Kraj moratorujuma i nova sansa
Makedonija i Svetska Banka postigli dogovor o novom kreditnom aranzmanu o strukturnim reformama, vrednom 50 miliona dolara. To je medjunarodna verifikacija da se drzava, na tranzicionom putu, krece u pravom smeru, sto za nju u kriznim politickim trenutcima s kojima je suocena, znaci mnogo vise nego sto na prvi pogled izgleda.
AIM Skopje 08.09.2000
Nakon godinu dana moratorija i isto toliko vremena potrosenog za pregovore Makedonija je konacno u Vasingtonu postigla dogovor sa Svetskom Bankom za novi aranzman FESAL 2. Da bi dobila 50 miliona dolara kredita, koliko je tim finansiskim dokumentom precizirano, makedonska Vlada ce morati da proda ili zatvori 40 preduzeca koja godinama negativno posluju, Narodna Banka da popravi superviziju , a Sobranje da u sto kracem roku donese nekoliko sistemskih ekonomskih zakona. Ipak, umesto u septebru, kako je prvobitno bilo najavljivano, Bord Svetske Banke ce vizirati aranzman sa Makedonijom tek u novembru. Do tada treba da se zatvori ekonomski dosije FENI. uz pomoc eksperata holandske konsultantske kuce Artur Andersen. Oni treba da urade ono sto godinama nije uspela da uradi ni jedna makedonska vlada od osamostaljivanja do danas, da proda taj metalurski gigant na staklenim nogama. To je sada odobrila i Svetska Banka koja je prvobitno insistirala da se Feni likvidira.
Glavni makedonski pregovarac, ministar finansija Nikola Gruevski kaze da je dogovoreno sa holandjanima da se posao zavrsi za manje od 60 dana, tako da ne bude nikakvih dopunskih problema pred sednicu Borda koja je zakazana za pocetak novembra. Za ostale gubitase nova pravila nisu propisana, ostaju na snazi stara, dogovorena ranije, a ona nalazu da se sudbina svake firme resava ponaosob fleksibilno, da se ona proda ili likvidira u zadatom roku , do marta 2002 godine. Sve ce morati da se radi javno, putem raspisivanja tendera, a ne tajno u “cetiri oka”, kako se do
skora praktikovalo. Razradjena je do detalja metodologija i dinamika, te napravljen precizan spisak firmi koje su glavna kocnica brzem razvoju zemlje i kojih se valja osloboditi. Glavni cilj je da se zaustavi rast gubitaka u makedonskoj privredi koji su trentno veci od 500 miliona maraka, te da se smanji njihovo ucesce u bruto domacem proizvodu sa 2,9 % na 0,9 %. Pre
donosenja konacnih resenja Vlada ce morati da se pobrine i o dugovima gubitasa, i o svim zaposlenima u njima. Svetska Banka je za tu namenu zemlji odobrila poseban kredit od 10 miliona dolara koji ide preko Agencije za privatizaciju i sluzi za isplatu i otpremnina, prekfalifikaciju, ponovo zaposljavanje i otvaranje novih radnih mesta. Postoji mogucnost da se novac za te svrhe ubuduce duplira, o cemu su u toku posebni pregovori.
Prodaja ili likvidacija 40 gubitasa nije tako veliki zalogaj, da se ne moze, bez problema, progutati, ustvrdio je samovereno ministar finansija Gruevski, po povratku iz Vasingtona. Obecava da ce uspostaviti solidnu dinamiku realizacije svih domacih zadataka koje je Makedonija preuzela novim aranzmanom sa Svetskom Bankom. Planiranih 50 miliona dolara Makedonija ce dobijati u tri transe. Za svaku treba da ispuni posebne uslove. Prva transa od 10 miliona ce postati operativna odmah nakon sto Bord Banke odobri aranzman.Posebno je znacajno za ovu zemlju to sto ce istovremeno biti upaljeno zeleno svetlo za povlacenje odobrenih grantova Evropske Unije i Vlade Holandije, prvog od 30 miliona eura , a drugog od 20 miliona dolara. Druga i treca transa od po 20 miliona zelenih americkih banknota ce se povlaciti zavisno od stepena realizacije planiranih reformi u zemlji i ocena koje ce za to periodicno davati eksperti Svetske banke zaduzeni da budno prate sve sto se u Makedoniji dogadja.
Dobijeni novac ce se vracati na sledeci nacin: 2o miliona dolara u roku od 35 godina , bez kamata i sa deset godina grejs periodom. Zatim, 30 miliona dolara za 17 godina, sa grejs periodom od 8 godina i kamatom od LIBOR, plus 0,35 % u prve cetiri godine vracanja i LIBOR, plus 0,25 % sledecih 13 godina do konacnog razduzivanja.
