Postizborna Srbija: Na oštrici brijača

Podgorica Oct 5, 2000

Događaji se dramatično se ubrzavaju: Slobodan Milošević ne priznaje poraz na predsedničkim, Demokratska opozicija Srbije (DOS) ne pristaje da se zadovolji pobedom na parlamentarnim i lokalnim izborima, građanski protest i štrajkovi zahvataju najveća uporišta režima, propali su svi pokušaji međunarodnog posredovanja

AIM, Podgorica, 5. 10. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

U protekloj nedelji građanski protest i štrajkovi šire se Srbijom kao požar. Svakodnevna okupljanja na gradskim ulicama i trgovima obuhvataju, prema agencijskim izveštajima i proceama, najmanje 300 hiljada ljudi. Taj broj znatno je veći od kako je 2. oktobra predsednički kandidat – ili, kako ga pristalice sve češće oslovljavaju, predsednik SR Jugoslavije – Vojislav Koštunica krenuo u "kampanju zahvalnosti" po unutrašnjosti Srbije. U Gornjem Milanovcu, gradu sa 23 hiljade stanovnika, doček mu je priredilo više od 10 hiljada građana. "Izašlo je sve što može da hoda", izjavili su organizatori, i sami zbunjeni. Slične scene ponavljaju se u Čačku i Kragujevcu, dok su u Nišu 4. oktobra desetine hiljada ljudi satima čekali na Koštuničin dolazak, da bi se – posle obaveštenja da je skup otkazan zbog neplaniranog vraćanja u Lazarevac, na kolubarske ugljenokope – mirno razišli. Slika Vojislava Koštunice koji spokojno govori građanima na blokadi puteva, ne osvrćući se na zloslutne policijske kordone, postala je sasvim obična.

Rešenost građana da istraju u odbrani svoje izborne volje DOS za sada najuspešnije održava – i jača – dosledno se držeći predizbornog obećanja da će boriti do poslednjeg glasa onih koji su mu ukazali poverenje. Taj stav je Vojislav Koštunica, na režimsku "ponudu" drugog izbornog kruga, ponovio i u otvorenom pismu Slobodanu Miloševiću, 4. oktobra. "Mi ni u kakav drugi krug ne možemo da idemo, jer bismo time postali saučesnici u krađi biračkih glasova. Prevara iz prvog kruga ne može se poništiti drugim, petim ili ko zna kojim krugom. Naprotiv, prevara bi se time samo produbila i uvećala, a ja bih rizikovao da izgubim iskazano poverenje birača" poručio je Koštunica, dodajući: "Nas dvojica smo sušte suprotnosti. Ne znam jeste li kadri da shvatite koliko mi je stalo do poverenja, koliko me ono obavezuje i koliko se njime ponosim".

TAKTIKA ODUGOVLAČENJA: Negde od ponoći 24/25. septembra, kada je postajala sve jasnija veličina izbornog poraza koalicije "bračnih" partija SPS-JUL, Miloševićev režim je, povremeno panično, nastojao da dobije u vremenu. Kršeći važeće zakone i sopstveni poslovnik o radu, Savezna izborna komisija (SIK) je do posledneg trenutka odlagala da saopšti konačne rezultate predsedničkih izbora, menjajući usput i osnovni predizborni podatak, broj birača u državi. Na kraju, čak su i brojevi objavljeni u "Službenom listu" bili pogrešno sabrani. Uprkos žalosno očiglednoj manipulaciji, SIK je proglasio rezultat od oko 49:41 za Koštunicu i, prema tome, drugi krug predsedničkih izbora koji bi trebalo da se održi 8. oktobra.

Prigovor da je u brojanju glasova načinjen čitav niz grešaka, da su na podjednako tajanstven način "nestajali" postojeći i "pojavljivali" se nepostojeći glasovi i biračka mesta, kao i zahtev da se uporede zapisnici na osnovu kojih je komisija donela odluku sa kopijama zapisnika kojima raspolaže DOS, Savezna izborna komisija je odbila. Prigovor je potom upućen Saveznom ustavnom sudu. U međuvremenu, otkriveno je nekoliko slučajeva masovnog uništavanja glasačkih listića na kojima je zaokružen Vojislav Koštunica. DOS je dokumentovao drastični slučaj uništavanja glasova vojnika u jednom privatnom preduzeću za preradu papira u okolini Čačka.

