Dan protiv nasilja

Priština, 22. 09.2000

Manifestacija protiv nasilja, zamišljena kao grandiozna, održana u glavnom gradu Kosova i šest drugih gradova, ne samo da nije uticala u pravcu sprečavanja političkog i međuetničkog nasilja, već je to nasilje samo još više uzelo zamaha. Za samo 48 sati, nakon ove manifestacije, na Kosovu je registrovano najmanje četiri ubistva, od kojih su u dva slučaja na meti bile veoma poznate ličnosti kosovskoj javnosti. Opšte je mišljenje da su ubijeni, jer su se bavili svojim poslom i nisu želeli da odstupe od svojih principa.

Te subote, 9. septembra svi govornici su apelovali za mir, za prestanak ubijanja iz raznih motiva. ''Kosovo bez nasilja je budućnost Kosova'', poručio je auditorijumu od nekoliko desetina hiljada okupljenih građana Prištine kosovski administrator Bernar Kušner. Svoj govor čitao je na albanskom jeziku, ali je dve kratke rečenice progovorio i na srpskom. Njegovo demonstriranje tolerancije jezika, nije međutim naišlo na odobravanje. Na izgovorene reči na srpskom jeziku, iz mase je odgovoreno zviždanjem i negodovanjem, i to oba puta. Ono što je sigurno nije se zviždalo sadržaju poruke ''da živimo zajedno'', već upravo jeziku jednog naroda koji vodi Slobodan Milošević, osoba koja je optužena za ratne zločine. Što se sadržaja poruke tiče, rasprostranjeno je mišljenje da zajednički život nisu uništili kosovski Albanci, već upravo Milošević i njegovi sledbenici, svojim delovanjem u poslednjih deceniju i više. Uostalom i Numan Balić, predsednik Stranke demokratske akcije se okupljenima obratio na albanskom i bošnjačkom jeziku. No, on je dobio možda najveće aplauze i podršku.

Ono što je bilo uočljivo, ali i prethodno najavljeno, kosovski Srbi nisu učestvovali na ovoj manifestaciji koja je u startu bila zamišljena kao zajednički protest protiv nasilja. Doduše, jedina osoba srpske nacionalnosti Sonja Nikolić (član departrmana za demokratizaciju) stajala je na bini zajedno sa Kušnerom i albanskim, turskim, bošnjačkim političkim liderima i predstavnicima nevladinih organizacija, ali nije se primicala mikrofonu. Kao glavni neučešća kosovskih Srba naveden je problem bezbednosti. Gračanički Srbi su odbili da u ovo selo nadomak Prištine dođu kosovski Albanci i zajedno protestuju, kao što ni albanski organizatori nisu mogli da garantuju bezbednost Srbima ukoliko bi se rešili da dođu u Prištinu. Jedan od organizatora ovog protesta Rešat Sahitaj iz Partije liberalnog centra Kosova je to obrazložio rečima da su ''rane Albanaca izazvane od strane aparature Miloševićeve sile još uvek sveže u glavama Albanaca''. S druge strane, kosovski Srbi su najavili liturgije po njihovim hramovima. Međutim, one nisu održane, Naime, umesto u subotu, uobičajene mise su se održale u nedelju, a prisutni su bili samo vernici. Kosovski Srbi su predstavnicima štampe rekli da su kasno dobili dopise o održavanju manifestacija protiv nasilja.

Organizovanje manifestacija protiv nasilja bile su rezultat dubljih razgovora između predstavnika kosovskih Albanaca i Srba u američkoj kancelariji u Prištini koji su predstavljali nastavkom susreta održanog dva meseca ranije u Arli Hausu kod Vašingtonu, kada su Albanci i Srbi potpisali deklaraciju kojom su se obavezali da će se suprotstaviti nasilju u bilo kakvom obliku na Kosovu. U tom smislu možda nije slučajno što je na centralnoj manifestaciji u Pritini u ime političkih lidera govorila jedna moderirana ličnost, kao što je Naim Maloku, za koju je rasporstranjeno mišljenje da ima moralni i nacionalni kredibilitet koji mu dozvoljava da od svojih sunarodnika zatraži da zaustevee nasilje. Gospodin Maloku, jedan od komandanata bivše OVK, nakon rata formirao je Partiju pod imenom Liberalni centar Kosova koja se smatra poželjnim saveznikom svake od političkih partija koja želi dobiti izbore na Kosovu.

''Susret u Arli Hause, ohrabrio nas je da preduzmemo ovaj korak kako bi se okončalo nasilje u bilo kom obliku na Kosovu, ubeđeni da je to jedini put za ostvarivanje interesa Kosova'', rekao je Maloku pred nekoliko desetina hiljada građana Prištine koji su ga dočekali sa aplauzima.

Međutim, marš koji je usledio i na čijem čelu su bili međunarodni administrator za Kosovo Bernar Kušner i dva najsnažnija albanska lidera Hashim Thaci i Ibrahim Rugova, pokazao je da okupljeni nisu slušali pažljivo ono što je izgovorio pre nekoliko trenutaka gospodin Maloku. Sledbenici gospodina Rugove približavali su se brojnim telohraniteljima gospodina Thacija uzvikujući ''Rugova Rugova'', a s druge strane i sledbenici gospodina Thacija postupli su isto prema telohraniteljima gospodina Rugove. Pokreti mase u određenim trenucima stvarali su strahovanja da bi situacija mogla da se iskomlikuje. Umesto transparenata ili na sličan način izražavanja protesta protiv nasilja, masa je u stvari od samog početka ovog skupa pokazivala svoje političko raspoloženje i simpatije prema glavnim liderima. Neke novine su narednih dana čak objavljivale i tekstove čija je tema bila :''Čije se ime više i glasnije uzvikivalo''!?

