Ratni zakon između Albanije i Grčke i pitanje Čama

Tirana, 4.10.2000

Da li će se pitanje Čama pretvoriti u jednu jabuku razdora između Albanije i Grčke? Na stranicama albanskih novina, u političkom diskursu kao i parolama na mitinzima, sve se više pojavljuje i pitanje Čama. Udruženje pod nazivom ''Čameria'', postaje sve aktivnije. Sada i jedna ulica u Tirani nosi ime Čamerija.

No, šta predstavlja pitanje Čama, za koje čas izgleda da se ponekada zaboravlja, čas je ponovo na sceni?

Malo istorije

Polazeći od toga da je često poreklo populacije na Balkanu podleže diskusiji, utoliko više kada se kao izvori koriste naučni ili politički krugovi iz regiona, da bi se doprlo do istorijskog porekla pitanja Čama možemo se pozvati na Izveštaj Međunarodne krizne grupe: ''Čami su etnički Albanci, većina muslimani koji su istorijski stanovali između Butrinta i reke Akeron, istočno od planina Pinda. Teritorija koju su oni nastanjivali bila je deo Rimske imperije, kasnije zauzete od strane Vizantije... Većina je njih muslimanizirano nakon Otomanske okupacije... To je teritorija koja je data Grčkoj, odlukom Konferencije ambasadora 1913 godine, a samo je nekoliko sela pripalo Albaniji''.

U tom Izveštaju se zatim kaže da je broj Čama silom proteranih iz Grčke za Albaniju tokom i nakon Drugog svetskog rata oko 35 000. Ali, nezavisno od broja proteranih osoba, za šta ne postoje konvergentne cifre, ono što je značajno je imovina i njena vrednost na koju Čami pretenduju. Prema proceni albanskog komisionarskog ureda, do 1990 godine kompetentnog za tretiranje imovine Albanaca van političkih granica Republike Albanije, objavljene u poslednje vreme u albanskom dnevniku ''Shekulli'', u prilog Albanaca u Grčkoj 1940 godine se računalo osim na kuća i placeva, i šume na površini od 65 hiljada hektara, 108 hiljada hektara pašnjaka i 30 hiljada hektara poljoprivrednog zemljišta. Takođe, prema ovom uredu, vrednost te imovine u skromnom predračunu dostiže cifru od milijardu američkih dolara. S druge strane, prema Udruženju ''Čamerija'', ukupna vrednost imovine Čama na kraju Drugog svetskog rata iznosila je 340 miliona američkih dolara, koja se današnjom vrednošću razmene ocenjuje na 2,5 milijardi dolara, ističe se u materijalu Krizne grupe.

Kao što se vidi, finansijski račun ovog pitanja je toliko visok, da se ne može prenebregnuti i kada se govori o odnosima između Tirane i Atine.

Međutim, šta kaže politička Tirana?

Jedan od deklarisanih političkih protektora ovog pitanja u Tirani, čelnik opozicije Sali Berisha, nije izneo nikakvu javnu pretenziju prema Grčkoj sve vreme dok je bio na vlasti. Ipak, ne može se isključiti ni opcija da je on možda tražio u njegovim susretima sa grčkom stranom i rešenje tog pitanja, ali da su se sporazumno usaglasili da se ono ne saopšti javnosti. S druge strane, današnji rukovodioci albanske države aktuelizovali su pitanje Čama kao pitanje imovine, ali ne kao teritorijalno potraživanje, kao što je mogu demonizirati grčki ekstremisti pobvezujući čak ovaj zahtev sa porastom panalbanske ekspanzije nakon ulaska NATo truna na Kosovo.

Prema predstavnicima Udruženja ''Čameria'', Grčka negira sveto pravo na privatno vlasništvo, održavajući i dalje ratno stanje sa Albanijom i etiketirajući kao nemačkog saradnika svu albansku manjinu koja je živela na njenim teritorijama do završetka Drugog svetskog rata.

Održavanje na snazi ovog Zakona, već 60 godina blokira vraćanje imovine Albanaca, uglavnom Čama koji su živeli u Grčkoj do tog perioda i koji su silom proterani.

