Rat grafitima

Priština, 1.10.2000

Na ulicama Kosova nikada nije bilo toliko grafita, koliko ih se pojavilo od

1. septembra ove godine, kada je zvanično započela predizborna kampnaja za lokalne izbore zakazane za 28 oktobar. Nekada su se jedino mogli videti na fasadama zgrada ili napuštenih objekata i yglavnom se radilo o naslovima ili stihovima pesama poznatih svetskih muzičkih grupa, zatim nacrtana srca sa ''kupidonovom'' strelom sa inicijalima zaljubljenih... Retko se mogao pročitati grafit sa dubljom sadržinom ili inteligentnijom porukom. Izgleda da je politička situacija pod stralnim tenzijama i iyricanje dugotrajnih zatvorskih kazni zbog parole napisane na zidu ''otupilo'' želju, a zasigurno i ''nadahnuće'' za pisanjem grafita. Doduše, vlasnici kuća i stanari u zgradama ili rukovodioci društvenih objekata takođe nisu želeli da gledaju naškrabane zidove, pa čak ni prekrivene plakatima, makar se radilo i onima koje najavljuju retke koncerte ili pozorišne predstave. Zahvaljujući tome, Kosovo je možda bilo sa najviše smeća na ulicama, ali sa najčistijim zidovima u svetu. Međutim, ovih dana su ti zidovi dobili izgled odrpane odeće.

22 političke partije, dve koalicije i nekoliko građanskih inicijativa, započele su utrku za obezbeđivanje što izoštrenijih fotografija 5 500 njihovih kandidata za rukovodeća mesta u 30 kosovskih opština. Plakati sa gusto poredjanim forografijama ''dekorisani'' su sloganima političkih partija, od kojih najveći deo obećava ''sigurnu nezavisnost'' za Kosovo i ''odvajanje od Srbije, zauvek''. Uz njih su uglavnom postavljeni plakati OEBS-a, koji je organizator ovih izbora. Pod sloganom ''Moja opština, moja odluka'', OEBS je dao nekoliko objašnjenja o tome ''kakva je snaga lokalnih Vlada'' navodeći redom rešavanje pitanja puteva, smeća, kanalizacije, stambene izgradnje i tako dalje.

Međutim, to se ne mogu pročitati i na predizbornim plakatama političkih partija. One su započele trku koja će imati snažnije ''poetske'' izraze i koji će ''duboko'' dopreti do ''nacionalne'' svesti glasača. Demokratski savez Kosova (Ibrahim Rugova), tvrdi da ''DSK ide u budućnost'', aludirajući na ''dosadašnje rukovođenje i međunarodnu podršku koju je dobio zbog njenih moderiranih i mirotvornih stavova''... Demokratska partija Kosova (Hashim Thači) koja sebe naziva naslednicom bivše OVK odlučila je da ''materijalizuje'' tu zaostavštinu. ''Sećamo se slave, gradimo budućnost'', slogan je biših boraca, koji kako kažu ''ako su znali da upravljaju ratom, znaće da stvaraju i i mir''. Čak, oni su se zakleli i američkom predsedniku Bilu Klintonu da će to i uraditi...

