Ćutanjem protiv nasilja?!

Priština, 25.09.2000

Nakon više od 1 100 ubijenih osoba u poslednjih godinu dana na Kosovu, lokalni mediji su rešili da bukvalno ''zaćute'' i to punih 24 sata. To je protest zbog eskalacije nasilja. Ovakva odluka je podstaknuta ubistvom novinara dnevnog lista ''Rilindja'' Šefki Popove - dopisnika iz Vučitrna i poznatog kosovskog arhitetekte Rexhepa Lucija. U oba ova slučaja, međunarodni zvaničnici nisu uspeli da otkriju ubice, ali su izjavili da se ''istraga nastavlja''.

Mnogi novinari pojedinci i redakcije, potreseni ovim poslednjim ubistvima doneli su odluku da zaćute, a njihovi predstavnici zahtevaju preduzimanje svih institucionalnih mera kako bi se zaustavilo nasilje. A onda su zahtevi počeli da se ređaju jedan za drugim. Tražilo se otkrivanje i suđenje izvršiocima akata zločina, efikasnije funkcionisanje policije, efikasno funkcionisanje istražnih organa, efikasno funkcionisanje sudova, stroga primena uredbi i zakona na snazi, snabdevanje građana sa identifikacionim dokumentima, čuvanje i kontrola granica Kosova, sprečavanje kretanja na Kosovu srpske tajne službe, hapšenje i izvođenje pred sud srpskih ratnih zločinaca, uspostavljanje reda u saobraćaju (da se urgentmo zabrani kretanje svoh neregistrovanih vozuila i vozača bez vozačke dozvole), urgentno zaustavljanje bespravne gradnje, zabrana rečnika mržnje i uvreda političara i medija, civilizovano ponašanje građana, stvaranje uslova za slobodno vršenje profesije, posebno profesije novinara i korektrnu političko takmičenje izbornih kandidata i potpuna sloboda kretanja.

Ovo su u stvari pitanja i zahtevi koje već dugo postavljaju i pokreću u svim razgovorima lideri kosovskih Albanaca, a upravo su novinari koji su sada i sami podneli zahteve njih prenosili u obliku izjava ili citirali razne nastupe političkih predstavnika. Dakle, čini se da se sve opet nalazi u začaranom krugu. Strah u pojedinim krugovima da su se novinari dali u politiku i da zaboravljaju na svoju profesiju, mogu biti osnovani. Barem je to za ovih poslednjih godinu dana lako dokazati, a u prilog svakako ide i ova Peticija.

U zajedničkom Saopštenju 15 elektronskih i štampanih medija tvrdilo se da su rešili da ''ćute'' kako bi privukli pažnju onih koji ''imaju pod kontrolu haotičnu situaciju na Kosovu i mogućnosti da je poboljšaju''. Ne precizira se na koga se konkretno mislilo, mada sudeći po zahtevima, najveći je krivac za aktuleno stanje na Kosovu upravo međunarodni faktor.

Začudo, toga dana, 14. septembra, pažnju je privukla Radio stanica ''Kosova e lire'' (''Slobodno Kosovo''), nekada poznata kao radio OVK, koja od početka nije uvažavala Sporazum o ćutanju. U 18 sati, emitovanje vesti i informacija započeo je Radio 21 koji je poznat kao ''moderirani'' radio, a u 19 sati ovaj dogovor krši i Radio TV Kosova.

Odluke o kršenju dogovora izgleda da su podstaknute tokom susreta koji su toga dana vodili predstavnici domaćih medija sa članovima Privremenog administrativnog veća, kojim predsedava Bernar Kušner. Jedini zajednički zaključak proizašao iz ovog susreta je taj da se nasilje definitivno mora zaustaviti, ali nije rečeno i na koji način. U susretu nije bio prisutan Ibrahim Rugova, koji je otputovao u Španiju kako bi primio nagradu za toleranciju, dok je s druge strane predsednik Demokratske partije Kosova Hashim Thaci nešto ranije napustio susret sa obrazloženjem da mora da otputuje u Prizren zbog njegove predizborne kampanje. Tvrdi se da je vođena oštra rasprava između predsednika Ujedinjenog demokratskog pokreta Kosova Rexhepa Qosje i predstavnika dnevnog lista na albanskom jeziku ''Bota sot'', za koji se smatra da u celini favorizuje DSK. Akademik Qosja je nakon susreta izjavio da je ''iznenađen nektritičnim stavom novinara prema neistinama, denuncijacijama i neosnovanim optužbama koje objavljuju neki listovi na Kosovu, podstičući na taj način unutarnacionalno nasilje''.

