Međuzavisni izbori i međuzavisne albanske tenzije

Tirana, 25.09.2000

U rasplamsaloj predizbornoj kampanji u Albaniji za lokalne izbore, učešće potpredsednika Demokratskog saveza Kosova Eqrema Kryeziua na predizbornoj manifestaciji Demokratske partije Albanije 19. septembra u gradu Kuksu, donelo je jedan novi elemenat. Ovaj novi elemenat je otvoreno fizičko angažovanje raznih političkih snaga u Albaniji ili na Kosovu u uzajamnim predizbornim kampanjama, a u prilog izborne pobede svog saveznika u drugoj zemlji. To bi moglo da poveća izborne tenzije i ojača borbu ''patriotskim'' temama između političkih partija u Albaniji u ovom izbornom trenutku, ali s druge strane, može povećati i tenzije i uticati i na predizbornu atmosferu i na samom Kosovu. Nisu manje problematične posledice ni kada je reč o Makedoniji, gde jedan od glavnih rukovodioca Albanske demokratske partije Menduh Thači u vezi sa oružanim incidentima koji su se desili u Zapadnoj Makedoniji među tamošnjim grupama albanskih glasača tokom prve runde lokalnih izbora 10. septembra, optužio je Bujara Bukoshija inače bivšeg premijera kosovske vlade u egzilu za impliciranje njegovih snaga kao i struktura Demokratske partije Albanije.

Ranije se nije dešavalo da se prostori nastanjeni Albancima na Balkanu nađu u isto vreme u izbornom periodu. U Albaniji se 1. oktobra odvijaju izbori za lokalnu vlast, na Kosovu se 28. oktobra takođe održavaju izbori za lokalnu vlast u organizaciji OUN i u Makedoniji 10 i 24. septembra odvijale su se dve runde izbora za lokalnu vlast.

Do sada su političke partije u Tirani, u predizbornoj kampanji, izbegavale da pozivaju svoje partnere ili saveznike među partijama ili albanskim političkim liderima sa Kosova ili Makedonije da dođu u Albaniju i vode predizbornu kampanju njima u prilog. To je bilo nešto uobičajeno u prvom postkomunističkom periodu u predizbornim kampanjama albanskih političkih partija na ovim prostorima, gde su predstavnici jedne ili druge partije uzajamno učestvovale u predizbornim kampanjama partija u Albaniji, Kosovu i u Makedoniji.

Nakon intervencije NATO na Kosovu i nastojanja UNMIK-a za stabilizaciju stanja i izgradnju demokratskih institucija na Kosovu, bila je prisutna posebna pažnja međunarodnog faktora u pravcu smanjivanja negativnih efekata unutaralbanske partijske međuzavisnosti. Visoki zvaničnici zemalja Zapada koji su posećivali Tiranu tokom ove godine nakon uspostave međunarodne administracije na Kosovu, stalno su savetovale albanske političke partije da ne premeštaju njihove svađe na Kosovo među tamošnjim homolognim partijama. 13.juna šef Misije OUN na Kosovu Bernar Kušner je zabranio ulazak na Kosovo predsedniku Demokratske partije Albanije Sali Berishi.

Međunarodni zahtevi upućeni partijama u Tirani su koincidirali i sa brigom da se režimu Miloševića ne stvori nikakva mogućnost da utiče ili iskoristi političke svađe albanskih partija u cilju pooštravanja i destabilizacije situacije na Kosovu, Mekedonije i šire. Ta zabrinutost je stalno rasla, posebno u sadašnjem periodu parlamentarnih i predsedničkih izbora u Srbiji, kada je u Miloševićevom interesu da se zaoštre sudari među albanskim političkim partijama u Albaniji, na Kosovu i Makedoniji i da bi se obezvredila akcija NATO i Zapada za uspostavljanje mira na Kosovu. Tu zabrinutost je izrazio i vrhovni komandant NATO za Evropu general Džozef Ralston tokom njegove posete krajem prošlog meseca Tirani, kada je podvukao da su svi izbori koji će se održati u regionu značajni za NATO i da su NATO snage u pripravnosti kako bi obezbedile sigurnu atmosferu u svim ovim zemljama. I premijer Albanije Ilir Meta je 20. septembra ponovio ovu zabrinutost izjavljujući da Milošević pokušava da podstakne probleme u izborima u Makedoniji, Albaniji i na Kosovu.