U ponedeljak, 2. oktobra, Slobodan Milošević je rešio da se "povodom drugog kruga predsedničkih izbora" preko televizije obrati građanima Jugoslavije, da bi ih upoznao sa svojim "viđenjem izbornih i političkih prilika u našoj zemlji, posebno u Srbiji". To "viđenje" svelo se na nastavak predizbornih govora u Beranama i Novom Beogradu, kada je Milošević svoje političke protivnike proglasio za pacove, zečeve i hijene, NATO plaćenike i, naravno, izdajnike. Vojislav Koštunica je – po Miloševiću – marioneta Zorana Đinđića, koji je prošle godine tražio produžetak NATO bombardovanja, a oni koji sebe nazivaju DOS od Srbije će načiniti koloniju Zapada. U rasparčanoj Srbiji carovaće kriminal i mafija, malobrojni će se bogatiti a narod siromašiti, ne samo materijalno, nego i duhovno, zaboravljajući sopstvenu istoriju, kulturu, čak i sopstveni jezik. Zbunjenom gledaocu moglo se učiniti da predsednik opisuje posledice sopstvene vladavine. Poentu govora Milošević je – umesto na objašnjenje zašto je uopšte raspisivao izbore sa protivnicima koji bi, ako već ne streljani, trebalo da su u zatvorima – stavio na tvrdnju da "ne napadaju Srbiju zbog Miloševića, nego napadaju Miloševića zbog Srbije".

"KOLUBARSKA BITKA": Neobično jak preteći ton govora, međutim, nije ostavio utisak na opoziciju i građane. Iste večeri Zoran Đinđić se na Trgu Republike podsmehnuo da poternicu za njim raspisuje čovek koji ne sme da izađe na ulicu, ni da se obrati građanima bez nekoliko stotina telohranitelja i specijalaca. Ozbiljni analitičari ocenili su da je govor bio namenjen Miloševićevim sledbenicima, naročito onom delu nižih i terenskih aktivista čija je lojalnost režimu ozbilno poljuljana očiglednošću izborne prevare i neposrednim uvidom u stvarno raspoloženje građana.

S druge strane, govor je – čini se – pre podstakao neodlučne da se priključe građanskom otporu, nego što ih je u tome sprečio. Iz dana u dan sve više fabrika i preduzeća proglašava štrajk, zahtevajući samo jednu stvar: utvrđivanje stvarnih rezultata izbora. U četvrtak, 5. oktobra, štrajkovalo je više od stotine većih firmi, uključujući i nekdašnje gigante kakvi su "Nevena" Leskovac, "Zorka" Šabac, delovi Rudarsko-topioničarskog basena Bor, HE Bajina Bašta, "Trajal" i "Merima" Kruševac, delovi kragujevačke "Zastave" (uključujući pogone vojne industrije), "Azotara" i "Petrohemija" Pančevo, Elektroprivreda Srbije... Prekinut je železnički saobraćaj na pruzi Beograd-Bar, a lokalne blokade puteva svakodnevno bar nekoliko sati zustavljaju svaki saobraćaj u zemlji.

Najteži udarac došao je na početku, još 29. septembra, od rudara površinskih kopova uglja "Kolubara", čija proizvodnja obezbeđuje rad TE "Nikola Tesla" u Obrenovcu. Propali su svi pokušaji lokalnih socijalista da štrajk prekinu standardnim kombinacijama štapa (otkazi, privođenja i hapšenja), šargarepe ("Biće plate, samo kažite koliko") i solidarnosti (Srbija će ostati bez struje). Radnicima su se pridružili i direktori;

  1. oktobra, posle Miloševićevog obraćanja naciji, vlada Srbije donela je odluku kojom sve štrajkove proglašava subverzijom. Bez ikakvog efekta.

ODMERAVANJE SNAGA: Rudare je bezuspešno posetio i načelnik Generalštaba VJ Nebojša Pavković. Valjda se računalo na psihološko dejstvo njegovog zastrašujućeg obezbeđenja od oklopnih vozila, ako ne uspe – kao što nije uspelo – pozivanje na bratstvo po krvi. General Pavković je, naime, sin aleksinačkog rudara. Zahtev javnog tužilaštva da uhapsi 11 "kolovođa" štrajka i dvojicu lidera DOS-a (Nebojšu Čovića i Borisa Tadića), istražni sudija Okružnog suda u Beogradu Nebojša Simeunović je odbio. Policijski kordoni, u kojima je jednog trenutka bilo gotovo hiljadu specijalaca, samo su izazvali desetak hiljada građana Lazarevca i Beograda da se kolubarskim rudarima pridruže. Režim je odgovorio uvođenjem "havarijske" redukcije struje stanovništvu. Bez efekta, osim neplaniranih.

