Janša u Jajcu

Slovenija i AVNOJ

Ili – novi prilozi za jednu političku biografiju. Mladi Ivan Janša je učestvovao 1977. godine u Pohodu putevima delegata na Drugom zasedanju AVNOJ-a u Jajcu. Rezultat? Napisao je slobodni sastav pod naslovom "Zašto smo učestvovali na Pohodu 'Avnoj 77'?", koji su njegovi oponenti danas ponovo štampali, da podsete birače šta je aktuelni propagator ideje da je Avnoj umro nekada pisao i mislio.

Ljubljana, 2.10.2000.

U funkciji komesara 1. čete 1. bataljona omladinske brigade (tada još uvek) Ivan alias Janez Janša po završetku pohoda za Bilten Avnoja piše slobodni sastav pod gornjim naslovom, svestan činjenice da su u maršu "učestvovali mladi iz različitih delova naše domovine". Janša, koji je danas postao veliki grobar Avnoja, stavši uz bok austrijskim zahtevima da se slovenački akt o denacionalizaciji (iz 1991.) razume tako, da u njemu sebe nadju i pripadnici proterane nemačke manjine, pre gotovo tri decenije piše iz duše o avanturi, u koju ga je delegirao Opštinski komitet omladinske organizacije.

"Našli smo se ovde da bismo stekli nova iskustva, da bismo tim iskustvima obogatili svoju aktivnost i ujedno ih preneli na bazu, iz koje izviremo. Svi učesnici pohoda 'Avnoj 77' bi morali da postanu nosioci različitih aktivnosti u svojim sredinama, pre svega na području opštenarodne odbrane i društvene amozaštite,Ť pisao je mladjahni Janša. Za pohod, sadržajno, tvrdi da nije samo šetnja krajevima poznatim iz NOB-a, već da je svojevrsna kadrovska škola i škola bratstva i jedinstva. "Upoznajemo i razvijamo tradiciju NOB, koja je jedina zdrava osnova za naš samoupravni socijalistički razvoj," oduševljeno beleži Titov komsomolac. I dodaje: "Kada smo napustili Kozaru, Jajce, Drvar, Srb, Bihać, svako mesto je na nas ostavilo svoj utisak. Sada nam mnogo više znače imena tih mesta, nego ranije, kada smo za njih čuli samo u istorijskim knjigama i filmovima. Slušali smo ispovesti narodnih heroja i boraca o dogadjajima pre 35 godina. Legendarne dogadjaje smo upoznali neposredno, iz prve ruke. Naša dužnost je da svoje utiske sada prenosima dalje."

To je tek početak nekadašnjeg oduševljenja. Janša piše još o ljudima, koje je upoznao u "dve bratske republike", o njihovim "uslovima života", o tome da je malo manje upoznao njihove "običaje i navike", ali da "svejedno sada poznajemo našu domovinu mnogo bolje nego pre dvanaest dana". I slavi činjenicu da su u brigadi mladi "iz svih naših republika i pokrajina", što je bila "prilika za razvijanje bratstva i jedinstva – koju smo do kraja iskoristili".

Mladi radovi danas gorućeg prvaka desnog krila u slovenačkoj politici, koji je karijeru počeo pre nešto više od jedne decenije kao ljuti protivnik bivše države i JNA, otkrivaju da se Janša tada prvi put izbliza sreo sa pripadnicima vojske, koji su takodje učestvovali u pohodu. I da "saradnja sa njima tada nije zaživela onako kako bi morala, mada su do kraja pohoda sve prepreke bile savladane". Šta više, Janšu su mladi oficiri skroz okupirali, pa o njima beleži i sledeće: "Upoznali smo njihov život u vojsci, pogledali smo (momci, pre svega, naravno) njihovo oružje i na pohodu s njima skovali iskrene drugarske veze. U takvim uslovima se radjaju novi kadrovi, koji će biti sposobni da preuzmu zadatke koji ih očekuju ili u komisijama pri predsedništvima opštinskih konferencija omladine ili u radnim organizacijama na području ONO i DSZ."

