Kakao se preživljava u Srbiji

Istraživanja: Strategija opstanka domaćinstava

Dugogodišnja ekonomska kriza prisilila je gradjane da jedu lošiju hranu, kupuju jeftiniju ili polovnu odeću, smanje upotrebu sredstava za higijenu, puše jeftinije cigarete i piju nekvalitetna pića. Kulturne potrebe velike većine gradjana (78 odsto) zadovoljavaju radio i televizija.

AIM,Podgorica, 17. 9. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Prema zvaničnim statističkim podacima prosečna plata u Srbiji je ispod 90 nemačkih maraka,dok je za zadovoljavanje mesečnih najminimalnijih životnih potreba neophosdno bar 200 DEM. Kako onda uopšte ljudi žive u Srbiji? I još se grade mostovi, putevi, stanovi. Pojedini ekonomski analitičari ovdašnje stanje stvari porede sa santom leda: na površini sve izgleda normalno - ljudi žive, troše, voze kola, izalze u kafiće. Ali, kada se pogleda ispod površine vidi se da se to ni na čemu ne drži, da se troši nešto što smo pre stekli

Drugi spominju veštinu kojom je ovdašnja vlast maestralno ovladala tokom poslednje decenije poznatu kao presipanje iz šupljeg u prazno: jednog meseca nema para za profesore ali ima za penzionere, potom nema za penzionere, ali se nadje nešto za profesore i lekare, pa, opet, Jovo nanovo... Tom nespornom umeću svikli su se, sudeći po statistici, i ovdašnji gradjani: kad hoće da kupe obuću ,,preskoče,, račun za struju, kad elektrodistribucija pripreti isključenjem zaturi se račun za stanarinu, ili se ode kod rodjaka na selo po namirnice...

Izgleda, medjutim, da se viruoznost vlasti, pa i gradjana, dugotrajnom krizom istrošila. Sada je već i golim okom vidljiva beda koja pritiska stanovništvo Srbije. Prema zvaničnim podacima o siromaštvu objavljenim početkom ove godine, stopa bede u Srbiji popela se na gotovo trideset odsto (ranije nikad nije prelazila 23 odsto). To znači da se, po svetskim standardima, blizu tri miliona ljudi smatra siromašnim.

U pokušaju da razreši enigmu prihoda i rashoda ovdašnjeg prosečnog domaćinstva, gde prihodi jedva pokrivaju trećinu rashoda, odnosno da ispita način na koji ljudi opstaju u, naizgled, bezizlaznoj krizi, Centar za proučavanje alternativa sproveo je istraživanje ,,Strategije opstanka domaćinstava u Srbiji 2000-te,,. Od gradjana je traženo da kažu

kako žive i kako procenjuju svoj ekonomski položaj. Istraživanje obavljeno u julu i avgustu, na uzorku od 992 domaćinstva i 1650 pojedinaca u 28 opština u Srbiji pružilo je jednostavan odgovor: ,,Osnovni način snalaženja domaćinstava je redukcija potreba,, , kaže Milan Nikolić, direktor Centra za proučavanje alternativa. ,,Ljudi se odriču svega što mogu: odmora, kozmetike, kvalitetne hrane. Dobra vest je što se manje puši (doduše, samo 13 odsto se odreklo te navike), a loša je što se puši sve nekvalitetniji duvan. Na piću se nešto manje štedi (samo pet odsto ga je se odreklo), ali se takodje pije

manje kvalitetno piće,,.

Ključni nalaz istraživanja mogao bi se označiti kao tragičan pošto 85 odsto ispitanika smatra da im se kvalitet života u poslednjih deset godina toliko pogoršao da život svojih porodica doživljavaju kao propadanje. Samo pet odsto njih kaže da živi bolje, dok ih deset procenjuje da živi isto.

