Srpska senka nad spektakularnom registracijom kosovara

Priština, 29.07.2000

Za više od dva meseca Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi uspela je da na Kosovu registruje nešto više od milion stanovnika na samom Kosovu i više od 180 hiljada onih van njega. Imajući u vidu male rezultate na početku ovog proseca, oni su na kraju ocenjeni uspešnim. Posmatrači kažu da je ovom uspehu prethodio i intenzivni markenting koji je vodio OEBS, angažujući i napoznatije pevače i umetnike u kosovskom društvu koji su pozivali stanovništvo da se odazovu registraciji. Veliki uticaj u ovom pravcu odigrala su i obećanja međunarodnih zvaničnika da će se nakon popisa građani moći snabdeti ličnim kartama i putnim dokumentima od strane Misije OUN, ali taj proces još uvek nije započeo iz kako se kaže, tehničkih razloga.

Bilo kako bilo, šef Misije OEBS-a, ambasador Dan Everts je izjavio da imaju u vidu okolnosti pod kojima se odvijao ovaj proces, rezultati predstavljaju spektakularan uspeh. Ali, nad ovim uspehom pada jedna senka koja opterećuje Misiju međunarodne zajednice - bojkot registracije od strane kosovskih Srba. Saoštava se da se do sada registrovalo nešto manje od hiljadu u raznim delovima Kosova.

Međunarodni zvaničnici tvrde da su uradili sve što je bilo u njihovoj moći da ubede srpske lidere da posavetuju svoje sledbenike da uzmu učešće u registraciji glasača i da izađu na izbore, ali uzalud.

''Bilo je nekoliko lidera koji su se pokazali hrabrim i koji su se angažovali na tome da pozovu stanovništvo da se odazovu registraciji, ali u roku od 24 sata isti su ućutkani od strane ''nekoga''. Na svim registracionim punktovima bilo je brojnih ekstremista koji su zlostavljali one koji su želeli da se registruju, a takvih nije bilo malo'', rekao je šef OEBS-a Dan Everts koji je od početka ovog procesa vodio više susreta i javnih diskusija sa predstavnickma srpske zajednice. Takvih je susreta najviše održano u Leposaviću, hgde su tamošnji lider, ali i većina srpskih stanovnika prihvatili da se registruju. Međutim, oni su morali odmah da napuste registraciono mesto, čim su dobili vest da su se Srbi iz severnog dela Mitrovice, čiji je lider Oliver Ivanivić spremili da krenu ''u marš'' prema Leposaviću i spreče registraciju Srba. Međunarodni zvaničnici kažu da bi oni mogli da zaustave maltretiranje na mestima za registraciju i da su to sprečili u najmanje deset slučajeva, ali da takva pojava ima dublje korene nego što to izgleda na prvi pogled.

Malteretiranja izgleda da se nisu ticala toliko fizičkog zlostavljanja, već se radilo o najrazličitijim pretnjama do kojih nisu uspele da ''prodru'' međunarodne sigurosne snage. Takve pretnje su upućene i samim radnicima Srbima na punktovima za registraciju pripadnika srpske zajednice. Reč je, o kako se tvrdi, pretnjama onima koji se budu registrovali da će im biti ukinuti penzije, plate, zabraniti njihova putovanja za Srbiju i da će se čak izdati nalog za hapšenje ako budu prešli granicu sa Srbijom itd.

Dan Everts kaže da je registrovati se na Severu Kosova izvanredno opasno, jer onaj ko se bude registrovao biće smatran kao čovek koji se suprotstavlja zvaničnim stavovima Beograda.

''Mišljenja smo da neki lideri ne predstavljaju interes svoje zajednice i slede politiku zvaničnog Beograda i upravo ovaj režim mi smatramo odgovornim za bojkot registracije od strane kosovskih Srba'', kaže Everts. On je rekao da su takvi stavovi onemogućili OEBS da izvrši i registraciju Srba razmeštenih u Srbiji kako bi između ostalog mogli da dokažu svoje vlasništvo i sve što su ostavili za sobom.

