Obnova Kosova

Priština, 29.07.2000

U 14 gradova Kosova započelo se sa prikupljnjem materijala za izgradnju osam hiljada kuća, koliko je predvišeno tenderom Evropske agencije za obnovu, a čiju implementaciju vrši agencija ''PROMPT". Postoje izgledi da ovo postane najveći posao koji će se ove godine uraditi za smeštaj stanovništva, ali interesovanje je mnogo šire pošto materijal obezbeđuju uglavnom privatne kosovske kompanije. "Profitiraće kosovski trgovci I inostrani proizvođači", kažu biznismeni na Kosovu, čija ponuda nije prošla u Evropskoj agenciji za obnovu I agenciji PROMPT koja je i vršila menadžemetnt tendera. Kriteriji tendera ne isključjuju mogućnost da se materijal obezbeđuje I kod kosovskog proizvođača. Prema tenderu, potrebno je 17 miliona blokova, 18 miliona crepova, 21 hiljada tona cementa, 3 hiljade tona gvožđa"., kaže Mustafa Ibrahimi potpredsednik Privredne komore Kosova. Kosovo ima kapaciteta da osigura jedan širok asortiman ovih proizvoda, ali sada se ono ne može uključuti u tred obnove pošto se ovdašnja industrija ne pomaže posredstvom komercijalnih kredita ili donacija. "Trenutno Kosovo ima realnih mogućnosti da isupuni jednu trećinu zahteva tendera. Kada bi bili u proizvodnjii svi kapaciteti, onda bi smo mogli da govorimo o većim procentima", dodaje Ibrahimi.

Prema podacima Privredne komore Kosova , sedam fabrika za proizvodnju građevinskog materijama, u normalnim uslovima, tržištu mogu da isporuče 166 miliona blokova I 15 miliona crepova. Međutim, u funkciji je veoma mali broj fabrika koje rade reduciranim kapacitetima, tako da ne mogu da preuzmu noseću ulogu za snabdevanje kosovskog tržišta ovim artiklima. "Kosovo će biti profitabilno tržište za mnoge proizvođače, ali mi treba da se zadovoljimo pomoću koju nam pružaju drugi. Ne možemo birati. Proizvođaći iz Evrope žele da se oslobode svojih zaliha, odnosno da profitiraju od pomoći koja je namenjena Kosovu", mišljenja je Mehmet Hajrizi, kopredsedavajući departmana za obnovu pri Privremenom administrativnom veću.

Trgovci sa Kosova koji su dobili na tenderu AER-a, koji će staviti u protok 90 miliona maraka, kažu da se najveći deo materijala za izgradnju kuća uvozi iz Grčke i Makedonije, ali se ne isključuje mogućnost da "ovde uđu i materijali iz Srbije iako je ona pod sankcijama".

U ovom tenutku svaka tendencija zatvaranja Kosova bilo bi propraćeno veoma velikim reprekusijama koje bi mogle da vode u izolaciju, blokadu protoka kapitala i sprečavanju integracionih procesa. Sporost investicija i nedostatak želje od strane UNMIK-a da se bavi problemima industirije, u ovom slučaju one za proizvodnju građevinkog materijala "zbog nedefinisanog vlasništva" ili "zbog toga što one zahtevaju veoma velike investicije", samo po sebi stvara mogućnost da Kosovo služi samo kao jedno gradilište gde će se istovarivati magacini Evrope ili bolje rečeno zemalja Balkana, koje imaju privilegovan status u obnovi Kosova. Analitičari postavljaju pitanje: Šta bi se desilo kada bi se deo tih sredstava investirao u povećanje proizvodnih sposobnosti na Kosovu. "Možemo ostaviti po strani nedefinisane vlasničke probleme i krenuti u investicije, prema modelu cementare u Đjeneral Jankoviću. Na taj način kompanije bi obezbedile legitimnost za rad, a protok robe i novca išao bi normalnim kanalima", konstatuju privredni analitičari. Međutim, UNMIK ipak pomažući Kosovo više pomaže proizvođače iz država koje su uključene u program "Obnova", gde su uključene uglavnom zemlje u tranziciji.

Međutim, ne održavajući domaću proizvodnju, deo novca se ipak nudi I transportnim preduzećima. Sav materijal za izgradnju 8 000 kuća na Kosovo će se dopremiti kamionima. Za trgovce je najpovoljniji transport iz Makedonije, Grčke ili Srbije. Računice govore I o velikim profitima transportnih preduzeća. Cena transporta za jedan kamion, na primer, koji iz Kaniže doveze 10 hilja komada crepova je 800 maraka. Svih 18 miliona crepova treba utovariti u 1 800 kamiona ili drugačije samo za transport potrebno je odvojiti milion ipo maraka. U drugoj varijanti, ako se ovaj proizvod doveze iz Grčke, onda je potrebno 2 250 kamiona, obzirom da Grci utovaruju manji tovar. Cena transporta bi tada iznosila 1 400 maraka za kamion, prema tome ukupna cifra za vršenje transporta cele količine crepova iznosila bi 3,2 miliona maraka. Možda bi kosovari imali neku dobit kada bi vršili barem deo transporta, međutim, oni su lišeni te mogućnosti pošto je registracija njihovih kamiona sa "defektima". UNMIK ih je, ne izdavajući im zelene kartone, izbacio iz konkrurencije ili drugim rečima uskratio pravo da se uključe u međunarodni protok.

S druge strane, prema izjavama u Privrednoj komori Kosova, na ovom prostoru je na raspolaganju oko 10 hiljada kamiona. Neće biti nimalo lako da se čitava ta količina građevinskog materijala preveze do dubuina teritorije Kosova. Prepreku će predstavljati uski putevi, slabo održavanje tokom poslednjih deset godina i veoma sporo saniranje koje se vrši ovih dana. Može se zamisliti samo kako će izgledati Kačanička klisura, ako u kratkom intervalu kroz nju prođe 2 250 kamiona natovarenih crepovima. Nema nikakvih dilema - biće to usko grlo. Evropska agencija za obnovu veruje da će ipak I kosovari imati svoj udeo u profitu pošto je "više od 350 kosovskih profesionalaca već zaposleno u rad sa 70 međunarodnih predstavnika I pratnera u nevladinim organizacijama, zatim 300 je angažovano od strane domaćih snabdevača, a više od 2 000 lokalnih majstora će biti angažovano tokom sedam meseci na pomoći u obnovi oštećenih kuća". Međutim, ovo je samo simblično angažovanje. Posebno kada se preračuna koliko je novca Kosovo moglo da inkasira da nije nekih "tejničkih prepreka".

AIM Priština, Ibrahim REXHEPI