Dolaze kurati

Slovenačka vojska

Uvodjenjem pastora u redovni sastav Slovenačke vojske ne samo da je završena era "nemešanja Crkve u svetovne poslove" već je narušena i ravnopravnost veroispovesti, pošto su samo katolička i protestantska veroispovest dobile status "državnih" religija.

Ljubljana, 25.09.2000.

Ovdašnja katolička crkva je krenula u ofanzivu i iskoristila poslednje dane Bajukove desničarske vlade. Treba li reći da je postigla lep uspeh; posebno od kad je prošle sedmice ministarka pravosudja Barbara Brezigar potpisala sporazum izmedju vlade (države) i Slovenačke biskupske konferencije, kojim su definisani načini "duhovne brige za Slovenačku vojsku". Ugovor odredjuje da će se za potrebe poštovanja religioznih osećanja regruta i starešina u Slovenačkoj vojsci ustanoviti Služba za opskrbu vojnih lica (DOV), te da će Janšino Ministarstvo odbrane izabrane pastoralne radnike zaposliti u vojsci.

Anton Stres je parafirao sporazum u ime slovenačke konferencije biskupa i izjavio da je to "korak ka potpunom uredjenju statusa vernika u Sloveniji". Prigodno odeveni ministar odbrane Janez Janša (u sakou sa ruskom kragnom, koji je, uz belu košulju, podećao na duhovničku odoru) najavio je da će uskoro potpisati sličan sporazum i sa protestantskom crkvom. Predstavnici rečene crkve su potvrdili da rade na terminološkom redigovanju sporazuma, koji bi trebalo da bude potvrdjen naredne sedmice. Protestanata ima najviše u severozapadnom delu Slovenije, u Prekmurju (prema Madjarskoj), a o duši uniformisanih lica te veroispovesti brinuće tri pastira koji se upravo školuju u Austriji i Nemačkoj.

Sporazum je donekle iznenadio slovenačku javnost, pošto prethodno nije bilo znakova da su država i Crkva postigle dogovor po pitanju duše i uniforme. Utoliko pre se nameće dilema o ravnopravnosti vera pred vojskom i državom, a nejasna je i pravna osnova sporazuma. Franci Demšar, prethodnik Janeza Janše na mestu ministra vojnog, izjavio je da u njegovo vreme nije pronadjena pravna osnova za potpisivanje sličnog sporazuma. Zato nije ni bio potpisan. Osim toga, bilo je planirano da se uvodjenje crkvene službe u vojsku ostavi za period posle izmena sadašnjeg Zakona o odbrani (u kome nema odredbi o kuratima, što je slovenački izraz za kapelana), odnosno - posle potpisivanja posebnog sporazuma izmedju Vatikana i Ljubljane. Zakon o odbrani je još u proceduri, a Sporazum izmedju Drnovšekove vlade i Svete stolice nikada nije potpisan, pošto je okvirni tekst dospeo u ruke slovenačkog pravnika Matevža Krivica, koji je zaključio da je nacrt ugovora (izmedju slovenačke crkve i vlade) krajnje proizvoljan i štetan po državu.

Crkva, sa svoje strane, nije htela da potpisuje nikakve "delimične" sporazume, već je insistirala na dugoročnom uredjenje krupnih, strateških pitanja. Konačno je ovih dana uspela da progura jedan od tih sporazuma, sporazum koji opredeljuje važan segment života, i to bez izmena osnovnih zakona o odbrani i bez medjunarodnog ugovora izmedju Vatikana i službene Ljubljane! Javnosti je jasno odakle ekspres-sporazum, mimo svih pravnih normi - nije tajna da je vlada bivšeg argentinskog emigranta Andreja Bajuka "desna", da oseća interese klera, pa je Crkva shvatila da je bolje iskoristiti situaciju i odmah parafirati relativno dobar sporazum sa aktuelnom vladom, nego još koju godinu čekati na neizvesnu ratifikaciju opširnijeg medjunarodnog sporazuma. I ne samo to; Crkva je time državi oduzela važnu pregovaračku poziciju. Modaliteti ulaska kurata u Vojsku bi sigurno bili sporna tema izmedju Crkve i Vlade, a sad je cela stvar već ad acta, bezbedno i van dometa rasprava. Iako, istine radi, prava vernika nisu bila ugrožena ni do sad; Slovenačka vojska je "stacionarna", što znači da su komandanti mogli da pronadju dušebrižnika u bilo kojem od lokalnih pastora.

