Cetvrta vlast u tesnoj kozi

AIM Skoplje, 24 avgust 2000

Kampanja za lokalne izbore u Makedoniji, koji treba da se odrze 10 septembra, je uveliko u toku. Odvija se u tropskim uslovima, jer se temperatura u zemlji danima krece oko 40 stepena celziusovog. Prate je brojni problemi, glavno vezani za nedostatak para za rad opstinskih izbornih komisija zaduzenih za regularno sprovodjenje izbornog procesa, ali i mnostvo skandala koji se iznose na povrsinu u funkciji predizbornog marketinga. Glavni akteri, i vlast i opozicija, zajedno sa drzavnim i ustavnim organima, utisak je mnogih gradjana, nekako suptilno vrdaju, kao da zele da izbori budu neregularni ili pak da se uopste ne odrze.

Opozicija nastupa zestoko i samouvereno ubedjena da njenih pet minuta tek dolaze. Svesna ogromnog nezadovoljstva naroda pretstojece politicko odmeravanje snaga na lokalnom nivou tretira maltene sudbonosnim i daje mu znacaj referendumskog izjasnjavanja.

Vladajuca koalicija se, pak, zacudjujuce indolentno ponasa. Na sve gleda

nekako sa visine i uporno, stalozeno i mirno, tera po svome. Za sada vodi mlaku kampanju, casti penzionere (pocela je da isplacuje drzavni dug prema njima vredan 200 miliona DM i to ce ciniti, obecava, na rate narednih 58 meseci), zaposlene u drzavnoj administraciji sa anahronim dodatkom za godisnji odmor, polularnim K-15, otvara nove proizvodne kapacitete, seoske vodovode i puteve. Zanimljivo je to sto je, prema neposlusnicima u svojim redovima, pocela da ”trenira strogocu”. Pa tako ovih dana, na opste cudjenje, ali mora se priznati i zadovoljstvo mnogih, razresava kadrove u policiji i u drugim ministarstvima. Na tapetu su, kazu dobro upuceni, funkcioneri koji su navodno licne interese stavili iznad sluzbenih. Medjutim, ne da pare opstinama, jer su one same, prema zakonu, bile duzne da ih obezbede.

Preteruju i jedni i drugi, ocenjuju analiticari. U uzdranosti partija na

vlasti prepoznaju njihov strah od eventualnog poraza, ali i dobru “politicku matematiku” da se ne bi raspirivale strasti i, izbori koji su ipak samo komunalni, protekli sto je moguce mirnije. Uz to, imajuci na umu proslogodisnje predsednicke izbore, upozoravaju na mogucnost laziranja izbornih rezultata i podvlace opasnosti po demokratse procese u zemlji koje od toga mogu da se “izrode”. Nade polazu u svest makedonskih gradjana koji najbolje znaju za koga ce i zasto glasati, te u medjunarodni monitoring tim koji je u Skoplje vec poslala OSCE. U agresivnom nastupu udruzene opozicije ”Za Makedoniju zajedno” vide njihovu zelju da “pregaze”, da “do nogu” potuku vladajucu koaliciju, sto bi potvrdilo postojece ogromno nezadovoljstvo naroda i dalo im mogucnost da traze raspisivanje vanrednih parlamentarnih izbora, ili u najmanju ruku, obaranje aktuelne vlade i redefiniranje politickih snaga u Parlamentu.

Sta ce od svega ovoga ispasti valja sacekati, pa videti. U svemu, nesumnljivo ima previse politike, a premalo realnosti, od koje beze i oni sto su sada na vlasti i oni koji su na tom mestu bili do pre dve godine, a sada kao opozicija uporno negiraju svoje zasluge za “tesnu kozu” u kojoj se objektivno nalazi cetvrta vlast u Makedoniji - lokalna samouprava.

Naime, Makedonija je jedna od najcentralizovanijih drzava u Evropi, ako se izuzme SRJ. Iako na hartiji 124 opstine imaju 32 funkcije, one bez ogranicenja mogu da obavljaju samo tri. Slobodno mogu da gazduju sa parkiralistima i parkovima i da odrzavaju dimnjake. Rekord dostojan Ginisa! Sve njihove ostale ustavne nadleznosti su minimizirane restriktivnim odredbama drugih postojecih zakona ili pak cekaju donosenje novih, a nikako da ga docekaju! Lokalna samouprava u ovoj zemlji bukvalno zavisi od drzave i volje onih politicara koji su na vlasti, zivotari ”vezanih ruku”, a pare

dobija “na kasicicu”. Posebna prica su pak odnosi unutar jedinica loklane samouprave. Prednjaci neadekvatna teritorijalna podela napravljena pre pet godina radi, pokazala je praksa, pogresnih kompromisa, diktiranih od pojedinih centara moci. Bez postovanja geografskih, demografskih, ekonomskih, etnickih i drugih naucno dokazanih principa, umesto predlozenih 79, od postojecih 33 stvorene su 123 opstine i gradska zajednica Skoplja, kao drzavna metropola. Deo novoformiranih opstina do danas uopste nije zaziveo, a kamoli da daje nekakve rezultate. Jos nije sproveden deobeni bilans, niti je regulirano imovisnsko stanje javnih preduzeca. I gradske i ruralne opstine, suodnos je 32 : 88 , se tretiraju jednako, sto nije u redu jer je situacija drasticno razlicita. Najplasticniji primer o deformaciji odnosa u makedonskoj lokalnoj samoupravi jeste organizaciona postavljenost glavnog grada i njegovih sedam opstina. Postoji paralelizam u nadleznostima, konflikt najrazlicitijih interesa cesto blokira rad gradonacalnika ili savetnika, a to na svojoj kozi osecaju gradjani. Slicno se dogadja bezmalo u svim opstinama. Cak 50 % lokalnih Saveta ne redovno funkcionira, ali Vlada nijedan nije razresila.

