Beogradska ,,revolucija,,

**Postizborna Srbija

U četvrtak 5. oktobra oko 18 sati državna Radio-televizija Srbije (RTS) prekinula je emitovanje programa na kom se do tada nije moglo videti ništa od zbivanja u Beogradu. Manje od šest sati kasnije, nešto pre 23:30, gledaocima "Slobodne RTS" obratio se dr Vojislav Koštunica, najavljen kao predsednik SR Jugoslavije. Sticajem okolnosti, neposredno pred njegov dolazak u studio, RTS je emitovala snimke sopstvene zgrade u plamenu.

AIM,Podgorica, 6. 10. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Peti oktobar svakako je već ušao u istoriju i to kao dan koji, da se poslužimo rečima jednog od učesnika demonstracija podrške Demokratskoj opoziciji Srbije (DOS), koji je na pitanje – da li je ovo kraj? – odgovorio: "Ne, ovo je početak".

Od jutra su – posredstvom žestoko ometanih programa Radio Indexa i Radija 988 – do Beograđana stizale vesti da iz cele Srbije kreću kolone autobusa i privatnih automobila, čiji je cilj bio miting DOS-a zakazan za 15 sati ispred zgrade skupštine SR Jugoslavije. Oko podneva pročulo se da je policija zabranila podizanje bine, i da se ispred zgrade parlamenta nalazi nevelika grupa policajaca opremljenih za razbijanje demonstracija. Već tada je na okupljene građane, uglavnom Čačane koji su se suviše približile kordonu, bačeno nekoliko gasnih bombi.

KROZ KORDONE: Čačani su do Beograda stigli među prvima, probijajući policijske barikade na putu na dva karakteristična načina. Veće grupe policajaca ubeđivali su da su izlaskom na put izvršili naređenje: "Sad pustite nas da obavimo svoje". Kad bi se policajci povukli, preprečeni kamioni završavali su prevrnuti u jarke pored puta. Neki njihovi vozači izvukli su se uz šamare. U koloni se nalazio i šleper sa buldožerom na platformi: u kasnijem razvoju događaja on će odigrati značajnu ulogu.

Znatno manje ratoborni, Vojvođani su stigli autoputem ili – oni iz južnog Banata – preko Pančevačkog mosta, uz povremeno uljudno ubeđivanje sa policijskim kordonima. Sukoba na putevima nije bilo. Iz udaljenijih delova Beograda ka centru su se od jutra kretale manje ili veće grupe građana, a od podneva i lokalno organizovane kolone: centar grada bio je preplavljen ljudima. Nešto pred zakazani početak mitinga, čak su i dokazani skeptici svoju procenu podigli na najmanje 500 hiljada ljudi.

Miting je počeo sa petnaestak minuta zakašnjenja. Bez odgovarajućeg ozvučenja, u masi je bilo nemoguće razaznati ko i šta govori. Tako se dogodilo da je u desetak minuta oko 15:30 najveću podršku, aplauze i skandiranje doživeo sredovečni muškarac koji je – na kraju – uspeo da se popne na jedno od stabala u drvoredu naspram ulaza u skupštinu. Potom su kroz masu prošli već legendarni beogradski dobošari, sa kojima je stigao i Mlađan Dinkić, koordinator ekspertskog tima G17+ čiji je ekonomski program DOS prihvatio kao svoj.

SUZE I BES: Desetak minuta kasnije, za sada bez jasnog povoda, dve grupe ljudi krenule su preko bočnih strana ulaznog stepeništa ka ulazu u zgradu skupštine. Frontalno postavljen, policijski kordon našao se u sendviču mase na platou ispred, i grupa koje su iza njihovih leđa pokušavale da u zgradu uđu. Policajci su se razmakli, deo se povukao u ulazni hol. Na navalu velikog broja ljudi, iz zgrade je ispaljeno dvadesetak patrona suzavca. Naizmenično povlačenje i napredovanje demonstranata na stepeništu trajalo je nekoliko minuta, uz sve veću koncentraciju suzavca u najgušćim delovima mase okupljene na platou. Ljudi su panično pokušavali da se izvuku prema bočnim ulicama, i samo zahvaljujući prisebnosti velikog broja onih koji su povicima i telima zaustavljali masu nije došlo do nesreće većih razmera.

