Odleteo Lilić

Ostavke u SPS

AIM, Podgorica, 11. 9. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Državni mediji koji više nego brižno beleže svaku izgovorenu reč saveznog ministra za informisanje Gorana Matića propustili su da prošle subote objave ono što je na konferenciji za štampu u sedištu JUL-a ministar izgovorio o nekadašnjem predsedniku SR Jugoslavije Zoranu Liliću, političaru koji je upravo ovih dana obelodanio da se još u augustu povukao sa svih državnih i političkih funkcija. Na novinarsko pitanje o mogućim posledicama i odjecima Lilićeve ostavke na samo nekoliko nedelja pre tako važnih izbora koji slede 24. septembra, ministar Matić je odgovorio prilično samouvereno, tvrdeći da ova ostavka ne znači ništa. "To što je jedna lasta odletela, ne znači ništa. Jato je veliko i mi ćemo ubedljivo pobediti na narednim izborima", rekao je Matić, i pomalo podrugljivo dodao kako Lilića nije primećivao da je bio posebno eksponiran u odbrani i obnovi zemlje. "A ne primećujem ga ni sada", završio je još podrugljivije svoj deo priče o Zoranu Liliću, savezni ministar za informisanje.

Priča o Zoranu Liliću kao jednoj, i to beznačajnoj "lasti", u gruboj je inače nesrazmeri sa očiglednim nastojanjem režima da vest o ostavci ovog do skoro visokog državnog funkcionera i jednog od čelnika Socijalističke partije Srbije, u potpunosti sakrije od očiju javnosti. Logika kaže da partija ili koalicija koja je toliko sigurna u svoju snagu i izbornu pobedu, lako može da otrpi odlazak "jedne laste", pa makar taj odlazak bio i pomalo neprijatan i dolazio u prilično nezgodnom trenutku, uoči izbora. Bez obzira na Matićeve tvrdnje o beznačajnosti i neprimetnosti Zorana Lilića, pokušaj nekih političara iz SPS-a i režimskih medija da prećute i sakriju ostavku nekadašnjeg predsednika SRJ na sve funkcije, prilično jasno pokazuje da je reč o slučaju koji bi u samom finišu predizborne kampanje mogao snažno da odjekne i bude protumačen pre svega kao znak ozbiljnih unutarpartijskih trvenja unutar vlasti.

Lilićevu ostavku sredinom prošle nedelje prvo je prećutao član Izvršnog odbora SPS-a Milomir Minić, rekavši da za tako nešto nikada nije čuo. Zatim je neka vrsta portparola ove stranke Nikola Šainović na redovnoj konferenciji za štampu rekao da "slučaj Lilić ne postoji" i da bi se sve moglo svesti na veoma jednostavno objašnjenje: "neki činovnik u saveznoj administraciji učinio je gest koji je uvredio Zorana, ali taj gest nema političku pozadinu i suštinu", pa nema ni Lilićeve ostavke. Već sutradan sam Lilić poslao je pismenu poruku redakcijama nekih medija u Beogradu i saopštio kako je "Šainovićeva izjava u najmanju ruku netačna i cinična". Tačno je sledeće, napisao je između ostalog Zoran Lilić - "nije me uvredio niti naljutio nijedan službenik savezne administracije, niti bi to bilo primereno mojoj prirodi. Takođe je tačno da sam sa svim administrativnim osobljem imao veoma dobru i rekao bih obostrano korisnu saradnju, bez ijednog konflikta svih ovih godina. Tačno je takođe da sam podeneo ostavku iz sasvim drugih razloga na sve političke i državne funkcije i zaduženja koja iz toga proističu. Ostavku sam podneo polovinom avgusta ove godine."

Nekadašnji predsednik SRJ, neuspeli kandidat na izborima za predsednika Srrbije u jesen 1997. godine, zatim potpredsednik Savezne vlade, i na kraju "samo" ekonomski savetnik predsednika SRJ i član Izvršnog odbora SPS-a, nije u svom pismu redakcijama beogradskih medija objasnio šta ga je navelo na povlačenje. Dobar deo javnosti danima je špekulisao kako je Lilić samo jedan od socijalista koji nije umeo da sakrije sopstveno nezadovoljstvo činjenicom da je JUL na izbornim listama u mnogim sredinama gotovo potisnuo SPS i dobio neuporedivo više nego što bi mu pripalo bez porodične protekcije. Nešto kasnije pojavilo se i novo tumačenje ovog slučaja po kome Lilićeva ostavka i nije toliko principijelene prirode, već posledice njegove navodne svađe sa Milutinom Mrkonjićem, prvim čovekom savezne Direkcije za obnovu i izgradnju zemlje i glavnim tehnomenadžerom sadašnje vlasti. Sve ove glasine, kao i obično kada je reč o vladajućoj partiji, teško je proveriti, baš kao i one da je Lilić ubrzo po napuštanju kancelarije u zgradi SIV-a ostao bez obezbeđenja i službenog automobila. Jedino što je veoma lako provereti kada je o Liliću reč je istina da ga nema ni na jednoj listi kandidata za naredne izbore i da ga prilično dugo zaobilaze i kamere RTS-a, što je možda i najpouzdaniji znak da se nekome smrkava oko fotelje.

