"Trepča'' i političke čestice
Priština, 20.09.2000
Vojnici KFOR-a nisu se žalili zbog visoke zagađenosti vazduha u Zvečanu, iako su rezultati analiza u vojnim laboratorijama u Francuskoj i Danskoj bili alarmantni. Pokazalo se da je koncentracija olova u vazduhu 100 puta veća od dozvoljene. Čak se danskim vojnicima savetovalo da se (ukoliko to palniraju) tek godinu dana nakon povratka kućama odluče na decu.
Zar je uistinu ovaj problem toliko alarmantan!? Iako su kosovski poznavaoci prilika govorili i sami o zagađenom vazduhu i dotrajalim mašinama topionice u Zvečanu, sa rezervom su međutim primili sve trvrdnje koje su dolazile iz Francuske i Danske. Naime, oni su bili skloniji da misle da je posredstvom ove novonastale buke planirano nešto veliko, nešto što bi imalo mnogo veći efekat nego što je to čišćšenje vazduha od milimikronskih čestica olova.
Kapacitet topionice u Zvečanu je 70 hiljada tona olova godišnje iako se veruje da je ona radila samo sa trećinom projektovanih mogućnosti. Problem je bio snabdevanje koncentratom, pošto je mogla da koristi samo flotaciju u Leposaviću i nekoliko rudnika u severnom delu Kosova, ali i u Srbiji.
Ovo pitanje je, međutim, u većoj meri bremenito političkim problemima. ''UNMIK i KFOR su izgubili kontrolu nad topionicom u Zvečanu. Srbi vladaju svim podzemnim resursima i tehničkim potencijalom, a Albanci nemaju pravo da rade u Trepči'', reči su Aziza Abrašija, predsednika borda ovog konglomerata imenovanog od samih rudara. ''Trepča je neupotrebljiva. Ona je samo za muzej'', izjavljivao je civilni administratotr Bernar Kušner. Međutim, desilo se ono što se i očekivalo. KFOR je internevisao, čak je bilo i povređenih, sa ciljem da topionicu u Zvečanu uruči UNMIK-u. ''Nekoliko puta smo razgovarali sa Srbima, međutim, oni nisu prihvatili Sporazum'', izjavljuje Alan Pirson koji je na čelu četvrtog stuba UNMIK-a, odgovarajući na pitanje da li je praksa da se pomoću vojske ''oslobađaju'' proizvodni objekti.
Ova akcija UMNIK-a je predstavljala korak sa visokim stepenom opasnosti, iako je na svu sreću sve prošlo bez velikih problema, i pored toga što manji broj Srba i dalje s vremena na vreme protestuje i zahteva da se UNMIK povuče iz topionice u Zvečanu. ''Sumnjam da je čitava ova akcija izvršena u koordinaciji i saradnji sa režimom u Beogradu'', tvrdi lider Srpskog nacionalnog veća za severni deo Mitrovice, Oliver Ivanović. Oko ovog pitanja, međutim, reakcije iz Beograda su bile suzdržane, čak i onda kada je zabranjen ulazak na Kosovo 13 - rici privrednika i političkih lidera iz Srbiije, među kojima je bio i Novak Bijelić, direktor Trepče, postavljen na ovu funkciju još u vreme srpske administracije na Kosovu, odnosno od ''transformacije'' Trepče u akcionarsko društvo.
Albanci su ovu akciju KFOR-a pozdravili, ne toliko kao mogućnost privredne konsolidacije Trepče, već pre kao jedan hrabar politički korak. ''Ovo je lekcija Srbima'', komentarisala se intervencija KFOR-a u Zvečanu. Akcija KFOR-a je ipak bila najavljena. Oni koji su sa pažnjom pratili razvoje oko Trepče, počev od izjava predsednika nezavisnih sindikata rudara, mogli su da shvate da se tamo nešto priprema. ''Tri inostrane kompanije, američka kompanija 'Morrison', svedska 'Boliden', i francuska kompanija 'Eramet' angažovane su na strvaranju projekata za oživljavanje bivšeg privrednog koosvskog giganta. Pripremni radovi u nekim pogonima trebali bi da započnu
- septembra, a ukupno bi se angažovalo 2000 radnika. Za te aktivnosti UNMIK je obezbedio sumu od 30 miliona nemačkih maraka'', izjavio je Bahri Šabani, predsednik sindikata, tri nedelje pre intervencije KFOR-a u Zvečanu, na samom izvoru zagađenja.
