General na čelu Elektronske industrije
AIM,Podgorica, 29. 8. 2000.
(Od dopisnika AIM iz Beograda)
Od prošle nedelje prvi čovek posrnulog privrednog giganta, niške Elektronske industrije je general Jugoslav Kodžopeljić,pomoćnik saveznog ministra odbrane.Postavljen je iznenada, ukazom vlade Srbije a staro poslovodstvo fabrike obavešteno preko novina da im je istekao mandat.
Nerad i nedovoljna iskorišćenost kapaciteta osnovne su karakteristike srpske privrede zbog koje se niko u državi očigledno previše ne uzbudjuje, ali je u slučaju Elektronske industrije (EI) Niš to bio jedan od osnovnih razloga,bar onih zvaničnih, za intervenciju republičke Vlade koja je glavnog krivca pronašla u nesposobnom rukovodstvu.
Srpski ministri su ocenili da je najbolji lek za suzbijanje nerada disciplina i nedovoljne iskorišćenosti kapaciteta u EI(od istih boljki inače boluje već duže cela srpska privreda,ali se niko u državi zbog toga previše ne uzbudjuje) čvrsta ruka.A ko je čvršći od generala školovanog da izdaje naredjenja i zavosi disciplinu. Koliko je upućen u proces proizvodnje elektronike to već nije bitno. General Kodžopeljić, u Elektronskoj industriji treba da pokrene proizvodnju a giganta od koga je živeo dobar deo gradjana Niša povrati u život.
,,Tražiću da se poštuje red, rad i disciplina,, skoro očekivano je najavio generalski direktor EI i objasnio da ,,dosad nije zakazao ni na jednom poslu,, , da indstrujima ima stabilne uslove poslovanja i da je uspeh zagarantovan,,ukoliko svako bude radio svoj deo posla...,,. Generalov optimizam se zasniva na obećanoj finansijskoj podršci republičke Vlade koja je odlučila da u posao obnove poslovanja EI uloži 400 miliona dinara. Vlada je na sednici 22. avgusta usvojila i program konsolidacije EI o čijim detaljim javnost nije upoznata.
Ljubivoje Slavković, bivši podtpredsednik Holding kompanije EI Niš,koji je iz političkih rayloga odbio da i dalje bude u poslovodstvu fabrike, tvrdi da je program koji je Vlada potisala kao svoj,zapravo prepisani program strukturalne konsolidacije EI koji je smenjeno rukovodstvu usvojilo još pre godinu dana: "Cilj novih mera republičke Vlade u EI je obezbedjivanje tridesetak hiljada glasača pred zakazane izbore tako što će pokušati da ubede desetak hiljada zaposlenih i članove njihovih porodica da će mere Vlade obezbediti njihovu bolju egzistenciju",ocenio je Slavković, inače kandidat Demokratske opozicije Srbije (DOS) na saveznim izborima.
Idejni tvorac suspenzije organa uprvaljanja u EI je načelnik Nišavskog okruga i funkcioner SPS Jova Zlatić koji je optužio nesnalažljivo rukovodstvo za ekonomske probleme, nerentabilnost, nedovljnu uposlenost, nerad i odliv kadriva odgovrno nesnalažljivo rukovodstvo koje se nedovoljno angažuje. Tačno je obrazloženje načelnika Nišavskog okruga da je EI nedovoljno upošeljna i da u tom preduzeću "ima nerada" ali ne zato što radnici ne žele da rade već zato što nemaju šta da rade. Proteklih godina rukovodstvo EI više puta se sukobilo sa uvozničkim lobijima, a predlozi rukovodstva, Vladi Srbije za rešavanje problema u EI ostajali su samo mrtvo slovo na papiru.U medjuvremenu su iz elektronske industrije kao i iz ostalih srpskih kolektiva otišli mladi i školovani stručnjaci.
Naprasna predizborna pomoć nekadašnjem najvećem niškom preduzeću iznenadila je i radnike pa je prodržavni Samostalni sindikat nakon smene poslovodnog rukovodstva jedino saopštio da je zatečen potezom Vlade Srbije,zahtevajući hitan sastanak sa predstavnicima Vlade. Nešto oštrije je reagovala Asocijacija slobodnih i nezavisnih sindikata Srbije. U saopštenju za javnost oni ističu da ,,nemaju ni jedan razlog da brane rukovodstvo EI, ali se žestoko protive uvodjenju vojne hunte u to preduzeće...,,. Bratislav Djurić, predsednik izvršnog odbora ove asocijacije bio je nešto konkretniji:,,Mi smo tvrdili da EI već godinama liči na koncentracioni logor a sada smo dobili i komandanta logora - Miloševićevog generala".
Osim tvrdnje da je potez republičke Vlade zapravo samo predizborni trik i da će sva obećanja o milionskoj pomoći EI trajati do 24. septembra, pomalo u senci predizbornih priča Nišom kruži još jedno objašnjenje za naglu smenu rukovodstva: navodna namera republičke Vlade da posao privatizacije EI sprovede pod njenom kontrolom. "Proces privatizacije u EI je već započeo a republička vlast je i te kako zainteresovana za taj posao posebno što u EI još ima veoma profitabilnih proizvodnih programa, kakvi su proizvodnja televizora, mašina za veš i ostale robe široke potrošenje", navode izvori bliski bivšem rukovodstvu.
U prilog priči o privatizaciji kao mogućem razlogu za preuzimanje EI,isti izvori navode i da je potpis na rešenje o smeni rukovodstva stavio potpredsednik Vlade Vojislav Šešelj dok njegova partijska koleginica ministarka za privatizaciju, Jorgovanka Tabaković već mesecima ne stavlja svoj potpis na nekoliko procena vrednosti kapitala pojedinih preduzeća koja su otpočela proces privatizacije u EI.
Prema rečima bivšeg potpredsednika EI, Slavkovića prvo pitanje i najčešći razlog odustajanja svih stranih biznismena koji su se raspitivali o mogućem ulaganju u EI bilo je broj upošljenih radnika:,,Kada smo 1997. godine preuzeli fabriku zatekli smo 12.000 radnika trenutno ih ima manje od 10.000 dok na posao dolazi tek 4.000 radnika,,. Sa tom cifrom priče o stranim ulaganjima bi i mogle da daju nekakve rezultate. Dok smenjeno rukovodstvo, političke stranke i čaršije još uvek jedino mogu da nagadjaju prave razloge preuzimanja EI, za sada jedino osnovano zvuči bojazan bivšeg člana poslovodnog rukovodstva Slavkovića da će se zbog novih mera republičke Vlade EI uskoro naći na crnoj listi Evropske unije (EU).
Ime na crnom spisku Evrope čime bi pojedini proizvodni programi u EI totalno zamrli samo bi bio poslednji udarac niškom gigantu, a to bi se moglo uklopiti i u političke priče da pojedinci uništavaju srpska preduzeća kako bi ih jeftino otkupili a potom skuplje prodali.
Zoran Kosanović (AIM)