Priče da je Lilić nezadovoljan svojim položajem u partiji stare su otprilike koliko i njegov neuspešan pokušaj da postane predsednik Srbije u jesen 1997. godine. Zbog Lilićevog neuspeha u izbornoj trci protiv Vojislava Šešelja, socijalisti su se zatim opredelili da kao svog kandidata isture Milana Milutinovića koji je uspeo da pobedi na predsedničkim izborima, ali su mnogi partijski aktivisti kasnije tvrdili da je izborni štab SPS-a na čelu sa Goricom Gajević, Lilićevu kampanju vodio prilično mlako i bez previše entuzijazma. Od tada, politička čaršija je u nekoliko navrata "tipovala" na Lilića kao na čoveka koji bi mogao da započne paranje espesovske čarape time što bi se javno distancirao od sopstvene stranke i pozvao i druge da napuste "brod koji tone". Te priče obično su se pojačavale u vreme kada se činilo da je srpska opozicija beznadežno nejedinstvena i slaba i kada su mnogi iznova dolazili na pomisao kako su promene u Srbiji moguće jedino ako ih inicira neko unutar same vladajuće strukture. U svemu tome bilo je svakako i precenjivanja samog Lilića koji, osim blago distanciranog odnosa prema aktuelnoj politici i čestog ponavljanja da se mora naći put za obnavljanje odnosa sa međunarodnom zajednicom, nikada nije davao previše povoda da se u njemu prepozna začetnik neke eventualne unutarpartijske pobune.

I sada, u trenutku kada je odlučio da se povuče sa svih funkcija (a nije ih ostalo previše) iz njemu znanih razloga, Zoran Lilić, istini za volju, ne liči na buntovnika koji svojim činom želi da pomogne ostalima da napuste stranku čiji je uticaj od izbora do izbora sve manji, a zavisnost od koalicionih partnera sve veća. Čak i u slučaju da on takve ambicije ima (nigde ih do sada nije saopštio), moglo bi se sa sigurnošću reći kako su takvi pokušaji unutar SPS-a unapred osuđeni na neuspeh. Oni koji bolje poznaju način funkcionisanja ove partije znaju da je SPS stranka sa izuzetno rigidnom kontrolom lojalnosti sopstvenog članstva zbog čega se gotovo nijedan njen "otpadnik" gotovo nikada nije usudio da za sobom javno povuče i ostale nezadovoljnike i pokuša da, cepajući socijaliste, formira sopstvenu stranku.

Izuzetak je bivši gradonačelnik Beograda Nebojša Čović, danas predsednik Demokratske alternative. Oni koji su u SPS-u proveli sve ove godine, a Lilić je tamo bio od samog početka, sasvim razumljivo poseduju strah od moćne partijske propagandne mašinerije koja uvek ima mogućnost da svakog "grešnika" pretvori u nešto mnogo više od toga - na primer izdajnika. Većina ih se zato dobrovoljno opredeljuje za ćutanje i ne talasanje, kako im se ne bi dogodilo da nekom neopreznom izjavom, svedočenjem, podsećanjem, ili što je najgore, političkim ambicijama, ostanu i bez onoga što im pripada kao "bivšim" istaknutim političarima. Zato je i teško poverovati da će se i Zoran Lilić u danima koji dolaze usuditi da ode dalje od saopštenja podeljenog prošle nedelje beogradskim redakcijama. Trenutak u kome se odlučio na povlačenje sa javnih funkcija, kao i način na koji je to saopštio, već je sam po sebi dovoljno "rizičan".

To da režim nije "primetio odlazak ionako neprimetnog" Lilića, spada, međutim, u najobičnija predizborna samoohrabrivanja. Za razliku od potcenjivačkih reči koje je ne adresu nekadašnjeg predsednika SRJ poslao savezni ministar Goran Matić, predsednica Direkcije JUL-a dr Mira Marković je sa jednog promotivnog skupa svoje stranke na (reklo bi se istu adresu), poslala sasvim drugačiju poruku u kojoj, osim molbe da se ne brza bar u ovom trenutku, ima i ponešto upozorenja. "Ja znam za našu sklonost da se naljutimo na svoje, pa iz inata odemo među tuđe. U ovo vreme taj odlazak među tuđe ne završava se samo u okvirima inata. Taj inat, u ovo vreme, neće naneti štetu samo našima, na koje se ljutimo, već će naneti štetu svima nama. Upozoravam, dakle, sve nas, da u ovo teško i za našu slobodu odlučujuće vreme, savladamo svoju nezgodnu balkansku narav. Da zbog inata našima ne učinimo uslugu tuđima", poručila je dr Mira Marković istoga dana kada su neki mediji preneli tekst Lilićeve ostavke. Oni koji znaju, razumeće.

Nenad Lj.Stefanović (AIM)