Gazde pod okriljem države

Zašto propadaju novopazarski privrednici

AIM,Podgorica, 30. 8. 2000.

(Od dopisnika AIM iz Beograda)

Novi Pazar je u poslednje tri godine izgleda postao novi, pravi raj za srbijanske novokomponovane biznisme.upućeni tvrde da se u ovom Sandžačkom gradu pere nelegalno zaradjen novac ili se legalizuju sumnjivi poslovi.Uglavnom, sve se više ljudi bliskih političkim vrhovima dve trenutno vladajuće stranke u Srbiji (SPS i JUL), koji su se preko noći obogatili, odlučuje da uloži svoj novac u novopazarsku malu ili veliku privredu. Čine to na razne načine,uglavnom koristeći privilegije koje dolaze od bliskosti sa moćnim pojedincima iz vlasti.

Stari vlasnici malih privatnih fabrika i krojačkih radnji, Pazarci, pritisnuti dažbinama nemogućnošću trgovine, zatvaraju radnje ili ih prodaju pridošlicama. Jedan od njih, potvrdjuje za AIM da je morao da zatvori firmu: ,, Nisam mogao da se više borim sa državom. Traže hiljadu taksi, poreza i slično. Ne mogu da uvezem teksas kao njihovi ljudi, koji to rade ispod ruke. Ne mogu ni da prodajem jer me po pijaci jure inspekcije i otimaju robu. Ne mogu da prodajem ni na strani. Opet otimaju, samo usput. Ljudima koji su povezani sa državom je sve dozvoljeno i oni lako rade. Ja sam moro da zatvorim radnju. Nisam mogao više da izdržim,,.

Novopazarska čaršija je dugo nagađala na koji način niču pojedini restorani, hoteli, fabrike. Dugo se pretpostavljalo da iza svega stoji put droge, koji svakako prolazi i preko Novog Pazara. Međutim, u poslednje vreme polako se otkriva da iza većine fabrika koje se u Novom Pazaru otvavraju preko noći stoji država i čelnici pojedinih vladajućih stranaka u Srbiji.

Do pre tri-četiri godine u Novom Pazaru je postojao veliki broj malih privatnih krojačkih radnji za proizvodnju džins odeće. Zapošljavale su do desetak radnika i proizvodili farmerice svih poznatih svetskih firmi. Kopije su bile toliko verne da ni najbolji stručnjaci nisu mogli primetiti razliku između kopije i originala.

Po gruboj proceni stručnjaka u Novom Pazaru danas ima oko 250 – 300 džins krojačkih radnji (za izradu farmerica, tekas košulja i jakni) i više od 300 radnji za obradu trikotaže (za izradu trenerki, dukserica, majica). Zbog ne prijavljivanja, teško je tačno reći koliko je u njima zaposleno radnika. Procenjuje se da legalno(prijavljeno tek oko 10 odsto radnika) ili na ,,na crno,, u njima radi gotovo 5 hiljada ljudi.

U srećnija vremena radnici su za ovdašnje prilike imali pristojne zarade, čak i do dve hiljade nemačkih maraka Ostaje samo da se nagađa koliko su onda zarađivali vlasnici pojedinih krojačkih radnji. Plate su danas ,,pale,, na 300 do 800 DEM, što i nije puno za dvanestosatni dnevni rad. Inspekcije su vodile uzaludnu borbu protiv novopazarskih privatnika, nikako ne uspevajući da nateraju ovdašnje gazde da, recimo, osiguraju svoje radnike. Kako je rastao broj privatnih krojačkih radnji tako se povećavao i kapital koji se vrteo u Novom Pazaru dostižući milionske iznose u nemačkim markama.

Sve ovo je naravno namirisala država, njeni činovnici, ministri, osetivši priliku za dobrom zaradom. Od tada beogradski biznismeni blisku režimu kreću u svoj pohod na Novi Pazar. Nalaze pogodno tlo kupujući manje uspešne krojačke radnje. Ulažu u njih svoj novac, podižu fabrike.Što se radnika tiče, izgleda da su gori od predhodnika: plate su znatno niže,takodje nisu prijavljeni i crnče od jutra do sutra. Kad više nisu potrebni lete na ulicu bez igde ičega.Ovog puta pod zaštitom države.

Nove ,,gazde,, Pazara ne zaustavljaju se samo na podizanju novih fabrika . U dogovoru sa pojedinim ovdašnjim direktorima dovode ovdašnje državne fabrike do prosjačkog štapa ,a onda ih za male pare otkupljuju ili uzimaju pod zakup.

Zakrpljeni državni pogoni uglavnom pripadaju Konfekciji ¨Raški¨ nekadašnjem novopazarskom tekstilnom gigantu koji danas polako propada i prelazi u ruke privatnika, koji opet nekim čudom mogu da posluju. Njima se isplati da uzimaju pod zakup državne pogone i posluju njima dok se to opet TK ¨Raška¨ ne isplati. Samo u nekoliko zadnjih godina gotovo svi pogoni su uzeti pod zakup. Poznatije firme koje koriste ove pogone su ¨Juteks¨, ¨Kasaba¨, ¨Oktan¨ i mnoge druge.

Posle izvesnog vremena, u ,,obnovljene fabrike,, dolaze ministri i čelnici JUL i SPS da bi potvrdili da režim ne zapostavlja ni jedan region pa ni novopazarski u čijoj opštini već više od dve godine postoji prinudna uprava,koja zamenjuje zbačenu a legalno izabranu vlast u opštini. Mnogi radnici koji su prvo izbačeni na ulicu, kao uslov za povratak na staro radno mesto moraju da potpišu članske karte partija vladajuće levice. U Pazaru je posebno aktivana Jugoslovenska levica, koja kako sve češće u gradu govori, već kreće i u osvajanja seoskih pogona tekstilaca kako bi i tamo kao i u Pazaru kako vole da kažu ,, spasili radnike od gladi i otvorili nova radna mesta,, . Još kad bi se samo radnici zapitali ko im je zatvorio fabrike i ko ih je doveo na ulicu.

Činjenica je da u Novom Pazaru male krojačke radnje sve više propadaju pod uticajem države, nelojalne konkurencije, taksi, carina i naravno, novootvorenih državnih fabrika koje, jednog po jednog, jednostavno guše novopazarske privatnike, otimaju novac i sredstva ovom kraju, koji se uglavnom sliva u, džepove lokalnih ili republičkih političkih funkcionera povezanih sa beogradskim novokomponovanim biznismenima.

Elijas Rebronja (AIM)