Privatizacija banaka u RS

Banjaluka, 14. avgust 2000. (AIM)

U Republici Srpskoj postoji 20 banaka, od čega je 11 većinskih ili potpuno državnih, dok je 9 banaka u privatnom vlasništvu. Državne banke su različite veličine i obično služe specifičnom regionalnom tržištu. Državni kapital kod ovih banaka kreće se u rasponu od 65 do 100 odsto.

Mnoge od državnih banaka su nastale iz Privredne banke Sarajevo u 1989-90. godini(Banjalučka banka, Privredna banka Doboj, Privredna banka Srpsko Sarajevo, Privredna banka Gradiška, Semberska banka u Bijeljini i Privredna banka Brčko). Kristal banka je ranije bila dio sistema Jugobanaka, koja je bila aktivna za vrijeme bivše Jugoslavije. Pored ovih banaka, i Poštanska štedionica Banja Luka, Razvojna banka i Agroprom banka su državne banke.

Navedene banke podliježu privatizaciji, procesu koji je započeo usvajanjem Zakona o privatizaciji državnog kapitala u bankama i Zakona o početnom bilansu stanja u julu 1998. Godine. U protekle dvije godine u potpunosti je završena samo prva (zakonodavna)faza. Druga faza, administrativna priprema banaka za privatizaciju, koja podrazumijeva utvrđivanje strukture kapitala i izradu početnog bilansa stanja te programe privatizacije, privodi se kraju.

Sve državne banke su u roku sačinile početne bilanse stanja, a odobreno ih je deset. Izuzetak je Razvojna banka Banja Luka, koja je zbog transformacije banke i razdvajanje bankarskih poslova od funkcije platnog prometa, početni bilans stanja dostavila 24.05.2000. godine.

Agencija za bankarstvo je za svih deset banaka utvrdila da su solventne i da raspolažu kapitalom od 5 miliona maraka, što im omogućava rad i ulazak u proces privatizacije.

Navedene banke su uradile programe privatizacije. Zaključno sa 1.avgustom ove godine, prema podacima Jedinice za privatizaciju banaka pri Ministarstvu finansija, Vlada RS je odobrila programe Privredne banke Brčko, Privredne banke AD Srpsko Sarajevo, Privredne banke Doboj, Kristal banke Banja Luka, Privredne banke Gradiška, Banjalučke banke, a 25.7.2000. i Agroprom benci Banja Luka.

Program privatizacije je odobren i Privrednoj banci Brčko, ali privatizacija te banke je obustavljena nalogom OHR-a, odnosno odlukom supervizora za Brčko, dok se ne donese Zakon o privatizaciji za dirstrikt Brčko. Očekivati je da će to biti tokom avgusta i nakon toga će se znati kako će se dalje stvari odvijati.Programi još nisu odobreni za Poštansku štedionicu, Razvojnu banku, Privrednu banku Prijedor i Sembersku banku Bijeljina.

Po riječima direktora Jedinice za privatizaciju banaka pri Ministarstvu finansija Gorana Mandića, trenutna faza privatizacije državnih banaka je faza prodaje. U skladu sa privatizacijskim zakonima, prodaja državnih banaka vrši se putem međunarodnih tender prodaja. Prvi tender raspisan je za Privrednu banku AD Srpsko Sarajevo 17.05.2000. godine. Ukupan kapital banke je 6.459.000 KM. Državni kapital iznosi 5.483.729 KM, ili 84,43 odsto.

Na tender za prodaju ove banke, koji je bio otvoren 60 dana, prijavilo se 19 zainteresovanih. Nakon tender procedure ostalo ih je devet koji žele pregovarati sa Vladom RS o kupovini te banke. Oni su imali priliku da izvrše uvid u banku i tek nakon toga treba da podnesu obavezujuću ponudu. Prema podacima sa kojima raspolaže Jedinica za privatizaciju,
potencijalni kupci ove banke su tri privatna preduzeća, jedno fizičko lice i grupa radnika ove banke. Već su sa njihove strane zatraženi pregovori sa Vladom RS o svim elementima prodaje. Očekivati je da će poslije 15. avgusta proces privatizacije ove banke biti okončan.

