Bajram Rexhepi i Oliver Jovanovic u Ohridu – most u Mutrovici

Penzionisani americki general i administrator UN za Kosovsku Mitrovicu doveo je sa sobom u Ohrid prve ljude podeljenog grada da bi ucestvovao na panelima o viziji buducih odnosa Albanaca i ostalih u regionu i zajednickim interesima kao bazi za saradnju. Most, kao simbol podele grada, ostao je naravno u Mitrovici.

AIM Skopje, 23.9.2000

Nedavno je u Ohridu, u organizaciji cuvenog Aspen instituta iz Berlina odrzana radionica "Uloga Albanaca u eurointegraciji Zapadnog Balkana - Misija moguca" (bez upitnika, koji se podrazumeva). Reklo bi se jedan od mnogih skupova, koji je rezulat pojacanog interesa Zapada za dogadjaje na prostoru koji obuhvata bivsu SFRJ i Albaniju, spakovan kao projekt Pakta o stabilnosti Jugoistocne Evrope. Pitanje Kosova i ekonomske i politicke stabilnosti Makedonije, Albanije i Crne Gore, kao i moguci razvoj dogadjaja u Srbiji, bili su okvir dvodnevne rasprave o ulozi Albanaca u regionu. Odnosi razlicitih albanskih zajednica sa drugim etnickm grupama, po oceni ljudi koji su ukljuceni u program "Transfjuz" berlinskog Aspen instituta, imace nesumljiv uticaj na proces demokratizacije u regionu.

Akademskim miru skupa je ipak poseban pecat dalo ucesce pretstavnika Albanaca i Srba iz Kosovske Mitrovice i njihovog stranog administratora, Albanski gradonacalnik Mitrovice, tacnije pretendent na to mesto na pretstojecim lokalnim izborima na Kosovu, Bajram Rexhepi i Oliver Ivanovic, predsednik Srpskog nacionalnog veca severnog Kosmeta, zajeno sa penzioniranim americkim generalom i regionanim administratorom UN za Kosovsku Mitrovicu Viljamom Nesom, imali su najprije pomalo dramaticni dolazak u Ohrid. Doputovali su helikopterom KFOR-a, oko generala su se po tipicno americkom terku muvali njegovi asitenti, pomocnici, sto god bili. Sesija radionice je trajala kada je jedan od organizatora ispred dve prazne stolice na masi stavio oznake sa imenima Rexhepija i Ivanovica, Igrom slucaja, onu za Ivanovica postavio je odmah do jedog kosovskog Albanca, a onu Rexhepija do Srbina, koji vodi jednu nevladinu organizaciju, koji se vec nekoliko meseci sklonio u Crnu Goru, dok izbori u Sbiji ne zavrse. Kosvar je jednostavno promenio oznake sa imenima Ivanovica i Rexhepija i sve je doslo na svoje mesto - Ivanovic je trebao sesti do Srbina, Rexhepi do Albanca, a njih dvoje i onako se cesto nalaze zajedno u drustvu raznih posrednika koji prave napore da Kosovska Mitrovica ne bude novi Mostar.

Ipak, najprije doslo do pauze za kafu, a nakon nje stvar je u svoje ruke uzeo penzionirani americki general. Pretsatvljajuci se, Vilijam Nes je rekao da ne voli da ga oslovljavaju sa "generale", jer iako je sluzbovao jednu godinu u BiH i Tuzli, penzioniran je februara ove godine, na Balkan se vratio juna kada je nakon nekoliko mirnih penzionerskih meseci resio da svoje iskustvo okusa kao civilni administrator za oblast Kosovske Mitrovice. Nes je vojnicki jednostavno svoje razumevanje stanja na terenu objasnio primerima triju naselja koji se nalaze na teritoriju kojeg u ime UN administrira. Naravno, rekao je ono sto, gore dole, svi znaomo da su reka Ibar i famozni most na njoj u Kosovskoj Mtrovici linija podele izmedju vecine i manjine. Ali podela na vecinu i manjinu i u ovoj oblasti je relativna. Kliseu odgovara primer sela Banje nekad sa oko 300 stanovnika, oko 95 procenata Srba. Sada ih u selu ima 109, a u selu zive i tri albanske familije. Selo svakodnevno cuva od 75-100 vojnika KFOR-a. "Rudarsko brdo" je suprotan primer. U ovom naselju zivi 600 Albanaca u srpskom okruzenju. I ovde vojnici KFOR-a cuvaju naselje. Nes je naveo i treci primer - romsko naselje u blizini Topionice sa oko 250 Roma koji su se ovde sklonili. Usput naveo i podatak da je kod njihove dece nadjeno prisustvo olova u krvi dva put vece od ostalog stanovinistva. Teza penzioniranog generala i aktuelnog aministratora UN za oblast Mitrovice je bila da pitanje vecine i manjine u lokalnim uslovima dozivljava redefiniciju. I dodao da kada putuje ka bilo kom od ova tri naselja, putem uvek nailazi na obicnu zivotnu atmosferi - ljudi rade na poljima, narod je u pokretu,,, dok kada udje u naselja slika je potpuno drugacija - usred dana nikog izvan kuca, retko ko nesto radi dalje od malih dvorista.