A, već sutradan, možda i zbog puke koincidencije aktuleno stanje je pokazalo svoje pravo lice. Istina, glavni cilj ove manifestacije je možda i realizovan, pošto tih dana nije zabeležen nijedan slučaj međuetničkog nasilja. Međutim, u nedelju u podne, u blizini Prizrena dve naoružane osobe izašle su iz šume i iz kolone svatova pokušali da kidnapuju jednu devojku. Devojka je ranjena i izgubila oko, a zločinci pobegli. Malo kasnije, drugi kriminalci napadaju kuću vlasnika jedne benzinske pumpe i nakon pljačke hladnokrvno ga ubijaju...

Međutim, ubistvo koje je uzdrmalo javnost odbacuje mogućnost da je manifestacija protiv nasilja imala efekta. Dogodilo se u ponoć, u nedelju u gradiću Vučitrn na putu između Prištine i Mitrovice. Ispred svog stana ubijen je Šefki Popova, novinar najstarijeg dnevnog lista na Kosovu ''Rilindja''. Prema policiji UNMIK-a svedoci su videli dve osobe koje su bežale sa mesta događaja. Oni koji poznaju Popovu tvrde da je bio miran čovek i da ni sa kim nije bio u svađi. Glasnogovornik OEBS-a Roland Bles je u ponedeljak izjavio da ''je još uvek rano reći da li ubistvo Šefki Popove vezano za njegovu profesiju''. Njegove kolege iz lista nisu odbacile mogućnost da je ubijen od strane tajnih srpkih službi ''pošto je bio jedan od najmarljivoijih novinara u otkrivanju zločina koje su srpske snage izvršile na Kosovu''. Takve ocene se često daju na Kosovu, iako najčešće bez dovoljno činjenica i špekulativno. Ima i onih koji podsećaju da je novinar Popova bio ugledni aktivista Socijaldemokratske partije Kosova koju predvodi Kaqusha Jashari i da je bio na izbornoj listi. Da li u pozadini ovog ubistva stoji politika, lični ili profesionalni motivi, teško je proceniti. Jedino što je jasno je Popova ubijen od strane nekoga ko je jedini i znao pravi razlog.

I dok su se kolege novinari Šefki Popove vraćale sa njegovog pogreba i komentarisali gubitak svog kolege, ne krijući strah da se to može desiti i njima, jer je ovaj slučaj ubistva protumačen i kao otvaranje kruga nasilja protiv novinara na pragu predizborne kampanje, još jedna vest je uzdrmala glavni grad Kosova. Pri povratku sa trodenvmog simpozija posvećenom budućnosti i razvoju Prištine, na ulazu u njegov stan ubijen je poznati kosovski arhitekta Rexhep Luci, aktuelni direktor Uprave za urbanizam u opštini Priština.

Gospodin Luci je bio poznat kao čovek koji je stvarao urbanističke planove za grad Prištinu i bio jedan od kategoričnih protivnika bespravne gradnje koja je u stvari poružila izgled glavnog grada Kosova u poslednjih godinu dana posebno, mada se ni u poslednjih deset godina niko i nije starao o njemu. Kako piše u dnevniku ''Koha ditore'', analitičar Ylber Hysa, gospodin Luci mu je samo nekoliko sati pre nego što je ubijen rekoa da su mu pretili brojni ljudi koji su ga optuiživali zbog činjenice što se protivi bespravnoj gradnji.

Svedoci su, s druge strane, izjavili da je ubica nakon izvršenog zločina sa najmanje šest metaka, rekao čoveku koji se zadesio u blizini da je ''nekog ubila struja'' i nastavio da hoda polako, prema izlazu gde ga je čekalo vozilo kojim je pobegao. Izdavač lista ''Koha ditore'', Veton Surrroi je izjavio da su i Šefki Popova i Rexhep Luci ubijeni jer su razmišljali i radili drugačije od ubica.

S druge strane, razni krugovi upozoravaju o mogućnosti izbijanja jednog novog ciklusa nasilja tokom predizborne kampanje koja je započela 13. septembra. Međunarodna policija, KFOR i OEBS formirali su grupu za zaštitu kandidata na izborima, međutim, kako je to izjavio glasnogovornik OEBS-a Roland Bles, to je veoma teško sprovesti pošto obično nema svedoka napada, te je takođe ''veoma teško odrediti koji je napad izvršen iz političkih motiva, a koji ne''.

Bilo kako bilo, na Kosovu se nekoliko puta pokazalo da se nasilje ne može sahraniti održavanjem javnih manifestacija, ma koliko one bile masovne. Kosovu je potrebna efektivna policija, jer kako stvari sada stoje, mnogi će kandidati za lokalne izbore biti primorani da povuku kandidature, ili pak, neće smeti da garantuju biračima da će moći da im obezbede siguran život, kada nisu u stanju da zaštite ni sebe niti da drugima osiguraju osnovno pravo - pravo na život.

AIM Priština, Rrahman PACARIZI