Izbori i politički kriminal

Priština, 1.08.2000

Popis kosovskog stanovništva iznad 16 godina bio je najznačajnija faza priprema za oktobarske komunalne izbore na Kosovu. Popis je bio uspešan u statističkom, ali ne u potpunosti i u političkom pogledu. Za izbore je prijavljeno 20-tak partija i koalicija, nekoliko građanskih inicijativa i više nezavisnih kandidata. Ima ih iz svih nacionalnih zajednica, osim srpske. Usvojeni su svi mogući kodovi ponašanja aktera i medija, uključujući i neka pravila o finansijskim troškovima. To je odprilike tehnička strana problema. U političkom smislu procesi su mnogo komplikovaniji, zbog čega ima i biće dosta nejasnoća i sporova. Tokom kampanje popisa nije registrovano ni hiljadu Srba. Tražeći prethodno vraćanje raseljenih Srba i stvaranje uslova za punu bezbednost, osporavajući vlast UNMIK-a da organizuje popis i izbore i uopšte nezadovoljni svojim ukupnim položajem, Srbi su bojkotovali popis. Zbog zahteva da turski postane treći zvanični jezik Kosova, popis je bojkotoavao i deo Turaka. Međutim, njihove partije nisu bile jedinstvene u ovom zahtevu zbog čega se pretpostavlja da nije registrovan samo manji broj Turaka. Prema unapred usvojenim pravilima, svi koji se nisu registrovali tokom tromesečne popisne kampanje, neće imati pravo glasa na oktobarskim izborima. To znači da neće moći da glasaju Srbi i deo Turaka. Obzirom na složenost i presudni uticaj etničkih odnosa na ukupno stanje i procese, ovi će uvek moći da postave pitanje legalnosti i legitimnosti izabranih organa.

Kao što se pretpostavljalo, bojkot nije zaustavio pripreme za održavanje izbora oktobra meseca. Predstavnik Srpskog nacionalnog veća u Gračanici izjavio je da Srbi neće učestvovati na izborima zbog istih razloga zbog kojih su bojkotovali popis. Međutim, gračaničko veće je ocenilo da to neće biti bojkot, jer se ono neće usprotiviti eventualnom naimenovanju srpskih predstavnika u skupštinama opština od strane civilnog administratora Kušnera. Svi su izgledi da će se pitanje predstavljanja Srba nakon ovih izbora rešiti upravo na taj način. Za sada nema izgleda da će se u bliskoj budućnosti organizovati posebni izbori unutar srpskih enklava. Predstavnici Srba iz severnog dela Mitrovice, odnosno Kosova, odbijali su da prihvate bilo kakve nagodbe oko popisa i izbora.

Zbog brojnosti Albanaca, problemi koji iskrsavaju na njihovoj strani imaju daleko veći uticaj na izborne i ukupne kosovske tokove. Do pre koju godinu, uzajamna lična i politička netrpeljivost partija i političara, uglavnom nije bila široko poznata. Zajedno sa medijima oni su uporno nastojali da stvore predstavu o jedinstvu albanskih političkih snaga oko osnovnih ciljeva, odnosno nezavisnosti Kosova. Tako je želeo narod i onaj ko bi se usudio da "čačka" po tim stvarima, rizikovao je da bude osumnjičen za rušenje jedinstva. Za svet i najširu ovdašnju javnost bile su neobjašnjive i neshvatljive povremene informacije o unutaralbanskim političkim svađama. Ipak, ispod tepiha vodila se ogorčena borba za politički primat koja nikada nije prekinuta. Istina, na površini izgleda malo mekša, a ispod površine je nemilosrdna. Izgleda da zbog toga padaju i neke ljudske glave, a strahuje se da toga može biti više u narednim nedeljama kada se bude rasplamsala predizborna kampanje. Poslednjih nedelja na meti bili su uglavnom lokalni aktivisti Rugovinog Demokratskog saveza. Inače, unutaralbanski obračuni vatrenim oružjem, za koje se kaže da bi moglo biti političko nasilje, nisu nova pojava. Bilo ih je više u poslednje 2-3 godine, a stradali su uglavnom ljudi iz UČK-a (Oslobodilačke vojske Kosova) i Demokratskog saveza.Uprkos velikih nejasnoća oko pretpostavljenog političkog nasilja i ukupnog kriminala, Demokratski savez je krenuo u kampanju političke odbrane. Međutim, druge partije i brojne javne ličnosti ocenili su da je ova partijska akcija suštinski prožeta predizbornim aspiracijama. Na direktne kritike da Demokratski savez preteruje u predstavljanju sebe kao žrtve, jer mu to može doneti dodatne glasove na izborima, njegovo Predsedništvo odgovorilo je da su napadi na njegove ljude i kritike drugih partija, kampanja protiv slobode, nezavisnosti i demokratije na Kosovu koja dodatno podstiče nasilje. Ocenilo je da političko nasilje vrše pojedinci- profiteri i grupe koje teže održavanju svojih pozicija u kosovskom društvu kao i nasilnom održavanju na kosovskoj političkoj sceni. Zbog nekih emisija o Demokratskom savezu, ovaj forum je oštro kritikovao Kosovsku radioteleviziju i, posebno dnevnik Koha Ditore koji se neuvijeno sumnjiči za podsticanje nasilja. Na kraju, od UNMIK-a i KFOR-a zahtevano je da proteraju pojedince tajnih službi nekih susednih zemalja koji rade na destabilizaciji prilika na Kosovu. Pitanje prisustva stranih agenata formulisano je u formi koja sugeriše da o tome postoje dovoljno uverljivi dokazi.

