(Zlo)upotreba dece

Slovenija i izbori

Početak izborne kampanje obeležen je žestokim raspravama o granicama dozvoljene propagande političkih partija u medijima.

Ljubljana, 17.09.2000.

U Sloveniji je 15. septembra zvanično počela tridesetdnevna politička kampanja za opšte parlamentarne izbore, koji će se održati 15. oktobra. Stranke koje odluče da učestvuju u izborima imaju još nekoliko dana da predaju svoje prijave, iako je predizborna utakmica već krenula, punom parom, bar što se tiče najvećih partija. Manje stranke su se dugo nećkale, pošto je početak kampanje nesretno tempiran u vreme kada je počela i Olimpijada. Jasno – sva pažnja potencijalnih birača bila je okrenuta Sidneju, Ljubljana i politika su otišli u drugi plan.

U slovenačkom registru političkih partija pobrojano je 35 stranaka. Mnoge od njih postoje samo na papiru ili su beznačajne. Istini za volju, veći deo javnosti pojma nema da u Sloveniji postoji "Antikomunistička legija Slovenije" (AKL), "Civilna inicijativa za Sloveniju" (CIS), "Dežalna stranka Štajerske" (DSŠ), "Stranka ravnopravnih dežel" (SED), te "Komunistična partija Slovenije" (KPS). Za ozbiljnu utakmicu se sprema oko osam (uglavnom) parlamentarnih partija, pošto na uspeh mogu da računaju samo najveće otkako su nedavne ustavne promene povisile prag za ulazak u parlament na 4 % glasova birača u celoj državi ili preko 30 % glasova u jednoj izbornoj jedinici.

Spotovi i e-kombiji

Tek sada se vidi koliko je različita taktika pojedinih kandidata; u modernizaciji je najdalje otišla Liberalna demokratija Slovenija (LDS) Janeza Drnovšeka koja je najavila da će kampanju "gurati" od prvog do poslednjeg dana, svim raspoloživim snagama. Pored plakata (na kome je, pored Drnovšeka, i glumica Milena Zupančič), spotova i promocijskog materijala, LDS je u arenu poslala i dva tzv. "e- kombija". To su vozila opremljena kompjuterima i priključena na Internet, kako bi gradjani iz bilo kog gradića u Sloveniji mogli u svako doba da stupe u vezu sa čelnicima stranke. Naravno, odmah dobijaju i odgovore na svoja pitanja. Za imidž partije se brine agencija Luna i vrhunski francuski stručnjak Jacques Sequela, koji je svojevremeno radio za Mitteranda (njegov je slogan: "Tiha moć") i druge poznate političare. LDS je ušao u kampanju sa (pomenutim) plakatom na kome je par LDS-ovih političara, sa Drnovšekom u sredini i sloganom "Slovenija ide napred!", što je preuzet naslov iz istoimene pesme slovenačkih fudbalskih navijača, koju su rokeri Predin-Kreslin-Lovšin (Zoran, Vlado, Pero) izmislili za minulo svetsko prvenstvo u fudbalu.

Udružena Lista Socijaldemokrata (Borut Pahor) izabrala je parolu "Nova energija" i svojoj listi kandidata dodala nekoliko poznatih imena iz javnog života. Svestan da je lider partije kojoj protivnici prebacuju činjenicu da su potomci (reformisanih) komunista, Borut Pahor pokušava da izbegne klasične zahvate (mitinge, govornice i mikrofon), već se radije upušta u nekonvencionalne akcije – skuplja dobrovoljne priloge za socijalno ugroženu decu, pekući palačinke na glavnom trgu (bolje rečeno – parku) u Ljubljani i slično.

Trenutno na vlasti i u vladi Andreja Bajuka, partija Franca Zagožena SLS-SKD (fuzionisane bivša Narodnjačka stranka braće Podobnik i demohrišćanska Lojze Peterlea) krenula je u boj krilaticom "Ponosno za Sloveniju". Veće plakate i spotove su ostavili za period posle 22. septembra. Trenutno im najveću muku predstavljaju pisci grafita, koji na njihove plakate, pored ogromnog portreta šefa partije Zagožena dopisuju "Zavožen" (pokvaren) i "Zafuran" (propao), kao aluziju na njegovo prezime.

Socijaldemokrati Janeza Janše za sada ponavljaju već korišćen slogan "Vreme je za Sloveniju", a potencijalnim biračima preko plakata obećavaju med (a možda i mleko). Donedavni koalicioni partner u vladi Janeza Drnovšeka, Partija penzionera (DeSuS) u kampanji neće pažnju poklanjati plakatima, već ličnim kontaktima sa glasačima.

