TV kablovi za mrak

Predizborna Vojvodina

Po preporuci saveznog ministra za informisanje i predsednika novosadskog odbora JUL Gorana Matića, vlasnici kablovskih televizijskih mreža u Novom Sadu prestali su u četvrtak da emituju programe TV Crne Gore, HRT2 i mađarska Dunav TV; kao "kolateralna šteta" ugašeni su HRT3 i sarajevski OBN

AIM,Podgorica, 1. 9. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Novi Sad je, još jednom – pošto mu je početkom decenije već ukradena Televizija ankesijom u sistem RTS - utonuo u potpun televizijski mrak, a država je uzela daljinski upravljač u svoje ruke i izbor svela na biranje između jednog i istog, po njenom izboru. Distributeri kablovskih televizijskih programa dobili su, početkom sedmice, preporuku da obustave emitovanje programa tačno navedenih televizijskih stanica i od utorka se na televizijskim ekranima mogla pročitati poruka: "Poštovani korisnici, po instrukcijama Saveznog ministarstva za informacije, a po članu 27. Zakona o informisanju, prekida se reemitovanje sledećih TV programa: RT Crne Gore, HRT2, HRT3, OBN i Dunav TV. Hvala na razumevanju". U četvrtak, na programu nije bilo spornih kanala. Ugledni novosadski advokat Vladimir Horovic upozorio je sa talasa Radija 021 na protivustavanost i na kršenje odredbe Ustava o slobodi informisanja građana.

Šturo distributersko obaveštenje bilo dovoljno da Novosađani razumeju da je o politici reč i da je sporan program satelitskog programa crnogorske televizije; da je sve ostalo šminka, naročito pozivanje na odredbu zakona o zabrani reemitovanja stranih programa. Crnogorski satelitski televizijski program Novosađani su masovno gledali – ne toliko zbog "državnog dnevnika u pola osam", mada je i on, po izboru informacija o događajima u Srbiji, bio više nego pristojna zamena za RTS - Crnogorci su emitovali emisije nazavisnih televizijskih produkcija iz Srbije: od svakovečernje emisije "Objektiv" posvećene događajima u Srbiji do priloga beograskih VIN-a, Mreže i Anem-a. Na tom kanalu emitovana je, jednom nedeljno, emisija o događajima bitnim za politički život Vojvodine "Vojvodina SAT1" (produkcija Centra za političko obrazovanje, CPO u sradnji sa ekipom novinara nezavisne grupe UrbaNS).

Baš zbog toga, gašenjem informatvnog programa crnogorske televizije na kablovskim mrežama informativni prostor grada dobio je još jedan gadan i težak udarac; već je teško oštećen 6. aprila kada su, u požaru koji je progutao polovinu zgrade Radničkog univerziteta, izgorela sva dopisništva nevladinih medija i lokalni, veoma uticajan, Radio 021. Novi Sad nema ni nevladinu, ni nezavisnu, ni loklanu TV stanicu; iako poslednje četiri godine Novim Sadom upravlja stabilna koalicija pet globalno opozicionih partija, projekat osnivanja graske televizije "Apolo" nije dovršen. U nedostatku informacija sa domaćeg terana, u Novom Sadu se "zavirivalo" u TV Dnevnik HRT i praćen je politički život posle promena na januarskim izborima u susedstvu; jezička barijera sprečavala je većinu novosadskih gledalaca da prati program budimpeštanske Dunav TV, mada je imala priloge o događajima u Srbiji i Vojvodini – uključujući i pregled jugoslovenske štampe u bloku čitanja novina svih (Mađarskoj) susednih zemalja; očito je "tamo gde treba" visoko kotira njen štetan uticaj na vojvođanske Mađare, a nije cenjen uspavljujući efekat slike akvarijuma sa ribicama koju Dunav TV emituje posle ponoći, kad završi program. Čini se da su "kolateralna šteta" ministarske preporuke HRT3 - emituje uglavnom sprtski i filmski program. Sarajevski OBN nije ni emitovan na svih pet kablovskih sistema u Novom Sadu.

Preporuku ministarstva, novosadski kablaši su ispoštovali i sproveli udarnički, za tri dana; ako je tačna jedna od nezvaničnih informacija da je distributerima preporučeno da se usklade do kraja nedelje, instrukcija je ispoštovana i "pre roka". Očito je da su procenili da će novčana šteta od otkazivanja pretplate biti manja nego neposlušnost. U Novom Sadu je kablovska televizija masovno prihvaćena i gledana: procene broja korisnika se kreću od (skromnih) 27.000, do oko 50.000 domaćinstava. Ukoliko je druga cifra bliža realnosti, ona bi značila da je gotovo dve trećine njegovih stanovnika izabralo da, dodatno, plati mogućnost izbora informacije, pa je iuticaj srazmeran broju dobrovoljnih pretplatnika; (ne)gledanje RTS svi, ionako, već plaćaju preko takse na električno brojilo. Niko ne sumnja da je motiv "instrukcije" politički i u direktnoj vezi sa i izbornom kampanjom.