Građansku neposlušnost, isprva obeleženu izgledom i atmosferom neprekinutog slavlja, na isteku druge nedelje od izbora i uoči još nepredvidljivog ishoda – karakteriše gotovo neverovatna mobilnost ljudi. Tome je, nesumnjivo, doprineo izlazak studenata na ulice, njihova energija i inventivnost. Na policijsku blokadu "Kolubare" beogradski studenti odgovorili su višečasovnim prekidom saobraćaja na autoputu Beograd-Zagreb, sve dok se policijski kordon u Lazarevcu nije povukao. Uočljivi pokušaji uspostavljanja kontakta sa policajcima ponekad uspevaju: građani su 4. oktobra na Slaviji pomagali policiji da ukloni kontejnere i žardinjere po okončanju svakodnevne blokade ulica. Jedan policajac iz kordona postavljenog na putu prema Sremčici dočekao je nekoliko hiljada Čukaričana rečima: "Pa, gde ste do sada!". Kordon se potom uklonio.

U nedelji građanske pobune privedeno je, uhapšeno i na prekršajne kazne zatvora kažnjeno nekoliko desetina studenata, građana i aktivista DOS-a. U odnosu na nedelje koje su prethodile izborima i spram veličine protesta, to nije mnogo. Ali, upozorava sociolog Mladen Lazić u analitičkom tekstu za beogradski Medija centar, "sporadična represija ne može da dovede do lomljenja ovakvog protesta građana. Moralo bi doći do masovne upotrebe sile da bi se zaustavio masovni protest, a malo je verovatno da bi se vlast usudila to da pokuša. Režim sad primenjuje svoju čuvenu taktiku grickanja, nastojeći da malim potezima ostvari veliki efekat".

IZA GRANICE LEGALITETA: Veći je problem, ističe Lazić, što "ne postoji mogućnost da opozicija legalističkim sredstvima savlada potpuno nelegalno delovanje režima". Prognoza se ostvarila istog dana, 4. oktobra uveče, kada je Ustavni sud posle četvoročasovne javne rasprave dao kratko saopštenje da je deo prigovora DOS-a usvojen. Pre no što je, u četvrtak, 5. oktobra, rešenje protumačeno kao poništavanje izbora, lideri opozicije i pravnici DOS-a koji su učestvovali u raspravi izjavili su da odluka može biti "velika zamka" (Vojislav Koštunica), da predstavlja "vrhunac cinizma i još jednu prevaru vladajućih stranaka" (Zoran Đinđić), odnosno da, prema rečima pravnika Dragora Hibera, "u suštini ne znači ništa" jer može značiti ponavljanje prvog kruga izbora, poništenje izbora na Kosovu, ili vraćanje dokumentacije Saveznoj izbornoj komisiji na ponovno brojanje.

Čini se da je Milošević odluku Ustavnog suda sklon da shvati kao poništavanje izbora i njihovo ponavljanje u "zakonom predviđenom roku". Opozicija na tako nešto ne može i neće pristati, kao što nije pristala ni na kakav ustupak ponudama iz Grčke, Rusije i, delimično, Evrope, da uđe u drugi krug predsedničkih izbora. Sada je ta mogućnost ukinuta, kao i svaki dalji pokušaj da se problem – koji se svodi na ponovno brojanje glasova i upoređivanje zapisnika – institucionalno razreši. U četvrtak,

  1. oktobra oko podneva, dok se iz cele Srbije u Beograd slivaju nepregledne kolone ljudi, policija je suzavcem i pendrecima rasterala grupe građana koji su se okupili ispred zgrade skupštine SR Jugoslavije. Napetost raste i možda je pitanje trenutka kada će doći do provocirane eksplozije nasilja, koja bi Miloševiću mogla da posluži kao povod za pokušaj da uvede vanredno stanje. A to će biti poslednji dokaz da je puk´o k´o zvečka.

Aleksandar Ćirić (AIM)

antrfile:

Poslednje informacije

Na beogradskim ulicama se okupilo oko milion ljudi iz cele Srbije. pred skupštinom Jugoslavije došlo je do sukoba policije i gradjana. Dok ovo pišemo gradjani su ušli u Saveznu skupštinu čiji je jedan deo u plamenu. Policija prilazi narodu. Još se ne zna šta je sa vojskom. Grupe vojnika u vojnim vozilima koje su se pojavile na beogradskim ulicama takodje se pozdravljaju sa narodom. Gradjanima se obratio i Vojilsav Koštunica, novo izabrani predsednik Jugoslavije. Gori i zgrada državne televizije iz koje se takodje povukla policija kao i iz zgrade beogradske televizije studija B. Ljudi su i dalje na ulici, ya sada nema sukoba,ali slobodni mediji pozivaju ljude da i dalje blokiraju raskrsnice u gradu i da ostani ispred svojih zgrada. RTV Srbije ne emituje program. Po provinciji Srbije gradjani su takodje na ulicama. Pred njima je presudna noć.