Gospodin Šabani je pogrešio u nekoliko segmenata, iako je njegova tvrdnja da će se 1. septembra započeti sa radom na neki način bila tačna. Dakle, istinskog posla nema, ali opet može da se kaže da se nešto ipak radi. Naime, u toku je vršenje istraživanja i analiza oko mogućnosti reaktiviranja ''Trpče''. UNMIK je predvideo da se obnova Trpče izvrši u tri faze gde će biti uključene po jedna švedska, francuska i američka firma. Bernar Sallmon, savetnik za ekonomska pitanja međunarodnog administratora na Kosovu kaže da će se u prvoj fazi izvršiti procena i obezbediti fondovi za drugu fazu. ''Što se tiče prve faze, ona je pri kraju. Radnici Starog trga su uradili veoma dobar posao na održavanju, a sada je obezbeđeno i 16 miliona dolara. U drugoj fazi konkretizovaće se mnoge stvari, uglavnom oko pregovora i potpisivanja projekata za investiciju u visini od 16 miliona dolara, ali i oko načina upravljanja Trepčom. U toj fazi treba očekivati i otvaranje 2 000 radnih mesta, očistiće se abijent, sačuvaće se imovina, obezbediće se emergentni plan i završiće se pripreme za treću fazu. Na kraju, prikupiće se ponude od strane mogućih investitora, sklapaće se ugovori o upravljanju i vodiće se razgovori oko ugovoranja proizvodnje'', kazao je gospodin Sallmon.
''Mislim da 16 miliona dolara nije dovoljno za realizaciju predviđenog projekta. Prema nekim predračunima koje smo izvršili za ovo vreme, za ponovno stavljanje Trepče u funkciju kao industrijskog kompleksa i za prilagođavanje međunarodnim standardima, potrebno je najmanje 30 miliona dolara, a možda i više. Sa investicijom od 16 miliona dolara biće veoma teško da se ponovo započne rad punim kapacitetom, uključujući tu i preventivne mere za zaštitu prirodne sredine'', izjavio je Shyqyri Kelmendi, ekspet za rudarstvo i metalurgiju.
Iako nije tačno poznata buduća orijentacija UNMIK-a u vezi sa Trepčom, ipak je jasno da je čitav program još uvek u fazi istraživanja aktulenog stanja, a tek će se onda odrediti prioriteti i način obezbeđivanja potrebnih sredstava.
Prema tvrdnjama UNMIK-a, menadžment Trepče će se formirati na transparentan način i biće sastavljen od borda Trepče i jedne radne grupe pri UNMIK-u. S druge strane departman za trgovinu i industriju odrediće konzorcijum. Bord Trepče će biti sastavljen od kosovskih Albanaca i Srba. U njemu će se raditi zajedno, dok će u topionici biti zaposleni samo Srbi, sve dok Srbi i Albanci ''ne odluče da žive zajedno'', kažu zvaničnici pri UNMIK-u. Ne postoje baš sigurne informacije o tome da UNMIK već radi sa Albancima i Srbima oko formiranja ovog borda. Beogradska agencija Beta izveštavajući sa jednog skupa srpskih radnika topionice u Zvečanu prenela je da je inženjer Stevan Božović određen od strane Vlade Srbije da pregovara sa ''međunarodnom zajednicom''. Božović je u jednom susretu sa radnicima srpske nacionalnosti koji su protestovali zbog zatvaranja topionice obećao da Albanci neće raditi u topionici, obećanje koje je u skladu sa izjavama gospodina Kušnera iznetim na jednoj konferenciji za štampu. ''U Zvečanu će raditi samo Srbi'', rekao je Kušner i dodao da radnici Srbi i Albanci neće raditi zajedno, sve dok ne odluče suprotno. S druge strane, izvori bliski UNMIK-u tvrde da je sačinjena lista borda Trepče i ''piramida'' rukovodstva u ovom konglomeratu.
Na čelu te piramide nalazi se UNMIK, direktor projekta je Jan Bergstrom, dok je za direktora rudnika imenovan Paul McKie. Od strane lokalnih ljudi pominje se samo Burhan Kavaja kojem je povereno mesto inspektora za bezbednost rudnika, posao koji je vršio i pre četvrt veka. Priča o Trepči neće se ovde završiti. Tamo sada započinje glavni posao, ali ne i onaj o određivanju vlasništva. UNMIK ne želi da u ovoj fazi preuzme ovaj ''vrući krompir'' u svoje ruke. S druge strane, međutim, veoma brzo je zaboravljena priča o zagađenosti životne sredine. Doduše, već sada u vazduhu nad Mitrovicom i Zvečanom nema čestica olova. U Mitrovici i Zvečanu ima samo vatrenih čestica koje dolaze iz krugova politike.
AIM Priština, Ibrahim REXHEPI