Ujedninjeni demokratski pokret (Rexhep Qosja) povezao se sa jednom minornom partijom u Koaliciju za nezavisnost i prema njihovim plakatama ''nezavosnost se gradi svakoga dana''. Ova kolicija je na jedvite jade uspela da popuni upražnjeno mesto u Privremenom administrativnom veću Kosova usled nedostatka kadra, a sada oberučke obećava ''izgradnju nezavisnosti Kosova''. Ramush Hajradinaj predsednik Alijanse za budućnost Kosova je, pak, odlučio da ''ne traži nezavisnost, već da je gradi''. Ovako se obećava na plakatama, koje više podsećaju na sportske reklame ili na reklame trgovačkih preduzeća, gde preovlađuju izrazi ''hrabrosti, volje, kvaliteta, garantovanog uspeha''... I tako redom, slogani, grafiti, plakati, šalju poruke i obećanja glasačima sa kojom partijom će biti sigurni, koja će im doneti nezavisnost na stolu i ''koju će moći da pojedu kao tortu'', koja će ih uvesti u Ujedinjenu Evropu ili pak koja će od Kosova stvoriti raj gde će ''ljudi jesti zlatim kašikama''. I sve zajedno obećavaju sigurnost, red, zakon, a najviše tolerancije svih vrsta - etničke, političke, partijske, verske, klanovske, plemenske, grupne itd, itd. Pomislio bi čovek da neka spoljna i neidentifikovana sila pokušava da poseje netrpeljivost među ''mirotvornim'' političarima, dok se u urede političkih partija, kao što se u Prištini desilo sa lokalnim uredom Demokratske partije Kosova ili u Štimlju ili drugim mestima, sa uredima Demokratskog saveza Kosova, podmeće požar od strane ''neprijatelja razumevanja i kosovske toletrancije''!...

Na vrhuncu je već i borba oko zauzimanja ''počasnog mesta'' na zidovima i fasadama kosovskih gradova. Političke partije su brže bolje zalepile plakate na ''najboljim'' i najrometnijim mestima i upravo se tu započeo rat postera, grafita, natpisa... Čini se da je noć vreme za vršenje ''operacija'', pošto plakati postavljeni dan ranije, sutradan su ili prekriveni plakatima druge partije ili jednostavno pocepani, dok su grafiti precrtani ili izmenjeni. Opština Mališevo, u centralnom Kosovu, jednog jutra je osvanula sa fotografijama lidera DSK Ibrahima Rugove i jugoslovenskog lidera Slobodana Miloševića sa natpisom ''dva Rugovina lica''. Govorilo da je reč o fotografiji sa susreta dvojice lidera aprila 1999. godine, za vreme kampanje bombardovanja. U Štimlju, na oko 20 kilometara južno od Prištine, jednoga jutra su osvanuli zidovi škola i seoske džamije sa napisima protiv Thacijeve Demokratske partije i bivše OVK i pozivima na podršku DSK i Rugovi. Ako je suditi po ratu plakata i grafita, ove dve partije su definitivno i glavni ''favoriti'', pošto se ovaj rat uglavnom vodi na ovoj relaciji. Ciničniji kažu da je ''oštrina borbe uslovljena i nekim olakšavajućim okolnostima''. Recimo, DSK i DPK razlikuju se samo po jednom slovu, i to ''pomaže onima kojima je ovaj posao ''hobi'' da lako pretvore jedno u drugo, za šta je potrebna samo jedna boca spreja. Bilo kako bilo, ova igra - rat , povećala je tenzije a izgleda da broj ljudi koji se bavi ovim oblikom političke borbe uopšte nije mali i da nisu neorganizovani. Niko nezna autore, ali može se reći da su to ''formacije'' samih političkih subjekata koji dežuraju kako bi zadale udarac ili ga uzvratile. Recimo u Srbici, u Drenici, u toku jedne noći pocepani su posteri obeju glavnih partija. I niko nezna da li su se grupe koje ''vrše ovu delatnost'' susrele negde na putu obavljajući isti posao...

Ako se ova igra ne bude naduvavala i ne izazove neki politički ''potres'' onda bi ona jednostavno mogla da bude i ''začetak' kosovskih grafita. Ipak, kao rezultat ovog začetka, političke partije neće pretrpeti samo političke posledice. Vlasnici štamparija koji izgleda da ''nisu nezadovoljni ovim ratom'', kažu da štampanje jednog postera košta u proseku jednu nemačku marku, dok političke partije postavljaju na hiljade takvih postera na svakom ćošku...Pocepani posteri zamenjuju se odmah novim, pa ipak, izgleda da su ruke onih koji ih cepaju brže nego štamparije. I ova neravnopravna utakmica otvara i zatvara sefove ''siromašnih'' partija koje obećavaju da od Kosova naprave ''cvetnu baštu''...

AIM Priština, Besnik BALA