio generalna proba?

AIM Tirana, Remzi LANI