Sve je to trajalo manje od pola sata. Nešto pre četiri, miting bio je već prekinut. U gužvi i grupama ljudi koji su pokušavali da se dokopaju čistog vazduha istovremeno su kružile glasine da je Vojislav Koštunica uhapšen, da su "naši" ušli u zgradu skupštine, da je iz zgrade Glavne pošte izletela i pendrecima intervenisala velika grupa specijalaca... Najpre iza, potom i iz zgrade skupštine počeo je da se vije gust crni dim.

Grupe ljudi koji su se, uplakani, kašljući i slineći od suzavca, već razilazili, počele su najpre da se zaustavljaju, potom i vraćaju. Radio B2-92 objavio je – u satelitskom programu koji se emituje na tv-kanalu BBC – da demonstranti osvajaju policijsku stanicu u ulici Majke Jevrosime, uz "29. Novembar" verovatno najpoznatiju u Beogradu. Istovremeno, počeo je i napad na zgradu televizije u Takovskoj 10.

KRV I SUZE: Oko zgrade RTS relativno mali broj policajaca pokušavao je da suzavcem zaustavi masu koja je nadirala, predvođena onim "čačanskim" buldožerom. Došlo je do pucnjave u kojoj su, izgleda, učestvovale obe strane: jedan reporter potvrdio je da je iz mase bilo pucanja u vazduh, na jednom snimku vidi se policajac koji vraća revolver u futrolu kao da je prethodno pucao, dok su neki demonstranti pričali da je na buldožer pucano iz zgrade televizije. Policija se ubrzo povukla, buldožer je srušio ulaz u RTS i, gotovo odmah, počelo je da gori prizemlje zgrade. Do večeri će izgoreti tri od pet spratova. Na parkingu ispred ulaza u RTS iz Aberdareve ulice – onom koji je 24. aprila 1999. srušen u NATO bombardovanju – zapaljeni su automobili.

U zgradi se – u jednoj sobi – nalazilo pedesetak novinara, urednika i tehničkog osoblja RTS koji sve do 18 sati uopšte nisu znali šta se napolju događa. Ni da je susedna zgrada u plamenu, ni da se policija povukla, a ni da su demonstranti već u zgradi, sve dok se nisu pojavili na vratima. Prema svedočenju jednog od radnika RTS koji je bio na licu mesta, motkama, letvama i udarcima nogom tučen je novinar Saša Barbulović. U 18:10 na telefon centrale RTS javljao se glas: "Slobodna televizija Srbije". Svi novinari – osim Milorada Komrakova, urednika informativnog programa i, prema nekim svedočenjima, generalnog direktora Dragoljuba Milanovića, koji su "zadržani" – napustili su zgradu, pri čemu je jedna od urednica dobila nekoliko udaraca iz mase kroz koju su prolazili.

Prema naknadno objavljenim podacima, u neredima tokom popodneva i večeri bilo je oko dve stotine lakše i teže povređenih građana i policajaca. U Urgentnom centru zadržano je tridesetak povređenih; dežurni lekar izjavio je da ima "upucavanja" i povreda zadobijenih u tuči. Drugi izvori potvrđuju jednu prostrelnu ranu i jedan prelom butne kosti. Dva zabeležena smrtna slučaja nisu u neposrednoj vezi sa neredima: jedna devojka preminula je od posledica gaženja, pošto je pala pod prikolicu jednog od kamiona kojima su dovoženi učesnici protesta, jedan stariji čovek umro je od posledica srčanog udara.

PREUZIMANJE VLASTI: Iz svih delova grada stizale su vesti o "predaji" policije. Neke jedinice zaštitu su potražile u lokalnim i gradskim odborima DOS-a i njegovih članica. Pošto je tokom dana zaustavio jednu manju kolonu vozila vojnih specijalaca za antiteroristička dejstva, general Momčilo Perišić i Goran Svilanović su od načelnika policije Beograda dobili obećanje da neće biti intervencije protiv građana, ali i obećali da građani policiju neće sprečavati u sprečavanju krivičnih dela.

Svi lideri DOS-a – sada u prilici da se javnosti obrate i sa dojučerašnjih režimskih elektronskih medija – apelovali su tokom večeri da se pobedničko slavlje ne pretvori u haos, pljačku i uništavanje imovine. I prva poruka novoizabranog gradonačelnika Beograda bio je ukor svima koji su se prepustili rušilačkim strastima. Stradaju kiosci, prodavnice i sedišta partija levice. Tokom večeri provaljeno je u Gradski odbor SPS-a, posle čega je pola Studentskog trga bilo zasuto propagandnim lecima socijalista. Izgleda da je bilo i pokušaja "oslobađanja" nekih državnih institucija. Ipak, dominantna većina bar stotinu hiljada ljudi koji su na poziv lidera DOS-a ostali na ulicama Beograda, prepustila se slavlju koje mestimično dostiže razmere karnevalske ekstaze.