Druga banka za koju je raspisan tender je Kristal banka Banja Luka. Prema riječims pomoćnika generalnog direktora za finansije Olge Đekanović, ukupan kapital banke je 22.178.000 KM, a u strukturi kapitala državni kapital je 16.755.479 KM, ili 75,55 odsto. Na tender Kristal banke neobaveznu ponudu dostavilo su 52 učesnika. I nakon prvih tender procedura za nastavak učašća prijavilo se 19 zainteresovanih.

U toku je rad komisije za tehničke detalje sprovođenja procesa. Među devetnaest učesnika, prijavila su se i tri strateška investitora, koji su zainteresovani za kupovinu većinskih paketa akcija preko 51 odsto, a ostali za kupovinu manjih iznosa akcija.

Na neobavezujuću ponudu svako može da se prijavi, a na jedinici za privatizaciju banka je da procijeni koji su kandidata stvarno zainteresovani. U slučaju Kristal banke, od 52 prijavljenih prošlo je 19 učesnika. Oni su sami odlučili ko ide dalje u kupovini Kristal banke, to je jedino mjerilo, tako da neobavezujuća indikacija interesa nije važna, ali ona može da bude pokazatelj kakva je banka, koliki je interes i da li je ona atraktivna ili nije.

Rok za pregledanje tendera i prodajnih prospekata ove banke je avgust. Realno je očekivati, prema riječima direktora Gorana Mandića da će se krajem septembra i početkom oktobra znati kako je prošao prvi tender kada je u pitanju Kristal banka.

Treća banka za koju je do sada raspisana međunarodna tender prodaja je Banjalučka banka Banja Luka. Tender je raspisan 30. Juna ove godine i ukupni kapital banke je 18.140.000 KM, a učešće državnih akcija u strukturi kapitala iznosi 15.237.600 KM, ili 84 odsto.

Na neobaveznu ponudu niko se nije pojavio, što govori da ova banka nije interesantna i atraktivna za prodaju u ovom momentu. Opšte poznata stvar je da Banjalučka banka ima ogroman višak radnika. Kada su u pitanju obaveze kupaca banke prema tranutno zaposlenim, to je stvar ugovora između kupca i prethodnog vlasnika, odnosno Vlade RS. Ugovorom se regulišu sve relacije odnosa kupac - prodavac. Početna vrijednost banke je samo nominalna vrijednost koja je utvrđena na bazi knjigovodstvene revizije. To je početni podatak kojeg je ovlašteni revizor izračunao. Vlada RS, kao prodavac ne može uticati na uslove koje postavlja kupac u pogledu broja radnika. Zadržavanje broja radnika u bankama, koje imaju prekobrojne, samo usporava procesa prodaje, a onda je neizbježna likvidacija.

Poslednja banka, koja je do sada dobila saglasnost Vlade RS za program privatizacije je Agroprom banka Banja Luka, kojoj je 25.jula data saglasnost za program privatizacije, tender će biti raspisan 21. avgusta. Ukupan kapital ove banke je 10.917.536 KM, a učešće državnog kapitala 65 posto. U strukturi kapitala je 20 posto privatnih akcija i 15 posto zadružnog kapitala.

Do kraja avgusta i početkom septembra biće raspisani tenderi za preostalih osam državnih banaka. Prema planu Jedinice za privatizaciju banaka, svaka banka će biti bar jednom testirana na tender prodaji i neće se donositi zaključci na bazi nekih procjena nego na bazi stvarnog stanja na tržištu. Do juna 2001. godine imaće se potpuno jasna situacija nakon usvajanja programa preostalih banaka, koje imaju određene specifičnosti.

U Jedinici za privatizaciju banaka smatraju da proces privatizacije teče normalno. Po njihovoj procjeni, zastoji su bili generalni u početku, uslijed raznih zakonskih korekcija. Ovo mišljenje u potpunosti ne dijele banke i zahtijevaju brže sprovođenje privatizacije državnih akcija u bankama, jer do tada ne mogu vršiti dokapitalizaciju, niti mijenjati strukturu kapitala.

Petra Ivić (AIM)