Inače, za akademika Qosju je postalo ''uobičajeno'' da uči novinare kako treba da obavljaju svoj posao. Međutim, s druge strane, i obrazloženja predstavnika lista ''Bota sot'' bila su bleda u poređenju sa napisima koje objavljuje ova novina i koji se uglavnom tiču informacija o tajnim organizovanjima raznih političkih atentata. Zbog toga je izrazio zabrinutost i privremeni komesar za Medije Simon Hasselhock, koji je te napise okarakterisao kao ''opasnim''. Susret na sastanku privremenog administratoivnog veća sa predstavnicima medija završio se velikim nesporazumima. Neki izvori čak tvrde da je bilo i napuštanja sastanka nakon veoma oštrih rasprava o načinu kako treba rukovoditi jednom zemljom i kako treba izveštavati o toj zemlji. Predsednik Udruženja novinara Kosova Haqif Muliqi je izašao relativno razočaran. On je kazao da su diskusije dobile politički smer i da se više govorilo o ulozi medija tokom izborne kampanje na Kosovu koja je započela 13. septembra. On je preneo i da je šef Misije OUN na Kosovu ponudio predstavnicima medija da potpišu zajedničku deklaraciju protiv nasilja, na šta je Muliqi odgovorio da su novinari potpisali peticiju sa brojnim zahtevima i da bi takva deklaracija bila nepotrebna. S druge strane Kušner je izjavio da domaći mediji na Kosovu treba da učestvuju u smanjivanju nivoa nasilja, čak i njihovog međusobnog nasilja. ''Oni treba da reduciraju međusobne optužbe i rade nezavisno'', poručio je civilni administrator.

Dakle, susret koji je trebao da donese raspravu o zaustavljanju nasilja završio se daljim završavanjem odnosa između kosovskih političara i novinara.

Inače, odluku medija da ćute 24 sata, većina je ocenila kao pravi potez, ali reklo bi se samo zbog činjenice što je motiv bio veoma snažan da bi mu se neko suprotstavio. No, ipak je jasno da ćutanje, kako bi se podigao glas protiv nasilja ne može imati bitnog uticaja na građane. Jednu sličnu odluku kosovski novinari su svojevremeno doneli i povodom ubistva poznatog albanskog novinara Envera Malokua krajem 1998. godine. Ocene o ubistvu gospodina Malokua i tada su bile istovetne. Svi su govorili da je on ubijen da bi se ućutkao. Otuda je lako doneti zaključak da je apsurdno protestovati protiv nasilja i zločina u obliku koji bi ubica poželeo. Uostalom i na sahrani novinara Shefki Popove, mnoge njegove kolege su izjavile da će se boriti protiv nasilja pišući protiv nasilja. Stoga, birati ćutanje kao oružje protiv nasilja čini se da i nije bila prava odluka. Veton Surroi koji je bio jedan od učesnika u razgovoru sa članovima administrativnog veća Kosova, kao predstavnik svog lista Koha ditore, (i kako je sam napisao njegova redakcija je bila inicijator ovog ''protesta'') u osvrtu na ovaj sastanak napisao je da je Kušner na kritike o nedostatklu bezbednosti odgovorio da UNMIK i KFOR nisu tu da menjaju društvo, već je ono onakvo kakvim se pokazuje.

Bilo kako bilo, domaća štampa je već sutradana anketirala brojne građane Kosova pitajući ih kako su se osećali bez informacija i vesti. Jedni su izjavljivali građani da su proveli jedan monoton i sumoran dan, a drugi da zauzeti svojim poslom nisu ni zapazili nedostatak informacija. Sve razvoje koji su se desili toga dana, oni su doznali sutradan... U centru Prištine ubijen je jedan kosovski Albanac, a drugi je ranjen...

AIM Priština, Arbnora BERISHA