Mada u istraživanju opstanak domaćinstava nije definisan kao preživljavanje u biološkom smislu, već kao nastojanje da se održi odredjeni socijalni status koji uključuje i neke druge potrebe, pokazalo

se, nažalost, u većini domaćinstava da se strategija opstanka svela na golo preživljavanje. Naime, domaćinstava su primorana na velika odricanja od mnogih životnih potreba. Ono, što je poražavajuće, jeste činjenica da dve trećine domaćinstava redukuje osnovne potrebe. Ono što je pre jedne decenije bila normalna potreba, sada je već luksuz. Dobar deo domaćinstava, praktično, i nema više čega da se odrekne. Jedino čega

nisu mogli da se odreknu su hrana i osnovna sredstva za ličnu higijenu, ali štedi se i na tome: tako se troši 35 odsto manje na hranu, gotovo polovina ispitanika hrani se namirnicama lošeg kvaliteta i kupuje samo osnovna i manje kvalitetna sredstva za higijenu (61 odsto troši samo sapun, deterdžent i pastu za zube, dok je 13 posto onih koji su prinudjeni da smanje potrošnji i ovih sredstava).

U odricanju od ,,luksuza,, na prvom mestu našli su se godišnji odmori: čak 67 odsto ispitanika nije prošle godine bilo na odmoru van mesta boravka.

Na drugom mestu je nabavka odeće. Gradjani Srbije nemaju dovoljno novca za kupovinu odevnih predmeta. Pri tom, zaista nije reč o praćenju mode. Naime, samo šest odsto domaćinstava obuhvaćenih istraživanjem može sebi da priušti kvalitetnu garderobu, a da pritom ne vodi računa o ceni, devet odsto obnavlja odeću samo kada je dobije u vidu pomoći, a 83 odsto njih se opredeljuje za jeftiniju odeću. S obzirom na neuništivu osobinu tržišta da na potrebe odgovara adekvatnom ponudom, većina od njih snabdeva se na ovdašnjim pijacama i buvljacima gde se može kupiti jeftina kineska obuća i odeća, pogotovo ako se ne ,,zakera,, na kvalitetu.

Nalazi istraživanja pokazuju, pak, da nekima ni Kinezi ne pomažu: svega 18 odsto ispitanika izjavilo je da su ukupni prihodi u njihovim domaćinstvima dovoljni za pokrivanje ishrane, odevanja i računa. Od onih

kojima prihodi nisu dovoljni, 42 posto smatra da im je potrebno tri puta

više novca, dok njih 22 odsto smatra da im je potrebno1-2 puta više novca. Nešto preko 1/5 ispitanika (22 odsto) ne plaća redovno račune za struju, grejanje, komunalije i telefon.

,,Medju srednjim i nižim slojevima jednačina 'uspešnosti' svela se na hranu, odevanje i gledanje televizije,,, kaže Marija Babović, jedan od autora istraživanja. ,,Gradeći strategiju opstanka, gradjani zato najpre

redukuju sopstvene potrebe, bave se poljoprivredom u svojoj bašti, udružuju se sa rodjacima ili prijateljima, ili rade na crno, a sve da bi

usporili sigurno ekonomsko propadanje i zadovoljili najosnovnije potrebe

ukućana,,.

Za jedan broj domaćinstava, ni redukcija potreba u brojnim aspektima nije bila odgovarajuća strategija opstanka. Tako je 15 odsto domaćinstava bilo prisiljeno da prodaje svoju imovinu. To se češće dešavalo sa zemljišnim posedom, vozilima ili nakitom, a redje sa stambenim prostorom.

Besparica je naterala mnoga domaćinstva da se okrenu principu ,,sam svoj

majstor,,. Tako je jedna od najrasprostranjenijih strategija opstanka proizvodnja hrane i pića sa okućnice, kao i samostalno obavljanje različitih ,,majstorija,, unutar domaćinstva. Ova strategija najizrazitija je u mešovitim (poljoprivredno-nepoljoprivrednim domaćinstvima), dok je nešto redja medju urbanim nepoljoprivrednim domaćinstvima, mada je iznenadjujuće veliki procenat ovih domaćinstava (preko 1/3) koji proizvode hranu u svojim baštama za sopstvene potrebe.

Jedna od značajnijih strategija opstanka ovdašnjeg stanovništva je razmena proizvoda i usluga medju domaćinstvima. Naravno, najintenzivnija je razmena prehrambenih proizvoda, a daleko iza nje zaostaju usluge (šivenje, popravke aparata i vozila, čuvanje dece i slično). Tradicija vezanosti za selo i naturalnu razmenu, ako se ovako nastavi, mogla bi se i na kraju 20. veka izjednačiti sa onom na njegovom početku. Poljoprivredna i mešovita domaćinstva najviše daju hranu drugima, ali i najviše dobijaju od drugih. Rad na ,,više razboja,, omogućava mešovitim domaćinstvima bolji ekonomski položaj, tako da se na skali materijalnog položaja najbolje kotiraju.