Nezavisno društvo novinara Vojvodine (NDV) smatra da postupak prema pretplatnicima kablovske televizije podseća na "neobjavljeno vanredno stanje" i svoju ocenu argumentuje činjenicom da je "ovakva preporuka na samom početku predizborne kampanje sračunata na zatvaranje svih izvora informisanja građanima Novog Sada o političkim događajima kako bi se informisali samo preko državnih kanala i paradržavnih medija kojih ima u izobilju". Vojvođansko novinarsko udruženje uz to upozorava da je "dolaskom na čelo gradskog odbora JUL ministar Goran Matić pokazao građanima svoj nesumnjiv smisao za demokratiju i pravnu državu, a pozivajući se na republički Zakon o javnom informisanju on se upliće u ingerencije države Srbije". Novosađani su i inače, bez pardona, reč "savezno ministarstvo" pročitali kao Goran Matić; od kad je u junu postavljen za predsednika novosadskog ogranka JUL, čeka se da "bude viđeno" kojim zadatkom je doveden. Takođe nije bilo sporno, bez obzira što je kao titular "instrukcije" navedeno savezno minostarstvo, da je pravno pokriće za gašenje programa pet televizijskih stanica u kablovskoj mreži pronađeno u famoznom republičkom zakonu; članom 27. Zakona o javnom informisanju zabranjuje se ("javno glasilo ne može") medijima u Srbiji prenos ili odloženo emitovanje programa "političko-propagandnog sadržaja" na srpskom ili jezicima nacionalnih manjina, "stranih radiodifuznih organizacija čiji su osnivači strane vlade ili njihove organizacije".

Portparol novosadskog JUL Minja Bolesnikov, braneći ministarsko, podsetio je na konferenciji za štampu novinare da zakon "zabranjuje reemitovanje informativnih programa na srpskom i njemu bliskim jezicima, koje finansiraju strane vlade". Odbio je i da komentariše pitanje: da li je Televizija Crne Gore strana stanica?

Kako izgleda, distributeri su sa spiskom "nepoželjnih", o istom trošku, dobili i spisak televizijskih programa koji se, ubuduće, imaju emitovati. U četvrtak (31. avgusta), nešto pre tradicionalno "dnevničkih" 19.30 program je izmenjen - jedan od pet distributera kablovskog TV programa počeo je da, na mestu trećeg programa HRT, emituje program TV stanice saveznog značaja JU info; umesto drugog kanala HRT, na kratko, je viđen lokalni "Most" – program nedavno osnovane televizijske stanice koju promovišu lokalni čelnici SPS i ne demantuju da je Partija na njenoj strani - umesto crnogorskog programa može da se gleda evropski "Euronews", a umesto budimpeštanske satelitske Dunav TV, program drugog kanala mađarske državne televizije M2!

Političke partije su gašenje pet televizijskih kanala doživele kao predizborni udar. Protestom se oglasio novosadski odbor Građanskog saveza Srbije (GSS: "zašto se plaše objektivnog informisanja kada se unapred hvale svojom izbornom pobedom?") koji apeluje se konkretnim, nenasilnim akcijama odogovori na "sraman potez" ministarstva i omogući građanima pristup informacijama na koje imaju pravo; reagovala je i Liga socijaldemokrata Vojvodine ("Ovo je još jedan u nizu diktatorskih pokušaja da se građani zatvore u kaveze kojima će oni upravljati, a zatim to nazivati patriotizmom i suverenitetom; nije isključeno da će sledećom uredbom biti propisano šta i kada građani smeju da gledaju, slušaju, jedu i udišu") uz poziv građanima da izađu na izbore "i prekinu decenijsko zlo koje ne zna za granice ugnjetavanja svog naroda zarad zadovoljavanja bolesnih ambicija nekolicine ljudi".

Odmah, već od četvrtka uveče, proradila je alternativa: u Novom Sadu na tri centralne tačke svakodnevnog okupljanja počelo je prikazivanje na videobimovima programa nezavisnih televizijskih produkcija: VIN-a, ANEM-a, Mreže i UrbaNS-a. Novosadska kancelarija G17+, uz obaveštenje gde se gleda ulična televizija, ističe:"Namera nam je da očuvamo mentalno zdravlje Novosađana i sprečimo da se ugasi sloboda reči". Novosađani su kolektivno konzumiranje nedostupnih informacija već isprobali: na početku ratova "u kojima Srbija nije učestvovala", u vreme svođenja medija na "ogledalo istine", Nezavisno društvo novinara Vojvodine emitovalo je sa svog prozora usmene novine "Novosadski prozor". Vesti na videobimu najavljene su za emitovanje i u drugim vojvođanskim gradovima. Nije sigurno da će ministarska "instrukcija" autorima doneti očekivan profit. Takav način dokazivanja teze o nepostojanju opozicije, može da bude i žestok je autogol. Istina, Novosađani neće masovno raskidati ugovore sa svojim kablovskim distributerima; takav gest nije primeren mentalitetu. Neće se ni masovno posvetiti gledanju programa RTS. Samo će zapamtiti.

Milena Putnik (AIM)

Antrfile:

Paničan strah

Ocenjujući za AIM da je gašenje programa pet televizijskih stanica na novosadskoj kablovskoj mreži "još jedan dokaz paničnog straha režima od ovih izbora i pokušaj da se zatvore svi kanali koji donose drugačije stavove on onog što bi oni želeli" predsednik Reformista Vojvodine (RV) Mile Isakov kaže da je to ("ma koliko bilo strašno i ružno") – očekivano, a na pitanje kako se televizija Crne Gore našla pod udarom zakona o reemitovanju stranih programa, on odgovara da je "za njih" crnogorska televizija "neprijateljska televizija, jer govori protiv ovog režima, protiv ovakvog ustrojstva Jugoslavije i ove vlasti u njoj". Isakov napominje da je "formalno neprihvatljivo da se ne može gledati program jedne republike koja je deo ove zemlje", ali kaže da "postoji iskustvo od ranije", da je u Srbiji već bila ukinuta mogućnost da se vidi bilo koji program sem srpskog i da je raspadu Jugoslavije prethodio raspad JRT sistema: "Sada se to ponavlja i to bi moglo da sluti na zlo i isti rasplet". Ipak, Isakov dodaje da su "ovde na redu izbori" i da će se tek videti ko će pobediti, pa ni rasplet ne mora biti isti.