Okosnica Janšinog temata je, ipak, akcija. "Jer, mladog čoveka profilira akcija. Iskustva starijih prelaze na nas, mladje. Paralelno s tim teče i proces osamostaljenja – iskustvo starijih drugova jesu temelj za dalju izgradnju. Mladi smo uvek bili najrevolucionarniji deo društva i na nama je zadatak da dalje razvijamo naše samoupravno socijalističko društvo, da ga gradimo na revolucionarnim temeljima, temeljima marksizma."

Danas, 23 godine kasnije, isti Janša, već dugo Janez a ne Ivan, u svojoj domovini tvrdi da su temelji njegovog mladog života mrtvi. To ne bi bilo ništa novo, pošto su isti temelji pokopani na izdisaju stare države, početkom devedesetih. Novost je da današnjoj Sloveniji treba Avnoj, bar oni njegovi prvi, manje poznati zaključci. Kao i odluke iz Jajca. A sve da bi se sprečila namera Austrije, ovih dana zvanično prosledjena institucijama Evropske Unije, da Slovenija mora, ukoliko želi da pokaže da se drži evropskih pravila i ukoliko i sama želi da postane deo Evrope – da se odrekne Avnoja. Da ga sahrani. Druga je stvar što bi time sahranila i dobar deo svoje kulturne baštine, ali i priličan broj zamkova, dvoraca, imanja i postrojenja, koja su pre Drugog svetskog rata bila vlasništvo nemačke manjine, autohtone narodnosti koja je živela u Sloveniji. Po završetku rata su svi oni (poput Italijana sa obale) proterani iz države, pod optužbom kolaboracionizma, a celokupna imovina im je oduzeta. Većina njih je dobila austrijsko državljanstvo i čekala. I dočekala. Zanimljivo je da im u odbrani prava (makar i po nerazumljivo visoku cenu domaćih, nacionalnih interesa) staje desnica, na čelu sa sredovečnim Janezom Janšom.

Janša se danas više ne seća mesta iz "bratske republike" (Kozara, Jajce, Drvar, Srb...) sa pijetetom od pre dve decenije. Naprotiv, sada ubedjuje sunarodnjake da Avnoj ne zvuči dobro u Evropi, posebno što su to odluke donete "po nekim selima u bosanskim gudurama"... Ovoga puta je u odbranu Avnoja ustala levica, paradoksalno - ne radi službene dužnosti, već iz praktičnih, čisto nacionalnih razloga. Jer, ukoliko se pravo na denacionalizaciju prizna tzv. 'staro-austrijskoj manjini', Slovenija će imati ozbiljne probleme da poravna i poplaća sve oduzeto, što u naturi, što u valuti.

Jasno je da Janšu nekadašnji domaći zadatak neće ponukati da promeni kurs svoje nove politike. Istina, nekada je pisao da se u "akciji mora razvijati i samokritika". Jasno je, medjutim, da nema mesta samokritici u sedmici pred odlučujuće opšte i parlamentarne izbore, i da je politika nešto drugo od impresija mladog aparatčika. Aparatčika koji je svoj esej o putevima Avnoja nekada znao tako patrotski i pesnički da zaključi: "Delegati Avnoja su postavili temelje, a mi na tim temeljima moramo da gradimo dalje, da razvijamo bratstvo i jedinstvo medju našim narodima, da se borimo protiv svih negativnih pojava u našem društvu i pre svega da sledimo put našeg najvećeg revolucionara – druga Tita."

Od svega toga danas nema – delegata, nema temelja, nema bratstva ni jedinstva, neki narodi su desetkovani, nema Tita ni njegovog puta. Ostale su – negativne pojave u našem društvu. I njihovi nosioci.

Svetlana Vasović (AIM Ljubljana)