24. septebar na Kosovu

Priština, 22.09.2000

Nakon što su UNMIK i OEBS ( koji sa KFOR-om sačinjavaju kosovsku međunarodnu administraciju) odlučili da zauzmu "neutralan stav" prema održavanju jugoslovenskih izbora na Kosovu, pored kosovskih zakazanih za kraj oktobra, ovde su vruća politička tema postali i beogradski izbori. Istina, međunarodna adminstracija neće učestvovati u organizovanju izbora i neće ih priznati, ali njeni predstavnici više puta su upozoravali da je Kosovo, prema Rezoluciji 12-44 Saveta bezbednosti integralni deo Jugoslavije i da po tom osnovu svi njeni građani, uključujući i Albance imaju pravo da učestvuju na tim izborima. Na albanskoj strani to se tumači kao načelno podržavanje beogradskih izbora i procenjuje da je ovaj stav neuporedivo jači i dalekosežniji od stava o nepriznavanju određenih izbora, konkretno ovih zakazanih za 24. septembar. Zbog toga, međunarodna civilna administracija neće dozvoliti glasanje u javnim zgradama. Ali, u okvirima obaveza za obezbeđivanje reda i mira, dakle zbog sigurnosti stanovništva, a ne kako se ističe zbog izbora, KFOR i međunarodna policija će brinuti o bezbednosti ljudi koji će glasati i o redu i miru na mestima gde će biti postavljene glasačke kutije.

Miloševićevi emisari iz SPS-a izjavili su nedavno da će se na Kosovu glasati na oko pet stotina lokacija, što bi otprilike moglo značiti da će biti toliko glasačkih mesta. Ta procena izgleda da je bila preterana, zbog čega je kasnije poprilično snižena. Trenutno, srpske vlasti u Beogradu računaju na otvaranje oko 300 glasačkih mesta, uglavnom u srpskim enklavama, ali i drugim mestima. Pored ostalog, objavljeno je da će se u Prištini otvoriti tri glasačka mesta. Toliko glasačkih mesta za odprilike 90 do 100 hiljada Srba. Oko ovog podatka kreću se sve procene međunarodnih organizacija o broju Srba koji trenutno žive na Kosovu. To je otprilike polovina ili nešto manje od ukupnog broja srpsko-crnogorskog stanovništva koje je živelo pre rata na Kosovu.

Obzirom na veoma nisku stopu rađanja i na sklanjanje dece na sigurnija mesta u Srbiji, u srpsko - crnogorskom stanovništvu Kosova može biti 50 do 60 hiljada ljudi sa pravom glasa. To je neki maksimum broja glasova koji predsednički kandidati i srpske stranke mogu zajedno izvući sa Kosova. Ranije, za vreme beogradske vladavine kada su Albanci i delovi nekih drugih nacionalnih zajednica bojkotovali srpske izbore, zajedno sa Srbima i Crnogorcima glasalo je i po nekoliko stotina Albanaca, kao i izvestan broj Roma, Bošnjaka-Muslimana, Goranaca, Turaka i drugih. Međutim, oni nikada nisu predstavljali značajan teg u ukupnim merenjima glasova. Uz pretpostavku da je glasanje prihvatala polovina pripadnika ovih nacionalnih zajednica, celi ovaj blok srpskim izborima mogao je dati najviše 30 hiljada glasova. U sadašnjim okolnostima nema ili ima veoma malih izgleda za njihovo učestvovanje na srpskim izborima. U najboljem slučaju može ih biti do nekoliko hiljada.

