Osiguravajuća društva odnose novac

Priština, 29.07.2000

''Ne želim da moj novac ode van Kosova'', kaže jedan građanin Kosova, ali i vlasnik automobila, objašnjavajući odbijajnje da svoje vozilo osugura pri ogranku INSIG iz Tirane, koja deluje u Prištini ili američkog AIG, pokušavajući da očito tako dokaže svoju ''privrženost'' Kosovu.

Ipak, njegova odluka se ne tiče toliko privrženosti Kosovu koliko nedostatku želje da potroši novac za neophodano osiguranje, carinjenje i registraciju vozila. Da je takvih još uvek mnogo, dokazuje činjenica da se još uvek na ulicama Kosova voze automobili sa raznim tablicama, a nisu retki slučajevi da nisu ni registrovana. UNMIK je svojevremeno postavio rok do kraja maja meseca za registrovanje svih vozila na Kosovu. Ovaj rok je prolongiran do 20 juna, a tada ustanovljeno poskupljenje od 25 odsto najčešće se tumačilo kao svojevrsna kazna. ''Prema dinamici rada registracionih punktova, ovaj posao se neće završiti za još najmanje dve godine'', kažu u Osiguravajućim kompanijama na Kosovu.

Međutim, registracija vozila sa sobom nosi i jedan veoma složen problem, ali i profitabilan za Osiguravajuće kompanije, INSIG iz Tirane, AIG iz Amerike a sada i domaće Kompanije ''Siguria'', ''Kosova'' i ''Dardania''. Svi se nadaju da će inkasirati na milione nemačkih maraka.

Džakovi prepuni maraka

''UNMIK tvrdi da na Kosovu ima oko 500 hiljada vozila. Ova cifra je veoma napumpana. Ne verujem da ih ima više od 350 hiljada'', kaže mr. Besnik Nikči'', jedan od najpoznatijih kosovskih eksperata za pitanja osiguranja. No, bez obzira na razlike oko procene koliko se vozila danas nalazi na putevima, Osiguravajuće kompanije su počele rad na Kosovu sa nadom da će odavde odneti pune džakove maraka, dolara i drugih valuta. UNMIK je usvojio Uredbe, odredio je tarife za osiguranje vozila, ali nije uspostavio sistem osiguranja. Premija za osiguranje vozila varira u zavisnosti od osiguravajuće kompanije i jačine vozila. Srednja cena u američkoj kompaniji AIG (American International Group) je 430, dok je ona u INSIG (Instituti Sigurimeve) iz Tirane (ogranak u Prištini) 350 nemačkih maraka. S druge strane, kosovske kompanije koje su dobile licencu za rad poslednjih nedelja izjavljuju da će se pridržavati uredbi UNMIK-a odnosno da će iznos biti minimalan - 250 nemačkih maraka.

''Cene su mnogo više nego u drugim zemljama regiona. Na primer, srednja premija osiguranja u Albaniji je 100 maraka, u Makedoniji 80, u SRJ 30 do 40 nemačkih maraka, a srednja u Evropi je 1000 maraka, kaže Besnik Nikči. Ilir Omari, zamenik direktora INSIG-a kometarišući ove razlike kaže da je ova premija stara i usvojena je 1993. godine kada je u Albaniji bilo teških socijalnih problema. Po njemu, sada je došlo vreme da se izvrši korigovanje. Razlike se sastoje i u stepenu pokrića osiguranika. Na Kosovu ono je mnogostruko niže nego drugde. ''Za štetu koju pretrpe osiguranici, u obliku kompenzacije mogu da dobiju do 20 hiljada maraka. S druge strane, u Makedoniji ta se suma kreće do 200 hiljada maraka, u Albaniji 300 hiljada, a u SRJ 400 hiljada nemačkih maraka'', dodaje gospodin Nikči.

EU ima posebne preporuke za svoje članice. ''Primenjuju se minimalne kvote osiguranja na osnivu kojih se moraju sklopiti ugovori. Ako je reč o jednom smrtnom slučaju onda je kompenzacija 350 hiljada eura, a ako ima više žrttava ta se cifra množi sa njihovim brojem. Ako je reč samo o materijalnim štetama, kompenzacija iznbosi namanje 100 hiljada eura'', piše u uputstvima EU.

