Lokalni izbori u Albaniji - težak test

Tirana, 5.09.2000

U balkanskom izbornom kalendaru ove jeseni figuriraju i lokalni izbori u Albaniji, ali međunarodno interesovanje za njih je veoma bledo iz razloga što je pažnja usredsređena na najvećim i najdelikatnijim žarištima u regionu. Jedan članak objavljen poslednjih dana u ''The economist'', koji se nadugačko bavio izborima na Kosovu, u Srbiji, Bosni i Makedoniji, lokalne izbore u Albaniji uopšte ne pominje. Jasno je da albanski lokalni izbori nemaju balkansku i međunarodnu težinu koje imaju izbori u susednim zemljama, ali isto tako je jasno da lokalni izbori od 1. oktobra imaju vrednost značajnog testa i veoma teškog izazova za mladu albansku demokratiju.

Izbori od 1. oktobra će biti treći izbori za lokalnu vlast u Albaniji od svrgavanja komunističkog režima pre deset godina. Prvi lokalni izbori, održali jula 1992. godine, samo tri meseca nakon dolaska na vlast antikomunističke opozicije pod vođstvom Berishe, socijalistička opozicija je sasvim neočekivano uspela da dobije većinu glasova za lokalnu vlast. Ovaj rezultat je tada komentarisan ne kao pobeda socijalista bivših komunista, već kao nastojanje Albanaca da ograniče desnicu na vlasti koja je već tada počela da pokazuje prve znake autoritarne arogancije. Bilo kako bilo, poraz je bio veoma tanak i demokrate su uspele da pobede u Tirani i u najvećim gradovima u zemlji.

Drugo glasanje za lokalnu vlast u Albaniji odvijalo se oktobra 1996. godine, samo nekoliko meseci nakon kritikovanih izbora od maja iste godine. Izbori su organizovani na vrhuncu cvetanja piramidalnih shema, tako da nije greška ako se kaže da su Albanci svoje glasove više davali na šalterima i blagajnama finasijskih piramida nego u glasačkim kutijama. Demokratska partija na vlasti je dobila 87 odsto opština i gradova, rezultat koji je proklamovan kao potvrda rezultata majskih opštih izbora. Lokalni izbori su međunarodno priznati uprkos povlačenja OHDIR-a iz monitoringa, pošto je albanska Vlada zahtevala ograničavanje broja posmatrača. Nekoliko meseci kasnije zemlja je zaronila u krizu piramidalnih shema.

1.oktobra biće prvi put da se lokalni izbori održe pre opštih izbora. Prethodni lokalni izbori u Albaniji odvijani su nekoliko meseci nakon parlamentarnih izbora, što je davalo ne tako malu prednost demokratama na vlasti. Činjenica da se lokalni izbori ovoga puta održavaju nekoliko meseci pre parlamentarnih izbora, njima daje vrednost istinskog testa. Očekuje se da se naredni opšti izbori održe sledeće godine.

1.oktobar će biti višestruki test sa nekoliko apekata:

Pre svega, to će biti test za političke snage i podršku koju one uživaju. U zemlji gde nedostaju istraživanja javnog mnjenja ili tačnije jer su ona nemoguća zbog agresivnog političkog ambijenta, rezultati koji će proizaći iz glasačkih kutija očekuje se da pokažu koliko vredi koža svake od njih.

Posebno se dve velike političke partije nalaze pred velikom probom. U nekom smislu, one će biti vrednovane i kao partija na vlasti i kao partija u opoziciji. Socijalisti drže centralnu vlast i kontrolišu više od dve trećine mesta u parlamentu, a demokrate kontrolišu više od dve trećine lokalne vlasti. Ni jedna strana ne može da izbegne sud glasa, bez obzira od nastojanja da se lopta prebaci na onu drugu.

Test od 1. oktobra izgleda da će koštati male partije, za koje se ne očekuje da će odigrati neku značajniju ulogu u zaključnom bilansu. Albanska politička scena izgleda da ide prema instaliranju političkog dualizma. Socijalisti i demokrate dominiraju scenom i sve više za sobom ostavljaju obzir prema malima. Bivši predsednik Berisha više se ne pojavljuje pred novinarima u društvu garniture desnih partija koje mu aminuju, dok bivši premijer Nano u govoru prilikom otvaranja kampanje nije zaboravio da upozori svoje male kapriciozne saveznike da se vreme dekorativnih koalicija završava 1.oktobra.

Test za male partije izgleda da će biti egzistencijalne prirode. Izuzev Partije za ljudska prava, koja predstavlja etničke manjine, sve druge male partije, uključujući i podeljene monarhiste, rizikuju da ne se na njih ne računa. To zvuči paradokasalno u uslovima kada najmanje 40 odsto albanskog elektorata pripada onome što se može smatrati neopredeljenim biračima, i koji sa sumnjom gledaju kako na demokrate tako i na socijaliste. Međutim, nijedna od malih partija nije uspela da nadvlada centrom političkog centra. Male partije su više služile kao prirepci velikih partija i plaćale su za njihove grešeke, ne uspevajući da stvore svoj identitet. Neka treća politička snaga, iako je potrebnija nego ikada, ipak se čini nemogućnijom nego ikada. U ovakvim uslovima može se očekivati manje učešće u glasanju nego obično, ali ne manje od 60 odsto, što znači da razlika između pobednika i gubitnika ne očekuje da bude drastična.