Ministar Gruevski je uveren da ce konusltantska kuca “Artur Andersen” brzo pronaci strateskog partnera za FENI, pogotovo sto mu je Vlada preuzela sva stara dugovanja. Zainteresovanost pokazuje nekoliko svetski poznatih firmi iz oblasti metalurgije. Ona ima realnu podlogu u pre godinu dana uradjenoj studiji ministarstva za razvoj u kojoj je utvrdjeno da Feni moze rentabilno poslovati sa cenom nikla od 6100 usa dolara za tonu i dopunskom investicijom od najvise dva miliona dolara da bi se nabavio repromaterijal. Matematiku su uradili eminentni makedonski strucnjaci koji poznaju “dusu” ovog metalurskog kombinata i njegovu tehnicko tehnolosku opremljenost, kao i kretanja cena na svetskim berzama. Kljucna kocnica za restart je to sto FENI ne proizvodi feronikl od 1 februara 1999 godine.Bilo je vise ponuda da se ovaj kolektiv izda pod najam, ali je drzava, zbog rezervi svetske banke, morala da odugovlaci. Prepreke za njegovu prodaju su sada uklonjene nakon ekspertize holandjana, a visoke peci se i dalje cuvaju u toplom stanju. Povoljne su i cene na berzi .Bile su 5100 dolara po toni kada je FENI stao, a sada se tona nikla prodaje za negde oko 8500 do 9000 dolara. Eksperti kazu da je sa prosecnom cenom nikla od 8,5 hiljada dolara za tonu, sa prosecnom proizvodnjom od 600 tona mesecno i sa mesecnim troskovima proizvodne od 3 miliona dolara, u kasu Fenija moglo biti inkasirano, naravno da je radio, celih 37.800 dolara.No, sada je briga o FENI-ju prepustena holandjanima, koji ce najverovatnije, uz odobrenje svetskih bankara biti zaduzeni da nadju strateske investitore i za sledecu sa spiska gubitasa firmu, metalurski kombinat Jugohrom.
Vest o postignutom dogovoru za novi FESAL aranzman kojim se prekida dvogodisnja izolacija zemlje od Svetske Banke, otvara put za realizaciju
strukturnih reformi i ubrzanje razvojnog koraka, je stigla u vruce predizborje, u jeku zestoke kampanje za lokalne izbore, koji su dobili dimenziju referendumskog izjasnjavanja za predvremene parlamentarne. Nazalost, vest nije dobila publicitet kakav joj, s obzirom na znacaj za buducnost drzave, ma koja vlast bila na njenom kormilu, pripada. Potsetimo, za nepunih mesec dana medunarodni monetarci i svetski bankari su odobrili Makedoniji dva aranzmana ukupno “teska” 85 miliona dolara ( 35 miliona je dao MMF, a 50 SB) i time joj, na najbolji moguci nacin, odali priznanje za ono sto je do sada teskom mukom, ali ipak, ostvarila na tranzicionom putu. I partije na vlasti i one opozicione su se na neki nacin uzdrzale od preglasnih komentara. Prvi, kojima su politicki poeni i te kako potrebni, imali su preca posla. Po oceni ekonomskog magazina “Kapital”, za predizborne marketinske svrhe su bezmalo potrosili onoliko koliko su dobili od “vasingtonskih blizanaca” zajedno, deleci kaloricne pakete drzavnim administrativcima i ostalim gradjanima, vanredne cekove penzionerima, kupujuci imovinu piramidalne stedionice TAT budzetskim sredstvima. Recju, radili su sve suprotno onome sto je dogovoreno i sto su smeli. Drugi, koji su najglasnije kritikovali finansiski moratorijum, sada nisu bili zainteresovani da odaju priznanja. Zalili su se na navodnu netransparentnost pregovaracke ekipe i nedostupnost podataka o aranzmanu FESAL 2, te samo rezignirano potsetili na nova zaduzenja koja ce, ubedjeni su, dalje povecati makedonsko siromastvo.
Mozda su donekle u pravu, ako se zna da je u Makedoniji zadnjih nekoliko
godina sve postalo politika. Partije imaju glavnu rec svuda, pa i u ekonomiji. Gotovo i da nema nezavisnih ekonomskih analiticara koji bi realno, slobodno i bez straha od represija, protumacili vladine poteze, pa javnosti nedostaju objektivne, i strucne ocene o kvalitetu onoga sto se sa svetskim moneracima i bankarima dogovara. Dominira, zavisno od pripadnosti partiskim taborima, crno bela opcija: ili je sve “fenomenalno”, ili je sve “katastrofalno”, a sasvim sigurno nije bas tako! Stoga, gradjanima ostaje da se, kod stvaranja vlastitog suda o svemu ovome, pouzdaju u zdrav razum, elemetranu ekonomsku logiku i svoju intuiciju.
Kad se sve sabere i oduzme, ostaje nepobitni fakt da je novi aranzman Makedonije sa Svetskom Bankom za nju izuzetno znacajan.Ne samo radi odobrenih 50 miliona dolara kredita pod izuzetno povoljnim uslovima, vec i radi vracanja poverenja ostalih svetskih finansijera raspolozenih da pomognu, a posebno radi deblokade grantova vise evropskih zemalja, vrednih priblizno koliko i sam FESAL 2. Podrska MMF i Svetske Banke u ovom, za zemlju izizetno teskom trenutku, nesumljivo je i snazan politicki signal pred nastavak pregovora Makedonije sa Evropskom Unijom i Svetskom trgovinskom organizacijom koji ce uslediti kada se zavre lokalni izbori.
AIM Skopje
BRANKA NANEVSKA