Premijerska partija

Slovenija i izbori

Avgust odmiče, bliže se opšti izbori, a Ljubljana je bogatija za još jednu stranku.

Ljubljana, 09.08.2000.

Osnivanje nove partije i ne bi bila neka vest, da inicijator nije aktuelni premijer Andrej Bajuk, a član bivši lider slovenačkih demohrišćana Lojze Peterle, sa svitom. Ime nove partije je izvedeno iz naziva nedavno stvorene koalicije desnih partija (Slovenija, isto kao i država), sa dodatkom "nova". Dakle, "Nova Slovenija". Stranka je formirana 5. avgusta u prisustvu oko 500 gostiju, na pomalo bizarnom mestu, bar što se političkog okupljanja tiče - u zgradi Zavoda za zdravstvo Slovenije. Kuriozitet sastanka je da je osnivačka konvencija (sa oko 200 nasušnih potpisa) kasnila oko pola sata zbog kašnjenja notara, koji je pozvan da je overi, iako je na kraju sve prošlo bez posebne nervoze i uz potoke šampanjca.

Osnivanje Nove Slovenije, stranke pretencioznog imena, tik pred izbore, možda i ne bi bilo tako neobično, da šef slovenačke vlade Andrej Bajuk nije stekao taj položaj kao kandidat Slovenačke narodnjačke partije (pošto su se udružile partije sa desnice: Peterleov SKD plus SLS braće Podobnik). Šta više, Bajuk je bio ne samo prvi produkt takve fuzije desničarskih partija, već je u njoj dobio i mesto potpredsednika. Rečena partija je kratko trajala, bilo je tu za oko mesec dana stranačkih prepirki i liderskih svadja, pre svega oko sudbine budućeg izbornog sistema u Sloveniji, a Andrej Bajuk je odlučio da vrati tek uručenu partijsku knjižicu i krene "na svoje". I eto nove partije.

Jeste neobično i da aktuelni predsednik vlade osniva partiju, usred predizborne trke. Čudno je i kad tvrdi da je premijer svih državljana Slovenije, podjednako, a onda svoje službeno i neslužbeno vreme troši na promovisanje svoje političke opcije. Slovenija je nešto slično poslednji put doživela 1990. godine, kada je jugoslovenske reformiste predvodio Ante Marković. Markovićeva ideja se u zvaničnoj Ljubljani, a ni u masama, nije naročito primila. Pitanje je hoće li Bajuk, deceniju kasnije, imati više sreće.

Analitičari tvrde, medjutim, da Bajukov potez nije neočekivan, posebno ako se zna da je inspirisan likom i delom njegovog mentora, predsednika Socijaldemokratske partije Slovenije (SDS) Janeza Janše. Janša nije krio svoj bes i razočarenje kada su nedavno poslanici SKD+SLS partije unekoliko izigrali medjupartijski dogovor desnice i naprasno se priklonili levici. Došlo je do paradoksa - Podobnikovi narodnjaci su zajedno sa Drnovšekovom Liberalnom demokratijom (LDS) i drugim partijama sa levog spektra podržali takvu izmenu slovenačkog Ustava, koja unekoliko koriguje i produžava život proporcionalnom izbornom sistemu. A to Janša nikako nije želeo. Naprotiv, cela igra oko nedavnog Drnovšekovog "skidanja" sa vlasti vodjena je baš zato da se ispune Janšini snovi i proporcionalni izborni sistem zameni većinskim; njime je Janša mislio da jednom za svagda "samelje" levicu i njene sledbenike.

U tom svetlu je Janšino ogorčenje povodom manevra partnera sa desnice donekle i razumljivo. Čitava vlada Andreja Bajuka (u kojoj SDS učestvuje kao koalicioni partner) trebalo je da bude skoncentrisana na glavni cilj - promenu aktuelnog izbornog sistema u većinski. Bajuk-Janšina ekipa se, očito, prevarila u računici, a ni partijska disciplina nije bila na nekom nivou, tek - većina poslanika nove Narodnjačko-demohrišćanske partije, predvodjena pragmatičnim Francom Zagoženom (izdanak prethodne partije braće Podobnik) glasala u parlamentu za korigovan proporcionalni sistem.

Bajuk nije krio da teško podnosi poraz, a ovaj je bio utoliko veći, jer je značio krah njegove velike misije. Povukao je pompozan potez - ne samo da vraća frišku partijsku knjižicu Narodnjačko-demohrišćanske stranke, već obelodanjuje i osnivanje svoje stranke, isprva pod radnim nazivom "Nova Slovenija – Hrišćanska narodna partija". Pridružio mu se i šef demohrišćana Lojze Peterle, nekadašnji predsednik SKD, sa nekoliko odbora bivše stranke. Tako je sa političke karte Slovenije izbrisana SKD, partija koja je svojevremeno bila najjača slovenačka stranka. Razdrobile su je i prožderale što nova Bajukova, što nedavno stvorena nova Narodnjačka (SLS+SKD) partija Franca Zagožena.