Kosovo kao Eldorado

Zapaža se da je srednja premija na Kosovu viša u poređenju sa zemljama regiona, a da je visina kompenzacije štete najniža. I ako čovek pogine u saobraćajnoj nesreći isplačuje se svega 20 hiljada maraka, a za invalidnost 5000 manje.

''U stvari, ovaj nivo se predviđa i međunarodnim konvencijama, ali one su zastarele i ne ograničavaju visinu kompenzacije'' kaže Besnik Nikči. Prosta matematičke računice daju mnogo veće cifre za dobit koju mogu steći Osiguravajuće kompanije na Kosovu. Ako je srednja premija kompanija koje rade na Kosovu 400 maraka, i ako se osigura 300 hiljada vozila, onda one na taj način inkasiraju 120 miliona maraka. Međutim, ako se osigura 500 hiljada vozila koliko UNMIK tvrdi da ima na Kosovu, onda će se u kase osiguravajućih kompanija sliti 200 miliona DM.

Ranije analize, odnosno one koje su izvršene pre više godina, kada je na Kosovu bilo registrovano oko 100 hiljada vozila, za kompenzaciju šteta odvajano je 3,5 odsto inkasiranih sredstava od premije. Ako se računa da su štete, ali i troškovi kompanija za osiguranje veći, odnosno da zahvataju 20 - 30 odsto od inkasiranih premija, onda su one u svojoj kasi zadržavaju oko 80 odsto sredstava, odnosno 96 miliona maraka, od 120 inkasiranih od osiguravanja na primer 300 hiljada vozila. ''Nijednom Regulativom, Uredbom ili drugim dokumentom ove kompanije nisu obavezne da ova sredstva zadrže na Kosovu ili da ih uključe u razne plasmane. Rečju, INSIG ili AIG ta sredstva mogu da prenesu preko albanskih Alpa ili preko Atlantika.

''Mi nismo došli ovde slučajno. Naša orijentacija je dugoročna i ozbiljna. Ovo je naše tržište gde smo dosta investirali. Do sada smo izdali više od 10 hiljada polisa, ali smo izvršili i kompenzaciju šteta - možda ponekada i bez dovoljno dokumentacije - samo da bi smo sačuvali autoritet kompanije. Nije naš cilj da sa Kosova odnesemo novac u Albaniju, već da ovde razvijemo posao. Izvršili smo i korigovanja u Uredbama UNMIK-a. Osiguranicima smo ponudili da za osiguranje plate 35 odsto više, a mi prihvatamo kompenzaciju štete do 200 hiljada nemačkih maraka'', kaže Ilir Omari, odgovoran za ovo Osiguravajuće društvo.

Međutim, bez obzira na tvrdnje gospodina Omarija, činjenica je da ni INSIG ni AIG, koje su izdale oko 30 hiljada polisa do sada zajedno, nemaju nikakav plasman srestava na Kosovu, a na njihovom kontu se nalaze tek minimalne sume. Postoje šanse da imidž osiguravajućih kompanija poboljšaju domaće, mada je rano davati procene, ne samo zbog toga što su tek počele sa radom, već i što osnivački kapital nije ''kosovski'', već dolazi iz Tirske ili Švajcarske.

S druge strane Nikči upućuje primedbe i na Uredbe UNMIK.a oko osuguranja. ''Ako gospodin Kušner kaže da na Kosovu važe zakoni iz 1989. godine, onda zbog čega se ne primenjuje tadašnji zakon o osiguranju. Time bi dobili samo osiguranici jer bi kompenzacija šteta išla i do 200 hiljada maraka, zaključuje Nukči. Međutim, kao i oko mnogih sličnih pitanja, odgovora s druge strane nema. Činjenica je jedino da najverovatnije ova ne tako mala sredstva neće ''ostati'' na Kosovu. Još najmanje dve godine novac kosovara će odlaziti u nepoznatom pravcu.

AIM Priština, Ibrahim REXHEPI