Iako je predizborna kampanja za izbore 1. okrobra u Albaniji započela pre nekoliko meseci, do sada glavne političke partije nisu pokušavale da pozovu homologne partije sa Kosova ili iz Makedonije da im pruže pomoć u njihovoj predizbornoj kampanji. Isto tako, glavne političke partije u Albaniji i njihovi lideri nisu koristili pitanje Kosova kao temu u njihovoj predizbornoj kampanji. Čak ni Socijalistička partija ni Demokratska partija nisu se izjasnile u vezi sa problemima i događajima koji su se desili u predizbornim kampanjama na Kosovu i u Makedoniji. Vlada, parlamentarna Komisija za spoljnu politiku i političke partije u Tirani su protestovale zbog činjenice što je UNMIK tolerisao i stvorio Beogradu mogućnost da proširi kampanju za savezne parlamentarne i predsedničke izbore i u srpskim enklavama na Kosovu. Samo je 21. septembra sekretar za spoljne poslove Socijalističke partije Albanije Arta Dade zatražila od Partije za demokratski prosperitet da ne bojkotuje drugu rundu lokalnih izbora 24. septembra u Makedoniji. Albanske političke partije u Albaniji, na Kosovu i Makedoniji imaju svoje veze i međusobna savezništva. Ali, to se ne tiče programa ili njihovih političkih strategija. To je više povezano sa preferencijama i ličnim međusobnim odnosima političkih lidera. To je toliko istinito da se može reći da su veze i savezništva među albanskim političkim partijama u Albaniji, Kosovu i Makedoniji danas sasvim različite od onih pre četiri godine. Sada su političke partije u Albaniji postale savaznici onim partijama ili liderima na Kosovu i Makedoniji koje su ranije optuživali, a postali su protivnici onim snagama i liderima koje su nekada hvalili.

Učešće jednog rukovodioca Rugovine partije na predizbornom mitingu Demokratske partije Albanije u stvari ne izražava uticaj koji političke partije Kosova imaju u Albaniji, već govore više o potrebi koju imaju političke partije Kosova za obezbeđivanje podrške političkih partija u Albaniji. Jedna snaga smatrana moderiranom, kao što je DSK, oseća potrebu za podrškom od jedne partije snažne linije kao što je Demokratska partija u Albaniji, da bi stvorila protivbalans u novom kosovskom izbornom telu sa uticajem u porastu partije snažne linije Hashima Thačija.

Učešće kosovskih političkih partija u predizbornoj kampanji u Albaniji nema značajnijeg uticaja na izborni rezultat u Tirani. Ali, ono utiče u smislu zaoštravanja predizborne borbe. Nije još poznato da li će Centralna izborna komisija u Tirani upozoriti političke partije da ne koriste predstavnike političkih partija van Albanije, jer član 130 novog Izbornog zakona zabranjuje propagandu za ili protiv jednog kandidata ili izbornog subjekta od strane stranaca. Centralna izborna komisija je upozorila Demokratsku partiju kada je na njenom predizbornom mitingu 12. septembra u Draču učestvovao i pozdravio i gradonačelnik Barija u Italiji koji pripada italijanskoj desnici, ili pak slučaj jednog predstavnika Narodne partije Austrije. Slučaj učešća DSK na predizbornim mitinzima Demokratske partije je nekako specifičniji, jer je reč o jednoj albanskoj partiji, ali sve dok ove albanske partije deluju u jednom drugom administrativnom ili državnom entitetu, na Kosovu i u Makedoniji, to bi moglo da podstakne Centralnu izbornu Komisiju da zatraži primenu Izbornog zakona i u odnosu na njih.

U sadašnjoj uzavreloj predizbornoj kampanji, ukrštanje ili fizičko angažovanje albanskih političkih partija na manifestacijama i predizbornim kampanjama u Albaniji, na Kosovu i Makedoniji izgleda da ne doprinosi smirivanju predizbornih tenzija ni u jednoj od ovih kampanja. Razumljivo je da kampanje i izborni rezultati albanskih partija na Kosovu i u Makedoniji imaju minimalan uticaj na tok kampanje ili rezultate izbora u Albaniji. Međutim, kampanje i aktivnost političkih partija Albanije imaju veoma veliki uticaj i na tok predizborne situacije i unutaralbanske politike na Kosovu i u Makedoniji.

Što vernije budu bile albanske političke partije njihovoj geografskoj granici, utoliko će biti bolje za povoljan tok ove sezone izbora u kojima učestvuju kao i za sam imidž albanskog faktora u regionu Jugoistočne Evrope. Bilo bi dobro da međuzavisnost izbora isključi međuzavisnost tenzija.

AIM Tirana, Shaban MURATI