Premijer Meta je bio taj koji je prvi javno progovorio o pitanju Čama tokom njegove prve posete Grčkoj. I dobio je trenutni odgovor od njegovog grčkog homologa Simitisa: ''Za nas ovo pitanje ne postoji''. Nakon ovoga, u Albaniji su se glasovi po pitanju Čama pojačali.

Činjenica je da je pitanje Čama složeno, politički i pravno. Nijedna pravna inicijativa ili pak kolektivna ili individualna tužba do sada nije depozitovana pred sudom u Strazburu. Oni koji govore o pravnim začkoljicama pitanja Čama vide ih usko povezane sa političkim preprekama. Među njima, kao glavna prepreka ostaje Ratni zakon protiv Albanije, koji u stvari pravno blokira problem.

Paradoksalni Ratni zakon između Albanije i Grčke

Prošlo je 60 godina od proglašavanja Zakona br. 2636 Vlade generala Metakse, kraljevskim dekretom, kao protivodgovor na italijanski napad na Grčku sa teritorije Albanije. Ova poslednja, bez ikakvog nezavisnog međunarodnog subjektiviteta zajedno sa Italijom proglasila je rat svom južnom susedu. Kraljevski dekret je obezbeđivao vršenje njegovih sekretstracionih efekata, uglavnom nad imovinom 800 Albanaca, doznaje se u arhivama albanskog ministarstva inostranih poslova. To iz razloga što su se prema dekretu Albanija i Italija proglašavale neprijateljskim državama. Imovina je oduzeta u početku od strane ministarstva finasija koje je zatim tu imovinu dodeljivala raznim građanima na administriranje, a uzimajući od njih 15 odsto godišnjih prihoda. Ukidanje tog Zakona od strane kvislinške Vlade Čolakoglua, pod zaštitom nemačkih nacističkih bajoneta, nije priznato od strane grčke Vlade 1944. godine, koja ga je ponovo restaurisala Zakonom br. 13 iz iste godine i od tada je on na snazi.

Bez obzira na retuširanja Zakona koji je izuzeo imovinu nekolicine albanskih građana grčkog porekla, bez obzira na uspostavljanje diplomatskih odnosa između dve zemlje 1971. godine, zatim potpisivanje Traktata o prijateljstvu i saradnji između dve zemlje 1996. godine, ovaj Ratni zakon je i dalje na snazi. Postoji jedan dekret grčke Vlade iz 1989. godine o obesnaživanju tog Zakona, ali taj dekret nikada nije usvojen u grčkom parlamentu.

Izgleda da upravo iza ovog činjenja ili nečinjenja leži grčka dilema: Zakon nema međunarodnog efekta, ni u odnosima sa Albanijom, tim pre kada između dve zemlje postoji Traktat o prijateljstvu i saradnji, ali on i dalje proizvodi neke unutrašnje efekte, uglavnom oko imovine koja se nalazi na grčkoj teritoriji.

Političko i pravno rešenje

1. jula je prošla gotovo nečujno vest u albanskoj štampi, po kojoj je predsednik Meidani zatražio od grčkog ministra odbrane Cohacopulosa ukidanje Ratnog zakona. Prema poznatom albanskom advokatu Agimu Tartari, Grčka je usvojila 3. decembra 1998. godine Zakon br. 2664, kojim je fiksiran 5. oktobar 1999. godine kao krajnji rok za popis nepokretne imovine u Grčkoj. Nakon toga neregistrovana imovina, dakle i ona Albanaca Čama, smatra se javnom imovinom. Gore navedeni Zakon predviđa i pravo apela u roku od pet do sedam godina za one koji pretenduju na priznanje prava na imovinu. Upravo je to vremenski rok u okviru kojeg Udruženje ''Čameria'' želi da ostvari i jednu kolektivnu tužbu pred Evropskim sudom u Strazburu.

Međutim, kretanje u pravcu vraćanja ili kompenzacija ove imovine koja predstavlja jedan veoma visoki finansijski račun, zahteva i aktiviranje albanske države, kaže advokat Tartari. No, zvanična Tirana, zatečena u izbornoj godini ima malo šanse da posveti neku veću pažnju pitanju Čama. Utoliko više što za Albaniju, kao i obično, veću težinu ima sudbina oko 300 hiljada emigranata koji rade u Grčkoj nego imovina Čama koji ipak traže njihovo pravo na imovinu.

AIM Tirana, Arben LEKA