Poslednja prilika će im se pružiti tokom perioda aplikacija ''koje treba potvrditi i popraviti'', ali malo je verovatno da će se ovaj otškrinuti mali prostor iskoristiti. Utoliko manje ako se ima u vidu činjenica da su upravo za srpsku zajednicu međunarodni zvaničnici odlučili da poslednji rok popisa produže za još tri dana. Ovu odluku su obrazlagali tvrdnjama da su dobili obećavajuće signale od strane Srba. S druge strane, protesti Srba protiv registracije nastavili su se i nakon deset dana nakon što je proglašen i zvanični završetak ovog procesa. Ipak, međunarodni predstavnici kažu da neće odustati i da će nastaviti da se angažuju u ''uključivanju srpske zajednice u administrativne strukture''. Oni su obećali da će analizirati situaciju posebno u svakoj opštini, da će se konsultacije sa srpskom zajednicom nastaviti i da će se razmatrati mogućnost njihovog političkog predstavljanja u opštinama, bez obzira što se nisu registrovali i da kao takvi neće ni glasati.

Još jedna manjinska zajednica, ona turska, isto tako je zadavala glavobolje međunarodnim zvaničnicima. Veliki deo ove zajednice je uslovila odaziv procesu registracije priznavanju turskog jezika kao zvaničnog. Turci dakle, zahtevaju prava koja su nekada uživali Ustavom iz 1974. godine nekadašnje Jugoslavije. Tim Ustavom bilo je predviđeno da se turski jezik prizna kao zvanični jezik tamo gde žive Turci, što znači da ako bi u na primer u Mališevu živelo pet lica turske zajednice, onda bi automatski i turski jezik bio zvaničan (srpski jezik se uopšte ne osporava od strane međunarodnih predstavnika ni u sredinma gde oni ne žive).

To je međutim, za OEBS i Misiju OUN ipak bio preteran zahtev. Njihovi predstavnici kažu da su se konsultovali i u Savetu Evrope koji određuje međunarodne standarde i da se prema njemu jezik jedne manjine priznaje kao zvanični ako ona predstavlja supstancijalan deo društva u sklopu određene zajednice. Turci to nisu prihvatili, oni žele '74.-tu.

Šef Misije OUN Bernar Kušner je čak otišao i dalje, angažujući se za priznavanje turskog jezika kao zvaničnog u onim opštinama gde turska zajednica ima svog predstavnika u opštiskom veću. I upravo se tu Turci dele u dva dela. U tom pravcu utiče i zvanična Ankara koja je kategoriči odbacija predlog međunarodnog administratora za Kosovo. Kušner je zatim zatražio da se sretne sa ministrom inostranoih poslova Ismailom Džemom da bi raspravili ovo pitanje. Ovaj susret se te očekuje, a samim tim i rezultati najavljenih razgovora.

Do sada, međutim, nisu objavljene podrobne informacije o broju registrovanih Turaka. U stvari, takvih tačnih informacija nema ni za jednu zajednicu. Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi u saradnji sa drugim međunarodnim i lokalnim demografima izašla je sa pretpostavkom da na Kosovu živi 1,9 miliona stanovnika, od kojih je 1,2 miliona starosne dobi preko 16 godina. Takođe pretpostavlja da na Kosovu živi između 15 i 20 hiljada Turaka i da je tu ostalo još oko 100 hiljada Srba. Smatra se da je preko 90 odsto Albanaca izašlo na popis te da će taj broj imati pravo glasa na predstojećim lokalnim izborima. Dan Everts je još naznačio da sledi period provera registrovanih, odnosno prvo da se proveri oko 80 hiljada građana koji nemaju odgovorajuću dokumentaciju (ostali su bez nje iz poznatih razloga tokom prošle godine), kao i da se provere svi ostali popisani da se kojim slučajem registrovanje pojedinaca nije obavilo više puta. Obzirom da su pravo u prvom krugu registracije imali oni stariji od 16 godina, moraće da se izdvoji i deo građana od pomenute starosne dobi do 18 godina, dakle maloletni, koji na predstojećim lokalnim izborima neće imati pravo glasa. Ostali koji se nisu registrovali u ovom roku, moći će da se popišu, ali neće imati pravo na glasanje. Dakle, proces registracije se nastavlja i sada pravo na to imaju i oni mlađi od 16 godina.

AIM Priština, Arbnora BERISHA