Ne bi trebalo da bude značajnijih zabuna ni oko broja glasača među kosovskim Srbima i drugih koji su napustili Kosovo i sada žive u Srbiji. Pored sto hiljada Srba, Kosovo je nakon rata napustilo i 25 do 30 hiljada Bošnjaka-Muslimana i isto toliko Roma. Međutim, nisu svi otišli i ostali u Srbiji. Pretpostavlja se da manji broj njih živi u Srbiji. U svakom slučaju, beogradski takmičari u borbi za vlast mogu računati najviše na dodatnih 50 do 60 hiljada građana sa pravom glasa, koji se mogu računati kao kosovski glasači. To znači da na beogradskim izborima realno može biti samo 100 do 120 hiljada kosovskih građana sa pravom glasa. Sve drugo, biće rezultat običnih izbornih manipulacija.

Na ranijim izborima, srpske vlasti su manipulisale sa 200 do 350 hiljada albanskih glasača. Moguće da je bilo većih zloupotreba, ali manipulacije sa pomenutim podacima mogle su se sasvim lako dokazati. U Srbiji se već pominju razne brojke glasača koje mogu biti predmet zloupotrebe vlasti. Svako ko ima dva zrna soli u glavu ne bi trebalo da veruje manipulacijama, čak ni sa nekoliko stotina albanskih glasača sa Kosova, a kamo li više. Po svemu sudeći, najviše će se manipulisati sa brojem srpskih glasača, delimično i drugih nealbanca. Pored propagande, u toj funkciji su i krajnje preuveličani podaci o broju Srba koji su navodno bili proterani nakon kosovskog rata. Pominju se brojke od 200 do preko 300 hiljada što je u domenu fantazija. Prema srpskim popisima stanovništva izvršenih nakon Drugog svetskog rata, nikada na Kosovu nije bilo toliko Srba. Prema tim popisima najveći broj Srba koji je ikada živeo na Kosovu- 228 hiljada i 261- bio je zabeležen na popisu stanovništva koji je izvršen 1971. godine. Kako se saznaje, UNMIK i OEBS odlučili su proteklih dana da ipak, na neki način budu prisutni na srpskim izborima na Kosovu. To će biti nešto kao prisustvo svedoka koji će uglavnom nadgledati stepen učešća glasača kako bi se lakše pobile moguće manipulacije sa brojem glasača.

Nakon beogradskih izbora od 24. septembra UNMIK, KFOR i OEBS mogu se suočiti sa novim paralelnim, gotovo legalno izabranim srpskim organima na kosovskom i opštinskim nivoima. Ovde gotovo niko ne spominje da će se sa saveznim održati i srpski lokalni izbori. To znači da će kosovski Srbi izabrati i opštinska rukovodstva. Istina, nije predviđeno održavanje izbora na kosovskom nivou za kosovsko predstavničko telo. Ali, njegovu ulogu lako mogu da preuzmu "kosovski poslanici" izabrani u savezni parlament, verovatno u nekoj kombinaciji sa srpskim opštinskim rukovodstvima. Toliko je očigledno da će se oni iskoristi kao pokriće za svakakve srpske planove oko Kosova. Ako nizašta drugo, onda će se svakako iskoristi za pravljenje raznoraznih problema. "Kosovski predstavnici i poslanici" lako mogu sebi stvoriti manevarski prostor za političko i diplomatsko delovanje u ime Kosova. Pozivaće se na madat naroda dobijen na izborima koje je UNMIK načelno podržao i svojim praktičnim neutralnim ponašanjem pomogao, naravno, i na Rezoluciju 1244 Saveta bezbednosti. Dalekosežne su i druge pravne, političke i diplomatske posledice. Formalno, a to u budućnosti može biti značajnije od činjeničnog stanja, ovo znači da se Beogradu priznaje pravo vršenja vlasti na celoj teritoriji Kosova. Faktički, znači trenutno, pravo vršenja vlasti priznaje se samo u nekim mestima, u srpskim enklavama gde kosovski Srbi, i u sadašnjim okolnostima, manje više efektivno vrše svoju vlast, delom oslanjajući se i na Beograd. UNMIK je dosada tolerisao faktičku civilnu vlast Beograda, koja se, naravno predstavlja pod drugom firmom, samo severno od Mitrovice

AIM Priština, Fehim REXHEPI