Mala je i za sada jos uvek, objektivno, beznacajna uloga gradonacalnika i opstinskih savetnika u usmeravanju razvoja i organizovanju lokalnog svakodnevnog zivota, osim ako su snalazljivi ili bliski vlasti. A tako je od raspadanja starog sistema, do dana danasnjeg, sto je suprotno odredbama Evropske Konvencije koju je Makedonija potpisala pre tri godine. Reforme su najavljene, krajem prosle godine uz pomoc FARE i srucnjaka USAID je uradjena i strategija o transformaciji lokalne samouprave, o novoj teritorijalnoj podeli zemlje i o finansiranju komunalnih aktivnosti, ali je ona ostala u ministarskim fiokama. Ceka misljene i odobrenje Saveta Evrope i, naravno, bolje dane.

Primera koji potvrdjuju cetralizovano vladanje u opstinama u Makedoniji ima bezbroj, a oni su najocigledniji i za gradjane najbolniji, u oblasti finansiranja, urbanizma, uredjenja zemljista, komunalnih delatnosti, predskolskog, osnovnog i srednjeg obrazovanja, ili osnovne socijalne i zdravstvene zastite, koje su jos u rukama drzave. Nedostatak novca je osnovni razlog sto jedinice loklane samouprave ne obavljaju svoje funkcije kako treba. U javnoj potrosnji ucestvuju samo sa jedan posto, za razliku od zapada gde se taj procenat krece od 10 do 20 %. Inace, zbog otsustva transparentnosti, gradjani pojma nemaju kako se trosi njihov novac koji im drzava ubire na ime raznih poreza i doprinosa, a u trezore lokalnih samouprava salje periodicno i selektivno. Osim toga, budzeti pojedinih opstina su i pod direktnim uticajem dnevne politike, jer vladajuca partija na nacionalnom nivou moze kad god hoce da manipulira sa novcem koji je namenjen njima. Pa se tako dogadja da se bogatije finansiraju lokalna rukovodstva bliska Vladi, od onih u opoziciji. Tako su radili nekada SDSM, tako rade sada VMRO-DPMNE, DA i DPA. Zato se i dogadja apsurd da neki imaju, a neki nemaju para za, na primer, odrzavanje septembarskih lokalnih izbora. Vladin portparol Antonio Milososki tvrdi da su, na osnovu zakona, opstine bile duzne da novac obezbede same, te da zato Vlada nema nameru da odresi drzavnu kesu. Pretsednik Zajednice Jedinica Lokalne Samouprave (ZELS) Nikola Kurciev na ovo odgovara ostrim optuzbama i otvoreno izrazava sumnju u spremnost vlastodrzaca da organizuju regularne, fer i demokratske lokalne izbore. Potseca Vladu da je duzna da opstinama vrati dug od 50 miliona denara, (31 denar = 1DM) koji je navodno “pozajmila” od njih prosle godine za sprovodjenje pretsednickih izbora!

Evo i drugog primera. Opstine ucestvuju u donosenju urbanistickih planova, ali njihovo sprovodjenje odobrava nadlezno ministarstvo, ili licno ministar. Za dobijanje najobicnije gradjevinske dozvole potrebni su ne samo zakonom propisani dokumenti, vec i vreme i ne mali novac za potkup drzavne birokratije na svim nivoima. Boli glava od raznih zlouptreba u svim navedenim oblastima koje, nazalost, vise nisu izuzetak, vec pravilo makedonske prakse, koje se tesko dokazuje, pa niko ni za sta ne odgovara.

Ovakvo stanje znatno demoralise i prakticno svodi zainteresovanost ljudi za ucesce u lokalnom zivotu svojim inicijativama ili angazmanom, na nulu. Svaka cast retkim izuzetcima, kazu u ZELS-u. Mnogi ustvari i pojma nemaju sta mogu da urade i kako da poboljsaju svojih ostvarivanje gradjanskih interesa. Nemi su i, najcesce, nezainteresovani posmatraci, jer su demotivirajuci i previsoki cenzusi za otpoziv onih koji ne rade, ili to cine lose po zajednicu.

Agonija u kojoj se, po oceni analiticara nalazi cetvrta vlast u Makedoniji, ce trajati sve dok se, pod direktnim pritiskojm medjunarodne zajednice, ne ubrza reformsku kurs vlastodrzaca, ma koje provinijencije oni bili.

AIM Skopje

BRANKA NANEVSKA