A upravo su Peterleovi demohrišćani bili ona snaga koja je na prvim višestranačkim izborima (1990) donela pobedu Demosu, iako im narednih godina uticaj opada. SKD je dugo tavorila u opoziciji (sa uvek istim predsednikom - Peterleom), sve dok se nije priklonila prvobitnoj Janšinoj ideji da desnica mora da stvori jak blok, blok koji bi prvo izdejstvovao izmenu izbornog sistema, a potom se učvrstio na vlasti. Tako je pre nekoliko meseci u Sloveniji krenuo proces ukrupnjavanja stranaka na desnom polu političke scene. Medjutim, ukoliko su se partije tada udruživale iz straha da će, kada izdejstvuju većinski izborni sistem, izgubiti poslanike ukoliko same ne budu deo većeg bloka, onda je jasno zašto se danas cepaju tek registrovane stranke. Jednostavno, više nema bojazni od Janšinih aspiracija za većinskim izbornim sistemom. Jeste da se Janša za taj cilj trudio pune četiri godine, sve od 1996. godine, kada je krenuo sa kritikama na adresu proporcionalnog izbornog sistema, koji je praktikovan u Sloveniji. Potom je pokrenuta inicijativa za sakupljanje potpisa kako bi se raspisao referendum, koji je i po slovu zakona i po javnim proklamacijama trebalo da bude neka vrsta sondiranja javnog mnenja, dakle - neobavezujući.

Potpisi su skupljeni, održan je referendum, pokazala se volja "većine onih koji su izašli na glasačka mesta". Rezultat je bio jasan, ali stručnjaci nisu mogli da se slože oko posledica; deo njih je tvrdio da je referendum propao, a deo da je izglasan većinski izborni sistem. Problem je bio u malom broju birača koji su se odazvali zovu države i obavili gradjansku dužnost. Tu se nameće i pitanje čemu takva Janšina pasija prema većinskom izbornom sistemu? Plan je prost - Janša je znao da je to model u kome odlučuje većina "onih koji izadju na izbore", iako ta većina nema legitimitet, pošto ne priznaje glasove onih, koji apstiniraju ili iz protesta unište glasačke listiće. Drugim rečima, Janša se uzdao u disciplinu svojih birača, čije je masovno pojavljivanje na izborima trebalo da neutrališe manje revnosne simpatizere levice.

Bilo kako bilo, velika desna koalicija se raspala, Janšin plan oko izbornog sistema je doživeo debakl, a ni Bajukova "Nova Slovenija" na opštim izborima 15. oktobra ne može da očekuje previše – uprkos žestokoj predizbornoj propagandi, ima malo vremena za promociju programa i osvajanje birača. Povrh toga, opterećuje je balast dosadašnje vlasti Andreja Bajuka, čija se vlada u svom kratkom mandatu više bavila kadrovskim čistkama, nego stvarnim državničkim poslovima. Čelnici iz Drnovšekove LDS (sada u opoziciji) upozoravaju javnost da birokratska ruka Andreja Bajuka sprovodi kadrovske rokade uprkos tome što mandat nije dobila na izborima, već u parlamentarnoj trgovini. Medijska obrada opsežnih kadrovskih čistki očigledno smeta i novom šefu udružene SLS i SKD Francu Zagoženu, koji je poručio da očekuje da se "vladina kadrovska komisija (vodi je Janez Janša) više neće sastajati pola sata pre sednice vlade!".

Kakav će uspeh nova partija požnjeti na jesenjim izborima, videćemo za manje od dva meseca. Mile Šetinc, komentator LDS-u bliskog Dnevnika, smatra da je Bajuk ťpravi kolekcionar ostataka demohrišćanske partije, koji bi inače pali u apatiju, pošto ne žele da se utope u jeretičkoj narodnjačkoj partiji Franca Zagožena a ujedno sumnjaju i u Janšiste. Tog 'sitniša' može da se nakupi taman toliko za Bajukova partija ostane ispod izbornog praga i prilikom konačne podele mandata oduzme nekoliko sedišta celokupnoj desnici". Drugi komentatori dodaju da je Bajukova partija osnovana samo sa jednim ciljem - da se oslabi Zagoženova Narodnjačka partija. Biračima ta kombinatorika ništa ne znači - na predstojećim izborima moraće da odluče izmedju novih partija i starih lica.

Igor Mekina (AIM Ljubljana )