Kosovske partije i njihovo članstvo nemaju iskustva u višepartijskoj borbi za glasove. Isuviše lično shvataju politiku, pre svega kao sredstvo za sticanje ugleda - porodičnog, klanovskog, lokalnog i, naravno, ličnog bogatstva. Ako se to sagleda u okvirima pravila ponašanja u tradicionalnim društvima, postaje razumljivije zašto na Kosovu imamo stanje stalno zaoštrenih međupartijskih odnosa, posebno između dvaju albanskih političkih blokova. Uoči izbora svemu tome treba dodati atmosferu shvatanja prema kojoj borba za glasove nije samo takmičenje u kojoj se u određenim periodima mogu menjati položaji pobednika i pobeđenih, nego i kao obračun koji će omogućiti da se sa rivalom jednom zauvek reše svi međusobni računi. Otuda pretpostavke da su neka od takozvanih enigmatičnih ubistava i ranjavanja izvršena zbog političkih motiva. Međutim, nijedan takav slučaj nije do sada dobio sudski epilog ili neko uverljivo zvanično objašnjenje. Među ovdašnjim međunarodnim strukturama vlada velika zabrinutost zbog mogućnosti rasplamsavanja ove vrste kriminala i kriminala uopšte, koji bi ugrozili ne samo izborni proces, nego i ukupne napore međunarodne zajednice. Povećavanje nasilja predviđa i komandant KFOR-a general Ortunjo. UNMIK i KFOR osnovali su pre vi še nedelja jednu specijalnu grupu koja će, u svetlu stradanja lokalnih aktivista Demokratskog saveza, ispitati sve slučajeve ove vrste kriminala. Osnivanje i delovanje ove grupe bilo je dogovoreno sa Njujorkom, gde je pre neki dan pomoćnik Generalnog sekretara za mirovne operacije Hedi Anabi objavio koncept bezbednosnih mera uoči izbora. Po njemu, izvršiće se readaptacija policijskih prioriteta u cilju ispitivanja i odlučnog sprečavanja političkog kriminala. U tom cilju, preduzeće se i mere neposredne zaštite određenih ličnosti kada postoji visok nivo rizika. Kako je zvanično saopšteno, bezbednosne službe UNMIK-a već su sačinile liste prioriteta, odnosno najugroženijih partija i kandidata kojima će se pružiti neposredna zaštita tokom predizborne kampanje. Još nisu objavljena konkretna imena kandidata i partija.

Zanimljivo bi bilo znati šta bi mogla da znači readaptacija policijiskih prioriteta. Može se pretpostaviti da je reč o jačanju bezbednosne situacije. Međutim, iz perspektive trenutnog stanja i dosadašnjih iskustava u proganjanju kriminala, ima veoma malo izgleda da se u tome učini bilo kakav zaokret. Ne mogu se ukloniti tromost i neefikasnost za samo nekoliko nedelja. Bezbednost postaje sve akutniji problem Kosova. Uzroci su višestruke priorode i zbog toga ovo pitanje nije samo policijski problem. Ljudi su sve nesigurniji, nema razvojnih perspektiva, nema sistema za odbranu društva i, razumljivo je što magla postaje sve gušća. Prvi put se ovdašnji ljudi nalaze u situaciji da mogu lično da se uvere da je najgore ono društvo koje ne može efikasno da se bori protiv kriminala. Zašto je stanje takvo, ima mnogo pretpostavki. Jedna je da je kriminal ukalkulisan u određene političke i diplomatske ciljeve. Neshvatljivo je da kriminal buja svakog dana, a da strukture koje smatraju da je bezbednost njihova isključiva nadležnost, to jest UNMIK i KFOR, ne mogu da učine ništa ozbiljnije, bar u usporavanju ovog društvenog zla koje ugražava doslovno sve, i ljude i sve vitalne funkcije jednog društva.

Na Kosovu mora da se uspostavi sveobuhvatni sistem bezbednosti. Parcijalan pristup problemu je iluzija ili manipulacija sračunata na postizanje određenih političkih i diplomatskih ciljeva. Ugrožena je ionako propala i besperspektivna privreda, ugrožen je osnovni politički proces - izbori koji treba da postave prve osnove kosovskih institucija, ugroženo je sve što bi moglo da vodi nekoj normalizaciji. Neshvatljivo je da se sve ovo može dogoditi na jednom malom prostoru, gde je na poslovima bezbednosti angažovano preko 40 hiljada vojnika i oko tri hiljade međunarodnih policajaca. Zašto dozvoljavaju da ukupno društvo, pa i oni sami, padnu pod senku kriminala? Niko ne govori ili još niko ne zna kamo treba da ide kosovsko društvo, a kamo ono ide u ovom trenutku, vidi se golim okom.

AIM Priština, Fehim REXHEPI