Bajram Rexhepi svoje je izlaganje zapoceo time sto je rekao da je svestan da kao pripadnik vecinskog naroda bas vecina ima svetu obavezu da se brine o bezbednosti manjine. Pominjuci novu objektivnost u isto vreme je izjavio da manjine moraju prihvatiti novu realnost i da se prema njoj i ponasaju. Pomenuo je i albanske frustracije iz rata, ali i ubedjenje da se ne mogu vracati u proslost, vec treba okrenuti ka buducnosti u kojoj ce se svi brinuti o svima. Teskoce na koje se nailazi na tom putu, po njemu su rezultat toga sto Srbi ne mogu da se oslobode milosevicevog sna i nade da ce se njegova politika vratiti. Rekao je i to " da oni ne treba da se osecaju kao da su u ZOO-u". Sto se pak Roma tice, rekao je da su tokom rata, Romi ubijali, pljackali, da su nakon njega, kao rezulat revansizama, njihove kuce spaljene, oni izgonjeni, ali da se sada stanje blizi toleranciji.

Oliver Ivanovic je na engleskom objasnio da govoriti srpski, da bi se osecao jednakim. Osecaj nepoverenja oznacio je preovladavajucim osecajem izmedju Srba koji su ostali, uz strah da ce biti proterani, progonjeni iz enklava (reako je Srbi na Kosovu su postali enklava-narod). Po njemu termin "nova realnost" zvuci kao pretnja-ugrozenost-besperspektivnost, ali da je po prirodi optimist, da ce se stanje ipak poboljsati, ako ljudi ne insistiraju na razlikama, vec na onome sto je zajednicko. Izneo je i neke detalje, po kojima se primeri pomenuti sa strane generala u penziji Nesa, razlikuju - Banja, je ipak kao neko ostrvo usred okeana, dok Rudarsko brdo je ipak blizu juznog dela grada za albanskom vecinom. Recept izlaska, po Oliveru Ivanovicu, jeste okretanje ka svakodnevnim problemima, briga o standardu i ulaganje u ekonomski razvitak. Poslednje reci - poruku u tom duhu, izgovorio je na albanskom. Svoje misljenje je izneo i ucesnik radionice, predsednik najajce albanske partije u Makedoniji, koja je deo aktualne vladine koalicije, Arben Xhaferi, i sam duze vremena zitelj Kosova. Po njemu "problem manjina" je artificijalan, glavnio problem jesete nedovrseni rat u raspadu nekadasnje Jugoslavije. Pravo samoopredeljenja stnovnistva Kosova proizlazi iz stausa Kosova kako konstitutivne jedinice nekadasnje Jugoslavije, sto nije postovano. I uzgred upitao: Zasto je Kostunica u Kosovskoj Mitorvici nije prifvacen.

Penzionisani generalk Nes, ocito i nije znao ko je Xhaferi, pa i nije krio da pomalo i ne razume njegovo izlaganje, pa se okrenuo opet svakodnevici, Izjavio je da veoma cesto, kada sa Rexhepijem i Ivanovicem raspravlja nasamo, i jedan i drugi imaju razumevanje za probleme koje drugi pokrece, sto je po njemu dobar znak.

Gledajuci na svoj sat, kao da je dao znak organizatoru da da pauzu za rucak. Pre toga svi ucesnici skupa su se zajednicki fotografisali na terasi hotela "Granit", naravno sa prelepim jezerom u pozadini. Nes, kao vodja mitovacke ekipe, ipak nije ostao na zavrsetku sesije, da bi sebi i Rexhepiju i Ivanovicu ostavio mogucnost da se prikljuce nastavku rada vorksopa - o zajednickim intersima kao zbaze za suradnju - zajednicka sigurnost kao izazov za ekonomski razvitak. Cekao ih je KFOR-ov helikopter na oridskom aerodromu da ih vrati na Kosovu. I cini se neizbeznom simbolu onoga sto se u Sremskoj Mitrovici dogadja mostu, ciji duh kao da je lebdeo u vazduhu dvosatne sesije na kojoj su dominirali. Most koji, poput onog mostarskog, zasad vise razdvaja, umesto da u duhu svoje osnovne funkcije, spaja.

Treba li reci da je radionica zatim opet utonula u svoj akademski mir, rasprava je zavrsena, doneti su zakljuci i preporuke. Ostalo je bez decidnog odgovora pitanje mogucnosti misije - ulozi Albanaca u eurointegracijama Zapadnog Balkana.

AIM Skopje

ISO RUSI