Bez sumnje, naredni izbori će biti test i za Vladu, kako za njenu popularnost, tako možda i više za njen autoritet. Ako bi se izborna kampanja odvijala mirno i bez ozbiljnih incidenata, i ako se 1. oktobra bude glasalo mirno, to bi potvrdilo da vlada u stvari ima zemlju pod kontrolom. Pragmatični premijer Meta je tokom svoje posete Vašingtonu izjavio da njega više nego rezultat izbora interesuje način njihovog odvijanja.

Bez obzira na rezultat nakon 1. oktobra, ne mogu se očekivati značajne promene u upravljanju zemljom do narednih opštih izbora. Ako socijalisti budu potvrđeni kao pobednici u kampanji bez malih saveznika, postoje izgledi da će Nano zatražiti neke izmene u kabinetu koje bi mogle da donesu udaljavanje saveznika iz malih partija i približavanje figura iz civilnog društva. Bez obzira da li će se izmeniti ili ne, očekuje se da će kabinet Mete slediti kurs stabilizacije situacije u zemlji u veoma teškoj izbornoj godini.

Ako pobede demokrate, oni bi zatražili približavanje datuma parlamentarnih izbora, datuma se koji bi se u svakom slučaju mogli održati ranije za tri do četiri meseca. Demokrate su izjavile da će u slučaju pobede oni zatražiti i stvaranje tehničke Vlade kako bi se pripremili opšti izbori. To bi se moglo desiti samo ako socijalisti dožive težak poraz, za šta ima veoma malo izgleda.

Naredni izbori su isto tako i test za sve Albance, socijaliste i demokrate, zavisne i nezavisne, konzervativce i liberale. Albanije je jedina mlada bivša komunistička demokratija koja nije uspela da položi test normalnih izbora i normalne rotacije vlasti, bakon svrgavanja komunizma. Poslednji izbori procesi su osporavani sa ili bez razloga, od onih koji su proglašeni gubitnicima.

Postavlja se i jedno jednostavno i jasno pitanje: Da li su Albanci u stanju da glasaju mirno, da prebroje glasove bez buke, da proglase pobednika bez puščane paljbe i da se nakon toga rukuju? Ako je to moguće, onda su svi pobednici. Ako ne, svi su gubitnici.

Postoji strah od incidenata tokom kampanje i u stvari oni nisu nedostajali. Potpredsednici parlamenta i Demokratske partije Jozefini Topalli zaprećeno je od strane naoružanih osoba tokom jednog nejasnog incidenta nakon predizbornog susreta na jugu Albanije. Međutim, postoji isto tako i strah od dana nakon glasanja, ''a day after'', nakon proglašenja rezultata.

Lider opozicije Berisha je u jednom govoru prvoga dana izborne kampanje rekao da ako izbori budu izmanipulisani, onda će zemlja uvesti u najsnažnije proteste koje je ikada doživela. Berisha je odbio da prizna Izborni kod, Centralnu izbornu komisiju, oštro je kritikovao OEBS i njegove posmatrače, ali je isključio bojkot izbora od strane njegove partije. Berisha, koji se nikada nije pomirio sa gubitkom vlasti 1997. godine, nalazi se u stvari pred jednim ličnim izazovom. Pobeda na oktobarskim izborima bila bi veliki korak njegovog brzog povratka na vlast. Poraz na izborima bio bi fatalan udarac za njega i ohrabrio bi njegove marginalizovane protivnike unutar partije. S druge strane, osporavanje rezultata priznatog od strane međunarodnih posmatrača, zasigurno bi bila najgora verzija što bi značilo i nastavak dosadašnjeg statusa kvo.

Krhkoj albanskoj demokratiji potrebna je kako jedna demokratska vlada, tako i jedna demokratska opozicija. Više nego za glasove protiv, kako se to dešavalo do sada (i što reflektuje balkanski inat), njoj su potrebni glasovi za ili pro (što bi reflektovalo izbor među alternatrivama).

Na kraju, i izbori od 1. oktobra su na neki način i test i za međunarodnu zajednicu gde će ona moći ili ne da potvrdi politike koje je sledila u maloj balkanskoj zemlji koja je bila i partner, ali i stalni problem za Zapad.

Zapadne zemlje i posebno SAD su bez mnogo dvoumljenja podržavale aktuelnu Vladu i posebno novu klasu albanskih političara. Premijer Meta je pozvan u SAD od strane državnog sekretara Olbrajt koja uopšte nije krila svoju podršku njemu. Očekuje se da će on tokom predizbornog perioda posetiti i Nemačku.

Sa svoje strane, izgleda da je Berisha sve svoje nade oslonio na glasove Albanaca. U svojim govorima on je pominjao ''nenaimenovane guvernere'', dajući do znanja da bi to mogli da budu i snažni ljudi Zapada u Tirani poput ambasadora SAD ili ambasador OEBS-a. Proberišnjina štampa nije štedela kritike upućene predstavnicima međunarodnih institucija, optužujući ih da su stali na stranu Vlade u predizbornom procesu.

Glasanje 1. oktobra će u najmanju ruku pokazati jedno: Da li su Albanci osetljivi prema međunarodnom faktoru ili je ta osećajnost opala?

Rat na Kosovu doneo je procvat jedne proameričke i istovremeno prozapadne mitologije, ali izgleda da Kosovo aktuelno i nije predizborna karta u Albaniji.

U ovom teškom izbornom izazovu, Albanci se ne nalaze samo jednu nasuprot drugih, već su oni suočeni i sa drugim balkancima koji će glasati tokom ove jeseni. Da li će oni razrešiti izborni Gordijev čvor ? Ili će ga još više umrsiti? Čekajmo i nadajmo se.

AIM Tirana, Remzi LANI