Odgovornost

Priština, 8.9.2000

Međunarodna civilna administracija (UNMIK) još uvek ne uspeva da se ozbiljnije suoči sa problemima kriminala i nasilja na Kosovu. Uprkos brojnim izjavama zvaničnih lica i diplomata, ovde se živi pod utiskom da kriminal postaje sve akutniji problem. Nije reč samo o ubistvima, pokušajima ubistva, raznim vrstama napada na ljude, uključujući i kidnapovanja i o klasičnim krađama i provalama, nego i o utiscima da je mnogo šta u kosovskom ambijentu kriminalizovano i da se ukupni život odvija na ivici kriminala, odnosno legalnosti ili pod senkom kriminala. Moguće je da su ovi utisci varljivi. Ali činjenica je da ljudi kontinuirano gube osećaj sigurnosti i nadu da međunarodna policija i KFOR mogu da učine bilo kakav ozbiljan zaokret u zaustavljanju i, zatim u suzbijanju spirale nasilja i kriminala uopšte.

Nije nepoznato da međunarodna policija ima problema sa brojčanim popunjavanjem, sa opremom, zatim u komuniciranju sa ljudima, u stvaranju specijalizovanih službi. Na to se direktno nadovezuju krajnje nedovoljno izgrađeni pravosudni sistem i pravna infrastruktura. Nema zakona, rekli bi policajci. Bernar Kušner je nedavno rekao da je teško privesti do kraja celu istragu u uslovima postojanja više multinacionalnih brigada. Pomenuo je takođe da je međunarodna policija sastavljena od ljudi iz 49 država.

Ipak, imajući u vidu da na malom kosovskom prosotoru ima preko 40 hiljada vojnika KFOR-a i tri hiljade međunarodnih policajaca, sa lokalnom kosovskom policijom blizu pet hiljada, ljudi ne mogu da shvate kako kriminalci ne mogu da se izvedu pred lice pravde gde treba da dobiju zaslužene kazne. Teško ih zbunjuje činjenica da do sada nije sudski rasvetlen nijedan slučaj takozvanih enigmatičnih ubistava ili ranjavanja ljudi, napada granatama i, posebno napada na ljude zbog, kako se pretpostavlja, političkih motiva. Toliko se o tome govori i piše u javnosti, a niko još nije rekao ili ne može da kaže o čemu se zapravo radi.

Iz jednog od najtežih i "najbezbednijih" zatvora u bivšoj Jugoslaviji kakav je onaj u Mitrovici ili iz tamošnje bolnice već treći ili četvrti put "beže" osumnjičeni za ratne zločine, za masovna ubistva i za vršenje genocida tokom kosovskog rata. Apsurdno je što su upravo neki od njih zbog bezbednosnih razloga bili prebačeni iz prizrenskog u mitrovački zatvor. O sposobnosti i spremnosti policije kojoj više puta beže osumnjičeni za najteža krivična dela govori i činjenica što je ona sa mnogih strana bila pismeno i usmeno upozorena o spremanju "bežanja" iz zatvora.

Mitrovački Srbi opet protestuju ispred gradskog zatvora i na nekim drugim mestima u severnom delu Mitrovice. Pre više meseci protestovali su nedeljama tražeći pravedno suđenje, u stvari oslobadjanje "nevino" uhapšenih koji su "pobegli" iz zatvora. Sada protestuju protiv transfera preostalih zatvorenika u druge kosovske zatvore. Zapravo, primenjujući i ponašanje koje se u sličnim situacijama karakteriše nasilnim, sada u stvari pokušavaju da blokiraju zatvor i dva glavna mosta u gradu kako bi nasilno sprečili prebacivanje preostalih zatvorenika na drugim mestima. Obzirom na politiku međunarodne civilne administracije i KFOR-a - da ne treba činiti ništa što bi moglo da uznemiri Srbe, ne treba da začudi odustajanje lokalnih vlasti KFOR-a i UNMIK-a od planiranog transfera zatvorenika. Valjda da bi spasli obraz, objavili su da za dan kada su Srbi organizovali blokadu tog dela grada nije ni bilo odluke o transferu zatvorenika.