Mreže takozvane socijalne podrške, najrazvijenije su kod nepoljoprivrednih domaćinstava, posebno kod onih višeg materijalnog statusa, a izdvajaju se kao najizrazitije mreže za pronalaženje posla i rešavanja zdravstvenih problema. Medjutim, upozoravaju istraživači, opšti trend u pogledu mreža socijalne podrške, takodje se, sužava. Opšte iscrpljivanje u izrazitoj većini domaćinstava dovodi do osipanja socijalnih kontakata, povezivanja, materijalne podrške...Više od jedne trećine ispitanih konstatuje slabljenje društvenih kontakata i umanjene mogućnosti oslanjanja na prijatelje. Uzroke ovakvoj pojavi prepoznaju u opštoj krizi, povećanoj radnoj angažovanosti, ali i promenama na emocionalnom planu (derpesija, otudjenost).

Nalazi iz istraživanja nisu potvrdili uvreženo shvatanje da dobar deo ovdašnjih domaćinstava živi od finansijske pomoći rodjaka iz inostranstva. U toku protekle godine famozne doznake iz inostranstva dobilo je samo devet posto domaćinstava, dok je samo šest posto domaćinstava dobilo novčanu pomoć od rodjaka i prijatelja u zemlji.

Iako u Srbiji, tvrdi se, caruje siva ekonomija i rad na crno, kojim se uglavnom objašnjavalo opstajanje naroda, rezultati istraživanja pokazuju

da je i u ovoj dimenziji strategija popunjavanja kućnog budžeta znatno sužen manevarski prostor. Dok je proteklih godina prihode od dodatnog rada imalo blizu 34 odsto domaćinstava, sada se samo njih 26 odsto može time pohvaliti. U sklopu opšte krize koja obuhvata i mogućnost dodatne zarade, izgleda da je sve manje posla, a ako ga i ima - ne isplati se. Ukupno 63 odsto ispitanika smatra da više neće imati mogućnost za dodatnu zaradu, dok samo 12 odsto njih kaže da ima redovan prihod od honorara. Zanimljivo je da više od 1/3 domaćinstava tvrdi da je prihod od dodatnog rada sada znatno manji nego ranije.

Zbog opšte besparice smanjena je i kupovina kućnih aparata. Frižideri, zamrzivači, štednjaci, mašine za pranje veša, nabavljeni su pre deset-petnaest godina i još se mogu ,,krpiti,,. O kupovini novih niko i ne razmišlja. Da je kriza ,,doterala cara do duvara,,, osećaju i sami ispitanici. Medju njima je sve izraženije nezadovoljstvo. Najrasprostranjenije je ono izazvano osećanjem egzistencijalne nesigurnosti. Kod polovine ispitanika

izraženo je osećanje nemoći da bilo šta preduzme. Oni osećaju da više ,,ne pali,, nijedna strategija koja bi im pomogla da poprave svoj materijalni i društveni položaj. Ulovljeni u zamku nesigurnosti i bespomoćnosti oni se okreću najužoj porodici. No, ovakva osećanja dovode i do konfliktnih situacija u porodici, a najčešći predmet svadje u kući je novac. Zbog novca gotovo dve trećine domaćinstava ima povremene ili česte nesuglasice.

Mada ispitanici kažu da ih najviše pogadjaju ekonomska kriza i Propadanje, preko tri petine ispitanika strepi nad svojim budućim ekonomskim položajem, najčešće zbog pogoršavanja situacije i osećaja bespomoćnosti (67 odsto). E, sad mi ne bismo bili to što jesmo (uvek neke ,,specifičnosti,,) da nemamo i optimiste: medju njima ima 71 odsto onih koji misle da ih prati ,,srećna zvezda,,. Njihov optimizam ne počiva na realnim osnovama, već na oslanjanju na druge (da će ih pomoći porodica i prijatelji), ili na sticaj srećnih okolnosti. Možda u stilu ,,zamisli bolji život - i igraj Bingo i Fonto,,. Dok budu čekali da im nešto ,,padne s neba,,, verovatno, neće primetiti da se ona santa leda stalno topi i da se dave u moru.

Vesna Bjekić (AIM)