Fenomen za sebe je najmanja parlamentarna partija SNS (Slovenačka nacionalna partrija) Zmaga Jelinčiča. Spretni Jelinčič je do početka devedesetih bio mnogo šta – baletan, strasni kolekcionar oružja i numizmatičar, a onda počinje karijeru političara, kao vatreni nacionalista i neprijatelj stranaca, posebno "južnjaka". Da bi 1996. godine radikalno izmenio retoriku i postao kritičar Katoličke crkve, u momentu kada je ona u ponovnom zamahu, suprotstavljajući se njenim sve većim apetitima. Potom se jedini javlja u ulozi kritičara Zapada zbog politike prema Jugoslaviji (javno je osudio i prošlogodišnje bombardovanje) i postaje zastupnik interesa naroda iz bivše Jugoslavije. U Sloveniji, naravno. Drugim rečima - Jelinčič je iz korena promenio ne samo politiku, već i izbornu bazu. I nada se uspehu. Da će osvojiti cenzus za ulazak u parlament.

Ponovo u sedlu

Izborna pravila su već nekoliko godina ista, za sve partije. Izborna kampanja je ograničena na propagandu u medijima, plakatiranje i predizborne skupove. Troškovi kampanje ne smeju biti veći od 60 pfeninga po glavi glasača, a koliko je novca zaista proćerdano kontroliše Računski sud preko posebnih žiro računa. Mesec dana posle izbora partije moraju sve račune i spisak donacija da predaju sudu. Obavezno se dokumentuju sve donacije koje su veće od tri prosečne plate u Sloveniji, svi krediti i pozajmice, čka i odložena plaćanja.

Što se stila u reklamiranju tiče – tu su naručiocima ruke delimično slobodne, pošto je reklama, na kraju krajeva, stvar svake pojedine partije. Opštine su dužne da besplatno obezbede plakatna mesta, ravnopravno za sve partije, dok na javnoj TV (Televizija Slovenija) sve partije imaju pravo na jednak tretman, u skladu sa zakonom. Još uvek je zabranjeno u odajama verskih zajednica agitovati za neku političku opciju, povodom izbora. Kazne za prekršioce su, medjutim, još uvek simbolične: 200 DEM za političko okupljanje bez dozvole ili uništavanje plakata, a 15.000 nemačkih maraka za partiju koja nije otvorila poseban račun za kampanju. U poredjenju sa oko 900.000 DEM koliko će (zvanično) partije potrošiti na reklamu, kazne nisu rigorozne, pa se čini da se kršenje pravila čak i isplati. Srećom, u vreme kampanje važe posebna pravila pred slovenačkim sudovima. Onaj, ko tokom političke kampanje povredi lični integritet protivnika, dolazi na udar ubrzanog postupka na redovnom sudu, koji mora u roku od tri dana da odluči o opravdanosti tužbe. Protiv odluke prvostepenog suda dozvoljena je žalba u roku od 48 sati, a viši sud ima četiri dana da prihvati konačnu i pravosnažnu odluku.

Činilo se da su pravila jasna sve dok ovogodišnja politička kampanja nije otvorila neka nova pitanja. RTV Slovenija je, recimo, odbila da prikazuje spot Janšine Socijaldemokratske partije (SDS), koji je snimila agencija Pan, zato što se u oglasu pojavljuju i deca. Prema mnenju Iztoka Lipovška, šefa marketinga u RTV Slovenija, upotreba dece u predizbornom spotu znači ozbiljno kršenje kodeksa oglašavanja na televiziji, a u suprotnosti je i sa upravo usvojenim kodeksom o radu na RTV Slovenija. Rečena pravila su prihvaćena kao standardi na osnovu medjunarodnih konvencija, koje je potpisala i Slovenija, a koje definišu da u cilju političke propagande nije dozvoljeno angažovati decu do 14 godina starosti. SDS odgovara da su iste konvencije bile na snazi još 1996. godine, pa tada nikome nije smetalo prikazivanje dece u oglasima LDS-a, Udružene liste socijaldemokrata i drugih partija

Zanimljivo je pogledati i kakav je rejting pojedinih partija, tri sedmice pre izbora; tu ankete daju različite odgovore. Prema pojedinim sondažama javnog mnenja, za Drnovšekov LDS bi danas glasalo gotovo 40 % gradjana. Realnije su procene koje je posle obimnog istraživanja na velikom uzorku ispitanika ovih dana objavio Centar za istraživanje javnog mnenja i masovnih komunikacija. Prema toj anketi (koju Bajukova vlada nije želela da finansira – verovatno sluteći rezultat) u ovom momentu bi za LDS glasalo oko 21,8 % birača, za SDS 9 %, za Udruženu listu socijaldemokrata 8,5 %, za DeSuS 6,9 % glasača, za novu SLS (Zagožen) 6,1 % i premijersku partiju "Nova Slovenija!" Andreja Bajuka 5,2 % ispitanika.

Prednost je, za sada, na strani levice, mada iznenadjuje dobar rejting "premijerske" partije, kao i neuspeh fuzionisane SLS, koja trpi posledice nedavnog udruživanja i cepanja bivših demohrišćana. Drnovšekova LDS beleži prednost (u anketama) i u oceni kompetentnosti njenih ljudi na osam područja. Zanimljivo je da aktuelni ministri iz Bajukove vlade ni u jednom od tih resora nisu dostigli poverenje koju glasači još uvek daju ljudima iz nekadašnje Drnovškove ekipe.

Igor Mekina (AIM Ljubljana)