Ni podaci iz policijskih evidencija o kretanju kriminala ne daju osnova za neki bitno povoljniji utisak. Prema zvaničnim podacima kojima nema razloga da se ne veruje, od početka januara do početka avgusta ove godine na Kosovu je bilo 172 ubistava, 160 pokušaja ubistva, 220 teških napada na ljude i 116 kidnapovanja. U ovom preiodu policija je evidentirala ukupno oko 15 hiljada kriminalnih i prekršajnih radnji zbog čega su bila uhapšena 3 hiljade i 734 lica. Ne kaže se koliki je broj izvedenih pred sud. Prema nekim drugim podacima trenutno se na Kosovu vodi postupak, otprilike protiv 400 lica osumnjičenih za teška i najteža krivična dela.

Pošto se ovde sve posmatra kroz "nacionalne boje", pomenimo da su od ukupnog broja ubijenih za 7 meseci ove godine, 89 bili Albanci, 46 Srbi, 12 Romi i 8 Muslimani-Bošnjaci. U odnosu na period od ulaska KFOR-a, sredinom prošle do kraja januara ove godine, stanje tokom ove godine izgleda "mnogo povoljnije", bar kada je reč o ubistvima. U tom periodu bila su ubijena 471 lica, a 192 lica bila su kidnapovana. Kada su ovi podaci objavljeni obrađena su bila 458 ubistva. Od njih 177 bili su Albanci, 157 Srbi, a za 124 slučajeva podaci o nacionalnoj pripadnosti nisu bili obrađeni.

Na temu nasilja, kriminala i etničkih odnosa svakako treba zabeležiti sasvim neadekvatne pristupe prema kojima kriminal i nasilje na Kosovu ugrožavaju uglavnom srpsko stanovništvo. Nakon svakog incidenta gotovo istog trenutka prst se upire na Albance kao celinu, na albanske političke predstavnike i njihove partije, iako se za tako nešto ne pružaju nikakvi argumenti. U vrlo malo slučajeva vodi se istražni postupak sa uverljivim pretpostavkama u tom pravcu. Koliko je poznato, nijedan slučaj još nije dobio sudski epilog. U više slučajeva doduše, ima dosta elemenata za pretpostavke da albanski pojedinci i grupe vrše nasilja nad Srbima. Ali ima i dosta slučajeva kada su takve pretpostavke neodržive. S druge strane hroničari kosovskih prilika neretko ukazuju i na "jednostranost" međunarodne zajednice, u smislu minimiziranja ili prećutkivanja nasilja ili nasilničkog ponašanja od strane pojedinaca ili grupa srpske nacionalnosti, ali i na - kako oni tvrde - širenje preuveličanih podataka o iseljenim, ubijenim i kidnapovanim Srbima.

Međunarodna zajednica je ovde veoma jaka i mnogo šta može da učini i nametne. Ali ne može da promeni ne jednom potvrđene pretpostavke da je Kosovu potreban sveobuhvatni plan bezbednosti i borbe protiv kriminala. Jer, od nasilja i haosa trpe svi ljudi na Koosvu. Nisu ugroženi samo Srbi i, kako se kaže, i druge manjine. Mnogo šta je ugroženo, čak i društvo kao celina. Parcijalni pristup, zaštita Srba, koji je trenutno preovlađujući oblik borbe protiv nasilja, za Kosovo je krajnje neadekvatan i nedovoljan. Ne poboljšava bitno ni zaštitu Srba.

Što se tiče konkretne odgovornosti, stvari su potpuno jasne. Bezbednost i borba protiv kriminala isključiva su komptencija UNMIK-a i KFOR-a, ali se odgovornost gotovo svakodnevno prebacuje na Albance i njihove predstavnike. Naravno, ovakvo stanje ne isključuje moralnu i političku odgovornost Albanca kao većinskog naroda za ukupno nepovoljnu ili napetu atmosferu na Kosovu. Ali, svakako ona se razlikuje od odgovornosti onih koji su ovlašćeni i raspolažu sredstvima za borbu protiv kriminala. Ogromna većina Albanaca iskreno i žarko bi željela da UNMIK i KFOR uspeju, verovatno i njihovi politički predstavnici. Crno-bele predstave mogu biti pogodne u funkciji određenih napora i ciljeva. Ali, ne menjaju gorku svakodnevicu ovdašnjih ljudi.

AIM Priština, Fehim REXHEPI