Drugo je pitanje koliko je odlukom o uvodjenju kurata prekršen princip ravnopravnosti svih gradjana pred državom i zakonima. Šta je sad sa jednakošću državljana različitih veroispovesti? Na pitanje kako će biti osigurana verska služba za one pripadnike Slovenačke vojske, koji nisu ni katolici niti protestanti (pravoslavni, Jevreji, muslimani.) ministar odbrane Janez Janša odgovara da će država potpisati "sporazum sa dve autohtone slovenačke crkve, pošto je najviše njihovih pripadnika medju slovenačkim vojnicima", a da "je ostalih premalo".

Stvar je jasna - pripadnici muslimanske, pravoslavne i drugih veroispovesti više neće imati isti status kao pripadnici dve "državne" crkve. Time ne samo da je prekršeno ustavno načelo ravnopravnosti veroispovesti, već se pokazalo da to načelo u Sloveniji važi samo na papiru. Uspostavljen je obrazac, prema kome je državno privilegovan uticaj dve veroispovesti koje se i dan danas tu i tamo koškaju. Lideri opozicije, medju kojima i šef Slovenačke nacionalne stranke Zmago Jelinčič, upozoravaju da je grubo prekršen 63. član Ustava, pošto sporazum koji je potpisala ministarka pravosudja Brezigar podstiče versku netoleranciju i neravnopravnost. "Vlada je zaboravila da slovenački vojnici mogu pripadati i nekim drugim veroispovestima," podseća Jelinčič.

Predsednik Udružene liste socijaldemokrata Borut Pahor iz istih razloga poziva vladu da objasni pravnu osnovu sporazuma, partija penzionera DeSUS ocenjuje sporazum kao "primer pravnog nereda", a predstavnik Drnovšekovog LDS Jelko Kacin ocenjuje potpisivanje sporazuma kao "deo predizborne kampanje". Nekadašnji ustavni sudija Janez Šinkovec tvrdi da bi za "versku slobodu u vojsci" bilo dovoljno da država osigura uslove za obavljanje verskih obreda. Što ne znači da bi vikari mogli da postanu i državni službenici (čime država preuzima obveze koje nisu njen problem, već crkveni). Vladin najnoviji sporazum sa Crkvom, smatra sudija Šinkovec, jeste povreda ustavnog principa odvojenosti države i crkve.

Posledice sporazuma mogu biti opasan presedan i zbog ostalih otvorenih pitanja izmedju države i Crkve. Postulat o ravnopravnosti je do sada bio brana koja je sprečavala uvodjenje veronauka u javne škole, kao i otvorenu državnu podršku katoličkoj i drugim crkvama. Na kraju, tu je i pitanje finansija. Prema dikciji ugovora, za "duhovnu hranu" slovenačkih vojnika brinuće se vikari, zamenici, vojni kapelani i "drugi pastoralni radnici". Svi oni će biti zaposleni u Slovenačkoj vojsci i primaće plate kao da su zaposleni u državnoj upravi. Što će predstavljati novo opterećenje za poreske obveznike i državnu kasu. Da sve bude apsurdnije, Crkva nije bez para, posebno od kada je od države počela polako da dobija ogromnu imovinu, koja joj je bila oduzeta, a sve na osnovu širokogrudog zakona o denacionalizaciji koji je usvojila Demosova vlada 1991. godine. Prema dikciji tog zakona Crkvi se danas vraćaju - greškom ili ne - čak i ona feudalna i nezakonito stečena dobra, koja su joj agrarnim reformama Kraljevine Jugoslavije oduzeta 30-tih godina ovog veka.

Možda bi trebalo uvesti "duhovnu brigu" u Slovenačkoj vojsci u nekoj formi, kažu analitičari, ali u tom slučaju je trebalo uporediti kakva su iskustva zapadnoevropskih zemalja, koje "duhovnu brigu" sve manje prepuštaju kuratima, i na ta mesta sve češće uvode psihologe, sociologe i druge stručnjake. Pojava kurata u Slovenačkoj vojsci, u tradiocionalnom obliku, nije ništa drugo nego reinkarnacija onih kurata, koje je pre pola stoleća u Sloveniji negovala samo domobranska vojska. Ti kurati su imali sličnu ulogu kao politkomesari u partizanskoj vojsci. Farsa ili ne, istorija se ponavlja.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)