Šta se krije iza sukoba radikala i socijalista

Predizborne dileme

Partneri u vladajućoj koaliciji, radikali na jednoj, a socijalisti i julovci na drugoj strani žestoko su se posvadjali. Da li je reč o stvarnom sukobu srpske levice i desnice, ili Šešelj glumi opoziju, pošto Milošević ne priznaje druge za zvanične političke oponenete?

AIM,Podgorica, 11. 9. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

S približavanjem izbora za predsednika Jugoslavije, savezni parlament i na opštinskom nivou sve više na površinu izbija sukob izmedju Srpske radikalne stranke, s jedne i Jugoslovenske levice i Socijalističke partije s druge strane. O ovom raskolu vladajućih koalicionih partnera postoje oprečna mišljenja. Dok jedni procenjuju da radikali glume opoziciju, jer Milošević, kako je sam obznanio ne priznaje demokratski blok za političke oponente, dotle su drugi uvereni da su radikali ozbiljno krenuli u osvajanje vlasti na saveznom nivou, procenjujući da im mnoge okolnosti idu u prilog da preuzmu kormilo.

Dosadašnji razvoj dogadjaja, bez obzira na ispoljavanje uzavrelih strasti, koje prerastaju u medjusobna krupna optuživanja i vredjanja ne daje dovoljno elemenata za pouzdan odgovor, koji će, kako stvari stoje, biti moguć tek posle saopštavanja rezultata izbora i eventualnih dogadjaja nakon toga. Dok su režimski mediji, pa i kampanja SPS i JUL-a više okrenuti napadima na Demokratsku opoziciju Srbije, dotle je Šešelj oštricu kritike usmerio prema svojim koalicionim partnerima. Ponašanje radikala ne predstavlja iznenadjenje, jer su oni i ranije bili u velikim svadjama s Miloševićem i njegovom suprugom Mirom Marković, ali im to nije smetalo da se u pogodnom trenutku nadju zajedno na vlasti.

U ranijim prilikama Šešelj je služio Miloševiću da pred inostranom javnošću pokaže kako u Srbiji postoji i gora politička opcija od njegove. Ali sada, kada je jugoslovenski predsednik izopšten od cele Evrope, pa i šire, za inostranstvo je on postao jednako nepoželjan kao i lider radikala. Na toj okolnosti pojedini analitičari grade svoju tezu da se ovog puta radi o stvarnoj borbi za vlast izmedju koalicionih partnera, te da Šešeljeva ,,gluma,, predstavlja prošlost.

Radikali su ušli u Vladu Srbije, jer socijalisti, zajedno s JUL-om nisu mogli da za svoj ministarski kabinet dobiju podršku u srpskom parlamentu. U toj vladi Šešelj zauzuima mesto podpredsednika i vrlo brzo je pokazao da se u njoj snalazi kao riba u vodi. Otupio je delovanje ,,sivih emeninencija,, iz redova socijalista, pogotovu centalnog koordinacionog tima, sastavljenog od direktora u velikim privrednim sistemima, koji je upravljao srpskom ekonomijom. Socijalistima to nije bilo pravo, ali su morali da prave ustupke, jer bez radikala ni sami ne bi mogli da budu na vlasti. Od raspisivanja prevremenih izbora su strahovali, jer nisu bili sigurni kako će na njima proći.

Zato su morali da podnose Šešeljeve ,,nestašluke,,, koji su dostigli kluminaciju kada je u saveznom parlamentu sprečio usvajanje zakona o borbi protiv terorizma i onemogućio da se donese zakon koji bi stvorio pravni osnov da Milošević bude proglašen za narodnog heroja. Od tada neslaganja medju koalicionim partnerima nisu mogla više da se drže iza zatvorenih vrata, bez obzira što su Šešelju činjeni ustupci usvanjem zakona o prodaji poslovnog prostora, zatim izdavanjem obveznica kojima su isplaćivani dvogodišnji zaostaci dečijih dodataka i drugih socijalnih davanja. Radikali su insistirali na tim propisima, jer su računali da će im to biti glavni aduti u predizbornoj kampanji za dobijanje poverenja birača.

