Ko je prevario Miloševića

Srbija posle izbora

U trci za skraćivanjem rokova, Milošević je postavio rekord završavajući svoj predsednički mandat devet meseci pre roka, uveren na osnovu lažnih informacija iz njegove političke okoline, da je pobedio pre izbora.

AIM, Podgorica, 5. 10. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

U konkurenciji ubrzano obnovljenih mostova i novosagradjenih stanova rekord u skraćivanju vremena postigao je Slobodan Milošević, yavršavajući svoj četvorogodišnji mandat devet meseci pre roka. Postoje dva krupna razloga zašto se jugoslovenski predsednik odlučio da prekine dosadašnji mandat i pokrene ogromnu političku mašineriju za dobijanje novog. Prvi se sastoji u proceni da se, zbog teških ekonomskih prilika, neće moći da održi, kakva takva, privredna i socijalna stabilnost do idućeg leta kada je redovna smena na predsedničkom tronu. Drugi razlog je njegova namera da dobijanjem novog četvorogodišnjeg mandata stavi pre svega predstojeću američku administraciju pred svršen čin, dajući joj do znanja da s njim mora da računa na duži rok.

Lako obavljena, u svestskoj ustavnoj praksi nezabeležen primer, promena Ustava po hitnom postupku ohrabrila je Miloševića i njegovu okolinu da se komotno upusti u osvajanje novog mandata, uverenih da će na neposrednim izborima da pobede ,,nepostojeću,, opoziciju. U stvaranju ovakve klime pomogla su mu uveravanja koja su dolazila iz njegove porodice i poslušnog političkog aparata. Iz oba okruženja stizali su odgovori slični onima koje je dobijala Snežanina maćeha od ogledala kome je postavljala pitanje ko je najlepši na svetu: Porodica ga je ohrabrivala, a njegovi najbliži politički podanici lagali da je njegova pobeda dobijena pre održavanja izbora. Sam Milošević se potrudio da opoziciju proglasi nepostojećom, smatrajući da je to dovoljno da ukloni bilo kakvu neizvesnost. Uporedo je iz levog bloka, kojim rukovodi njegova supruga Mira Marković započela hajka na radikale, kako bi i oni bili zbrisani sa političke scene na koju su, po mišljenju dobrih poznavalaca političkih zbivanja u poslednjoj deceniji, došli zahvaljujući obilatoj pomoći samog Miloševića. On je čak svojevremeno javno izjavio da mu je lider radikala Vojislav Šešelj najomiljenija politička ličnost na srpskoj opozicionoj sceni.

Poražavajući rezultati, po Miloševića, na predsedničkim izborima delovali su kao grom iz vedra neba, koji je stvorio pometnju medju njegovim nabližim saradnicima. Neposredno posle izbora jedno je govorio Nikola Šainović, čovek od najvećeg Miloševićevog poverenja, zatim Gorica Gajević, generalni sekretar Socijalističke partije, i Ivica Dačić, predsednik beogradskih socijalista. Iako im je namera bila da svako od njih ,,pojasni,, svog predhodnika, konfuzija s kojom je to uradjeno stvorila u javnosti utisak da su Miloševićevi puleni izgubili političku orijentaciju. Znajući za praksu njihovog vodje da svakog grešnika nemilosrdno uklanja iz svoje blizine u vrhu socijalističke stranke stvoren je medju kadrovima strah za vlastitu sudbinu.

Za Miloševića se od ranije znalo da više voli da čuje lažna laskanja nego neprijatne istine, pa se u tom stilu ponašalo i njegovo najbliže političko okruženje, koje ga je obasipalo informacijama o njegovom povoljnom političkom rejtingu, iako za tako nešto nije postojao oslonac u stvarnosti. Svako onaj ko je želeo da dobije predsednikovu naklonost dolazio je pred njega sa hvalospevima, jer se za drugačije ponašanje odlazilo u nemilost.

Lista političkih kadrova kojih se Milošević odrekao zato što su mu davali informacije koje nisu bile njemu po volji ili su se suprostavljali njegovim političkim potezima je prilično duga. Na njoj su nekad njegov najbliži saradnik od Osme sednice CK SKS Borisav Jović, zatim akademik Mihajlo Marković, Milorad Vučelić,partijski lider i direktor državne televizije, dugogodišnji šef državne bezbednosti Jovo Stanišić, general Momčilo Perišić, gradonačelnik Beograda Nebojša Čović, republički poslanik Radovan Raka Radović, a medju poslednjima Zoran Lilić, prethodni predsednik Jugoslavije. Sada se, kako dopiru informacije i Miloćevićevog okruženja, spremaju nova otpuštanja. Ko sve pakuje kofere znaće se više posle 8. oktobra.

Pojedini od odbačenih kadrova tvrde da Milošević više strahuje od ljudi iz redova njegove partije, nego od opozicionih političkih protivnika. Zato je u svojoj partiji stvorio veliku prazninu izmedju sebe i najbližih saradnika, dok levica, pod rukovodstvom njegove supruge, ima zadatak da pravi kadrovsku čistoću u socijalističkim redovima. Upućeni tvrde da su mnogi socijalisti napravili politički skok u svojoj partiji zato što su bili poslušni prema Miloševićevoj supruzi.

Miloševićev državno-politički aparat obavio je ogroman posao u predizbornom razdoblju. ,,Jedino,, mu je promaklo da provere kako je to primljeno u javnosti. Samouverenost, koja je računala na slepilo biračkog tela vratila se poput bumeranga. Jer kao što je režim procenio da s izborima treba da se požuri zato što teške ekonomske prilike onemogućavaju održavanje socijalnog mira na duži rok, tako su i gradjani na osnovu loše opskrbljenosti osnovnim životnim namirnicama, pada ličnog standarda, monetarnog haosa i ostalog, došli do zaključka da s postojećom vlašću nemaju čemu dobrom da se nadaju. Izborni rezultati pokazuju da se biračko telo masovno opredelilo protiv vlasti od opštine do federacije. Socijalisti i levica Srbije izgubili su i savezne izbore, a da li će ostati na vlasti zavisi od crnogorske poluge koju u svojim rukama drže socijalisti Crne Gore. To im omogućava da se ponašaju kao jezičak na vagi, odnosno da povećaju svoj uticaj u saveznoj vlasti do uloge presuditelja.

Izborni rezultati primorali su dosadašnju vlast da shvati kako je njeno zatvaranje očiju pred postojanjem opozicije predstavljalo neoprostivo političko slepilo, koje su gradjani kaznili nanošenjem teškog poraza. Za razliku od ranijih izbornih ishoda kada je ceh plaćala socijalistička partija, koja je morala da vlast osvaja uz pomoć koalicionih partnera, sada je po ,,prstima,, dobio i njen lider. To je novi kvalitet koji su doneli poslednji izbori, jer su gradjani pokazali kako nisu spremni da svoju sudbinu prepuste bilo kome.

Ratomir Petković (AIM)