GDE JE MILOŠEVIĆ: Zahvaljujući na poverenju i istrajnosti u odbrani izborne volje, Vojislav Koštunica je oko 19 sati nepreglednoj masi okupljenoj na platou između savezne i skupštine grada saopštio da će uskoro biti konstituisana skupština Beograda, a da se do jutra očekuje i konstituisanje nove savezne skupštine. Srbija može da povrati svoj ugled, i za to joj ne treba pomoć ni iz Vašingtona, ni iz Moskve, poručio je Koštunica uz prave ovacije okupljenih. Zoran Đinđić je tokom večeri u nekoliko navrata pozivao građane da se ne razilaze, jer nije isključena mogućnost da režim u rasulu ne preduzme neki očajnički korak. Pokušaji kontakta sa vojnim vrhom nisu doveli ni do kakvog službenog saopštenja, osim – prema izjavama lidera DOS-a – obećanja da se vojska neće mešati u događaje koje treba da razreše političari.

Mlađan Dinkić je konstituitivnu sednicu savezne skupštine najavio za petak, 6. oktobar. Oko četiri ujutru, Dragoljub Mićunović – koji bi kao doajen trebalo da vodi tu skupštinu – nije najjasnije odgovorio na pitanje ko će biti mandatar savezne vlade, mada je Vojislav Koštunica prethodno kao poželjne kandidate ponovo pominjao Pavla Bulatovića i Zorana Žižića, funkcionere Socijalističke narodne partije Momira Bulatovića. Tokom večeri i noći niko nije pominjao savezne poslanike leve koalicije, niti ima informacija i bilo kakvim kontaktima sa njima.

Ako je suditi po izjavi Dragoljuba Mićunovića, predsednički legitimitet Vojislava Koštunice zavisi i od Miloševićevog priznanja poraza na predsedničkim izborima. Na beogradskim adresama Slobodana Miloševića, međutim, nema gotovo nikakvog obezbeđenja. U četvrtak kasno uveče emitovana je vest – navodno potvrđena iz beogradske kontrole leta – da su sa vojnog aerodroma u Batajnici "u pravcu juga" odletela tri vojna transportna aviona AN-26. Zoran Đinđić je u noći između četvrtka i petka izjavio da se Slobodan Milošević sa najužim okruženjem povukao u istočnu Srbiju, gde možda planira kontraudarac. Pred zoru, "oslobođeni Tanjug" emitovao je vest da je u toku sednica "generalskog kolegijuma" Vojske Jugoslavije.

OČEKUJUĆI SVITANJE: U petak oko 05:30 lideri DOS-a još zasedaju u zgradi skupštine Beograda. Na centralnim beogradskim ulicama slavlje se donekle utišalo, prelazeći u laganu šetnju kojom se bori protiv jutarnje svežine i, možda, neizvesnosti novog dana.

"Demokratska revolucija" 5. oktobra u Beogradu je trajala jedva tri sata i možda će po tome ući u istoriju – ili bar novinarske izveštaje. Miloševićev poraz je jedan od onih retkih slučajeva rušenja autoritarnog režima na izborima. Ako su u pravu skeptici kojima smeta brzina povlačenja policijskih kordona na putevima, lakoća "osvajanja" zgrade skupštine i brza predaja državnih medija – "oslobođeni" novinari ušli su u potpuno praznu zgradu "Politike", televizija "Pink" u noći 5/6. oktobra otvorila je ne samo program, nego i svoj prostor stranim novinarima za slanje izveštaja – ipak ostaje jedna značajna politička činjenica o zbivanjima u Srbiji tokom protekle dve nedelje.

Naime, nikakav rasplet u narednim danima ne može izbrisati činjenicu da je građanski protest u Srbiji ovog puta, kao i 1996/97. godine, planuo zbog Miloševićevog manipulisanja izbornom voljom građana. Protiv te činjenice, već se pokazalo – bez obzira na to kakav će biti krajnji ishod – nikakva ideološka obećanja, obnova i izgradnja, slika usamljenog borca protiv celog sveta, predvodnika slobodoljubivog sveta i slične tlapnje – ne uspevaju. I, ako se iz toga može izvoditi zaključak, takvo raspoloženje građana nije loša polazna osnova za izgradnju jednog zaista demokratskog društva.

Aleksandar Ćirić (AIM)