U medjuvremenu se sukob izmedju koalicionih partnera, pogotovo s ogrankom koji predvodi JUL, toliko rasplamsao da su radikali ,,zaboravili,, da u prvi plan ističu svoje ,,zasluge,,, već su glavni akcenat dali napadima na socijalisti i ,,pamente i vaspitane,, julovce, kako ih naziva njihova predvodnica Mira Marković.

Lista optužbi koju su radikali javno saopštili,iz dana u dan se proširuje.Krenulo se s prigovorima da je predizborna kampanja radikala na državnoj televiziji potisnuta, a prednost data socijalistima u JUL-u. Ova naizgled mala čarka dobila je šire dimenzije kada su Tomislav Nikolić, kandidat za predsednika Jugoslavije i Aleksandar Vučić, republički ministar za informacije podneli ostavke u Upravnom odboru TV Srbije. Zatim su prozvani kadrovi JUL-a, poput Živka Školovačkog, koga je Šešelj optužio da zahteva udvostručenje svoje plate s 19.500 na 40.000 dinara.

Ni to nije izavalo previše uzbudjenja u javnosti, tim pre što je Šešelj i u ranijim prilikama znao da često puta ,,stane na rep,, pojedinim privrednim funkcionerima, inače članovima JUL-a. Javno je optužio Milana Rodića, direktora ,,Srbijašume,, što nije dao ogrev penzionerima na ime tri neisplaćene penzije, a onda ga prozvao što je osnovao televiziju Tera. Ovi verbalni ,,izleti,, propraćeni su i incidentima u Zemunu, gde su radikali na vlasti, kada je napadnuto sedište JUL-a.

Sukob se naglo rasplamsao i dobio na žestini kada su radikali optužili socijaliste da im je 350 hiljada glasova podrške gradjana za kandidaturu Slobodana Miloševića za predsednika Jugoslavije doneo Siniša Vučinić, predsednik levih radikala ,,Nikola Pašić,,. Savezna izborna komisija nije prihvatila zahtev radikala da se celi slučj ispita, a pa su se oni obratili Ustavnom sudu Jugoslavije. Lider radikala tvrdi da su imena gradjana koji su Miloševiću dali podršku pisana po azbučnom redu i da su verovatno prepisana iz telefonskog imenika.

Najveća optužba se odnosi na nameri socijalista da otvore oko 600 glasačkih mesta na Kosovu zbog čega radikali prete da, ukoliko se to dogodi, neće da priznaju rezultate izbora. Naime Kosovo je uvek bilo područje na kojem su socijalisti dobijali izbore iako je tamo izlazilo najmanje gradjana na glasanje. Kandidat za predsednika Jugoslavije Timislav Nikolić upozorio je socijaliste da paze šta rade i da budu svesni posledica ako radikali odbiju da priznaju izborni ishod. Nikolić je samo potsetio svoje koalicione partnere da su radikali jedini koji bi mogli da prihvate ispravnost izbora, jer osim njih ne postoji niko ko bi, u slučaju pobede socijalista i JUL-a priznao njihovu regularnost.

Mnogi u okolnosti da su radikali ti koji odlučuju, barem za unutrašnju upotrebu, o tome da li će izbori biti priznati vide ključnu ,,kartu,, s kojom Šešelj ucenjuje svoje koalicione partnere. Za sad nije poznato šta traži zauzvrat kao ni to da li su se socijalisti ,,uplašili,, od ucene koju su im radikali ispostavili. Čak i u slučaju da se strasti još više rasplamsaju odgovor na pitanje šta se krije iza sukoba srpske levice i desnice, teško da može da bude pouzdan pre održavanja izbora.

Ratomir Petković (AIM)

Antrfile

Radikali i SPO

Na poslednjoj konferenciji za novinare Šešelj je najavio i mogućnost da u Vladu Srbije udju i predstavnici SPO. U tom slučaju radikali bi sa SPO mogli da formiraju vladu Srbije bes socijalista i JUL-a. Ostvarivanje ove pretnje je malo verovatno tim pre što je Šešelj samo pre dva meseca dokazivao na sudu da je lider SPO Vuk Drašković narkoman. Ipak u politici je sve moguće, pa i pomirenje posvadjenih kumova.